Blesavo hladan i tmuran dan je savršen za posetu muzejima, a baš takav je bio juče.

 

Da bi se izbegle uobičajene grupe turista i čekanje u redu na kartu, super bi bilo da kartu uzmete online. Ja to nisam uradila, a još je vreme Uskrsa, u to doba i onako prepun grad turista, sada je bukvalno pod okupacijom. Najbolje vreme odlaska u muzej, u normalnim okolnostima je oko 14 h, muzej je radnim danima otvoren do 18 h, blagajna se zatvara pola sata ranije, pa u ovom periodu izbegavate gužvu. Subotom muzej radi duže, do 22 h ali su gužve katastrofalne.

Najbolja moguća varijanta je da vas stvarno zanima umetnost i da ste se već unapred koliko – toliko informisali o radu i delu Van Gogha. U slučaju da iz radoznalosti idete u muzej, najbolje je da se uz kartu iznajmi i audio “vodič” koji će vam ispričati na jednom od jezika koje ima ( nemački,engleski,španski,holandski) po koju zanimljivost o pojedinim delima. Cena karte je 14 € a iznajmljivanje “vodiča” 5 €.

Ulica u kojoj se nalazi muzej se zove Paulus Peter straat, super je što su u blizini i drugi muzeji pa ako ste odvojili dan isključivo za muzeje nećete se puno našetati od jednog do drugog. Iskreno, meni je jedan dnevno sasvim dovoljno, jer iz do sadašnjeg iskustva sam shvatila da mi se od previše razgledanja sve pomeša, pa više niti znam gde sam šta videla, niti znam gde sam bila. Znači,tako je juče izbor pao na Van Gogha.

Zahvaljujući urođenoj radoznalosti Van Gogh mi je pre par godina bio fascinantan pa sam tako  imala fazu u kojoj sam se intezivno zanimala za njegov rad i život, te je na neki način poseta bila ispunjenje zamisli od pre par godina.

Ne znam da li znate da je bio jedan od najmlađih zaposlenih u Goupil & Cie, koja se bavila prodajom umetnina internacionalno, a čije je sedište bilo u Parizu. On je radio u Hagu, ali je ubzo postao nezadovoljan ovakvim načinom života. Pre nego što je odlučio da bude umetnik,neko vreme je bio neko vreme zagrižen za veru, da bi napokon shvatio u 26. godini šta je to čime će ostaviti trag na Zemlji.

Već na početku sam se dobrano smrzla, juče je bilo nekih 15 stepeni i duvao je vetar kao lud, ali rekoh, nema odustajanja!

Da ne spominjem da sam taman stigla na red za kartu a ono se ispred mene nacrtala neka ekskurzija iz Pariza sa sve 67 članova!

Ulatim, napokon! Svo osoblje vam je na usluzi i ako se ne snalazite najbolje sa savremenim tehnologijama čekiranja karata, ne brinite, ništa nije strašno, sve će vam pomoći. Morate proći skener,u slučaju da inače nosite sa sobom oružje ostavite ga kod kuće 

Prvi pogled na unutrašnjost muzeja i nisam baš oduševljena. Nekako sve deluje previše jednostavno, podovi su drveni a zidovi okrečeni u belo.Ogromna je gužva i već sad počinjem da mislim da sam možda previše očekivala, a jošnisam videla ni jedno delo.

Savet : krenite od zadnjeg sprata.

To sam bar ja uradila i ispalo je odlično! Logika svih ljudi je da krenu od početka tj. od prizemlja. Uradite suprotno i bićete u prilici da priđete svakoj slici,polako pročitate šta vas zanima ili čujete šta  “vodič” kaže. Kod svake slike imate broj sa slišalicama, on označava koji broj treba da ukucate da bi dobili podatke o određenoj slici.

Odmah da vam napomenem, fotografisanje u muzeju nije dozvoljeno. Na svakih par koraka imate čuvare koji ako primete da fotografišete, došetaće ljubazno do vas i obrisaće vam sve što ste fotografisali. Ja sam krišom uspela par snimaka da uradim, glavni razlog je bio to što toliko želim da imam neku vrstu uspomene da sam bila tamo, naravno osim sećanja, a suveniri su preskupi, to je jedno, a drugo ja obično nekad pobacam sve sitnice, pa bih tako sigurno i to nešto, u nekom napadu generalnog sređivanja kuće. Knjige o Van Goghu su od 15 eura (obična slikovnica sa debljim koricama) pa na gore.Uporediću sa Luvrom gde sam za nekih 10tak €kupila fantastičnu knjigu o Luvru,izložbi koja je trenutno bila postavljena, knjigu koju uvek možete da pročitate i naučite nešto.

Tako, eto mene na trećem spratu. Tu je postavljena stalna postava, gde su dela mnogih umetnika koja su većinom prikupljena zahvaljujući Vincetovom bratu Theo Van Gogh-u  i njegovom “brothet in low” Andries Bogner. Neki od umetnika koji su izloženi na ovom spratu su

Emile Bernard, koji je bio fantastičan prijatelj Vinceta, kao i Odilon Redon , tu je još i Camille Pissaro i već tu shvatam da sam uradila pravu stvar dolaskom ovde!

