NOVI SAD: U Vladi Vojvodine, večeras je predstavljena umetnička monografija posvećena jednom od naših najistaknutijih vajara Jovanu Soldatoviću. Kapitalno delo, u izdanju Galerije Bel art i Poklon zbirke Rajka Mamuzića, obuhvata kritičke tekstove autora monografije Olivere Janković, Bele Durancija i Save Stepanova o bogatom stvaralaštvu Soldatovića, iscrpnu biografiju i bibliografiju, čiji je autor Jovanka Stolić, kao i 120 reprodukcija umetnikovih najznačajnijih skulptura.
Objavljivanje monografije pomogao je i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje u želji da se bar delom oduži velikom umetniku kakav je bio Soldatović.
– Jovan Soldatović je jedan od velikana naše umetnosti, koji je svojim stvaralaštvom zadužio buduće generacija i ostavio dubok trag u našoj kulturi, ali i u našem pejzažu, jer su njegove izdužene figure zauvek promenile pogled na vojvođansku ravnicu – rekao je pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Milorad Đurić i dodao da bogata i reprezentativna monografija dopunjije pogled na stvaralaštvo Jovana Soldatovića.
Monografiju su predstavili istoričar umetnosti Sreto Bošnjak, urednik izdanja Vesna Latinović i autori.
Jovan Soldatović (Čerević, 1920 – Novi Sad, 2005), jedan je od najznačajnijih jugoslovenskih vajara koji je ceo svoj stvaralački opus od preko stotinu postavljenih skulptura i spomen obeležja, posvetio borbi za mir i humanizaciju života na ovoj planeti.
Soldatović je bio jedan od pionira u pretvaranju Petrovaradinske tvrđave iz fortifikacijskog objekta u bastion kulture i umetnosti koji je, zahvaljujući umetnicima koji su na njoj stvarali poslednjih decenija, to i bio.
Uvek angažovan, i čovek koji je uvek reagovao na društvena dešavanja u svetu, u godini prava čoveka 1968, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija i tadašnjeg generalnog sekretara U Tanta, u prilog povelji UN u borbi za prava svih naroda i pojedinaca, velikom izložbom na Petrovaradinskoj tvrđavi, na kojoj je dominirala skulptura (figura sa mrtvim detetom – visine 10 m), Soldatović je osudio zločin atomske kataklizme u Hirošimi i Nagasakiju.
Godine 1972. preplavio je tvrđavu skulpturama ljudskih lobanja u umetničkoj akciji i opomeni „Dođe li rat, odoše ljudi“.
Među najpoznatijim Soldatovićevim delima su Spomenik borcima NOR-a na Tisi kod Zablja (1962), „Porodica“ (1970) posvećena žrtvama Novosadske racije 1942. godine, kao i spomenici Arseniju Čarnojeviću u Ibarskom Kolašinu, Branku Radičeviću na Stražilovu, Đuri Jakšiću i Kosti Trifkoviću u Novom Sadu, Jovanu Steriji Popoviću u Vršcu i drugo.
Bavio se i pedagoškim radom. Između ostalog, bio je osnivač Vajarskog odseka Više pedagoške škole u Novom Sadu (1952) i prvi profesor vajarstva u toj ustanovi, a od 1975. radio je kao profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Soldatović je dobitnik mnogobrojnih nagrada i priznanja, uključujući Sedmojulsku, Vukovu i Oktobarsku nagradu.
Autor: Redakcija
Datum: 22, 03, 2012.