Da vas ne bih davila detaljima svake slike koja je izložena, a i da bi ste i sami nekad došli ovde rećiću samo da je svetlost fantastična, ona bela koja mi se na početku učinila tako sterilna je u sad dobila svoju dimenziju, jer shvatam da je sve urađeno tako da se što je više moguće istakne lepota slika. A verujte mi na reč, predine su!

Priđite im blizu koliko god kanap dozvoljava i one čike čuvari, pokušajte da vidite kako su potezi vučeni, koliko je ljubavi i truda uloženo u svaku!

Kada se nađete u ovakvom društvu, čak i ako ste totalno izolovani od umetnosti, ne možete da ostanete ravnodušni!

Slika po slika, krećem prema drugom spratu, ali između 2. i 3. se nalazi The suite (međusprat)   na kojem su izloženi radovi iz vremena kada je Vincent radio u Francuskoj, a ponajviše u Parizu.

Evo jedne slike,koju sam napravila krišom 

Ovaj deo izložbe se naziva Beauty in abundance.

” The exhibition will show approximately 100 prints from the permanent collection, by artists including Bonnard, Gauguin, and Toulouse-Lautrec. This exhibition marks the publication of the first major study of the museum’s print collection, Printmaking in Paris. The rage for prints at the fin de siècle.

In the years 1890 to 1905, Paris was swept by a craze for prints. Almost all French artists of the time experimented with lithography, etching, or woodcuts as an artistic medium. Marvellous and often colourful works of art were the result. The Van Gogh Museum holds a significant collection of more than 1,300 prints that illustrate the printmaking of this period in its full glory.” uzeto sa sajta muzeja , da vam ne bih prepričavala.

Ovde sam se zadržala duže nego što sam planirala, prost razlog je to što nisam bila do sada toliko upoznata sa ovom fazom u Gogovom radu.

Polako sam razgledala sve plakate, a zatim na moje iznenađenje sam došla do dela gde su predstavljena neka od dela kako izgledaju kada se pregledaju X zracima. Naime, kao i svi drugi umetnici i Gogh je štedeo materijal, pa je tako skoro otkriveno uz pomoć X zraka da se ispod njegovih dela nalaze druga dela.

Na licu mesta možete da vidite šta je to što se sakrivalo godinama ispod, što je prilično zanimljivo i sigurna sam da ako sa sobom vodite klince, ovo je mesto gde će se oni najduže zadržati.

Sama umetnost po sebi mi je fascinanta, verovatno zato što se moje čarolije po tom pitanju završavaju kod crtanja lžkućice i cveća, ali videti ovakvu kolekciju na jednom mestu je zaista nešto što vas inspiriše i čini da se osećate lagano, kao da bi istog momenta da vam neko da boju i platno stvorili neko fantastično delo!

Drugi sprat je okićen slikama iz različitih perioda Van Goghovog rada, kako idete od jednog kraja ka drugom prolazite kroz sve faze njegovog slikanja. Tu je period Artes 1888-1889 kao i   Paris koji je dosta svetao, veseo 1886-1887, dok su radovi iz ranijih perioda tamniji, pa tako sam početak je obeležen crnim,sivim i braon tonovima. I neuko oko može da uoči koliko sa godinama napreduje i razvija sposobnosti kao slikar!

Prvi sprat je rezervisan za druge umetnike, a mene je posebno zainteresovala izložba koja je bila u delu muzeja koji je ispod zemlje, Dreams of nature – Symbolism from Van Gogh to Kandinsky. Simbolizam je bio bitan period Vincentovog slikarskog života, ovaj deo zgrade se razlikuje jer je dosta tamniji od ostalog

Iz prve obasti Ancient and new paradises

Podeljena je u 6 oblasi :

– Ancient and new paradises  ( Drevni i novi rajevi )

– Nature and suggestion (Priroda i sugestije)

– Dreams and visions ( Snovi i vizije )

– Silent cities ( Tihi gradovi )

– The cosmos (Kosmos)

– Into the mystic ( Kroz muziku) u ovom delu imate slušalice sa muzikom koju možete da slušate dok razgledate.

Ovde sam već ostala toliko dugo da nisam ni primetila koliko je prošlo od početka razgledanja. Polako sam se oprostila od velikana i krenula kući puna utisaka.

 

Svima je dobro poznato da je živeo veoma loš život, da mu je glavni oslonac i finansijer, i to ne samo njegov već i mnogim njegovim kolegama, bio Theo, ali je malo poznata činjenica da je posle smrti njih dvojice Theova žena Jo bila ta koja je napokon uspela da prodaje slike ovog za života podcenjenog umetnika, kao i pisma koja su nastajala između braće.

Mnoga od dela koja su izložena nisu vlasništvo muzeja, neke su pozajmljene iz drugih muzeja, neke su iz privatnih kolekcija, ali su sve podjednako fascinantne!

Autor: Mirjana Djuričić
Datum: 06, 04, 2012.