Na današnji dan 1905. godine umro je francuski pisac Žil Vern, autor naučno-fantastičnih romana s naučnim predviđanjima od kojih su mnoga ostvarena.

Napisao je čak 57 romana. Dela: romani „Put oko sveta za 80 dana“, „Dvadeset hiljada milja pod morem“, „Put na Mesec“, „Put u središte Zemlje“, „Carev glasnik“, „Pet nedelja u balonu“.

Danas je subota, 24. mart, 84. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 282 dana.

1603. – Umrla je engleska kraljica Elizabeta I, koja je tokom 45 godina vladavine konsolidovala unutrašnje prilike i odlučujuće doprinela da Engleska izađe na svetska mora i postane prva kolonijalna sila sveta. Njen naslednik Džejms VI od Škotske, preuzeo je krunu kao Džejms I, čime su Engleska i Škotska ostvarile personalnu uniju. Engleska flota je 1558. potukla špansku „Nepobedivu armadu“ i time načela špansku apsolutnu premoć na moru. Oslanjajući se na plemstvo i trgovačko-bankarsku buržoaziju, sprovela je niz mera koje su označile prekretnicu u istoriji Engleske. U vreme njene vlade, 1566. osnovana je Londonska berza, a 1600. Istočnoindijska kompanija. Osigurala je 1587. prevlast anglikanske crkve pogubljenjem zarobljene škotske kraljice Meri Stjuart, predvodnice rimokatoličke struje. Posle dolaska na presto Džejmsa I, sina Meri Stjuart, dve zemlje su zadržale odvojene parlamente i tek je 1707. usvajanjem Zakona o uniji, formirana zajednička država.

1783. – Španija je priznala nezavisnost SAD.

1834. – Rođen je engleski socijalista, pisac i slikar Vilijam Moris, koji je znatno uticao na izgradnju umetničkog ukusa i razvoj umetničkog zanatstva u Engleskoj. Pisao je u romantičarskom maniru epske pesme i pripovetke u stihovima, sa antičkim i srednjovekovnim motivima. Dela: „Život i smrt Jasonova“, „Zemni raj“, „Sigurd Volsung“.

1882. – Nemački bakteriolog Robert Koh objavio je da je izolovao bakteriju koja izaziva tuberkulozu. Docnije je pronalazak antibiotika omogućio uspešnu borbu protiv bakterije nazvane „Kohov bacil“.

1882. – Umro je američki pisac Henri Vodsvort Longfelou, čija dela odlikuje veoma uglađen oblik, ali i konvencionalnost, naglašena didaktičnost i sentimentalnost. Stvarao je pod jakim uticajem nemačkih romantičara. Dela: indijanski ep „Hijavata“, poeme „Evangelina“, „Poeme o ropstvu“, soneti „Božanstvena komedija“.

1891. – Velika Britanija i Italija sporazumele su se o granicama kolonija u području Crvenog mora.

1916. – Umro je španski kompozitor i pijanista Enrike Granados i Kampinja, koji je stvarao u romantičarskom maniru, gotovo isključivo na osnovu španske narodne muzike. Dela: klavirska zbirka „Gojekas“, „Španske igre“ za klavir.

1929. – Fašisti su „pobedili“ na jednopartijskim izborima u Italiji.

1930. – Rođen je američki filmski glumac Stiv Mekvin, koji je najčešće igrao u avanturističkim filmovima, obeleživši ih snažnim temperamentom i ličnim šarmom. Filmovi: „Ljubav sa strancem“, „Sedmorica veličanstvenih“, „Sinsinati Kid“, „Šampion rodea“, „Veliko bekstvo“, „Leptir“, „Bulit“, „Tom Horn“, „Lovac“.

1941. – Jugoslovenski predsednik vlade Dragiša Cvetković I šef diplomatije Aleksandar Cincar-Marković otputovali su u Beč da bi 25. marta potpisali ugovor o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Vlada je ovaj dokument potpisala nakon ogromnih pritisaka I tek nakon garancija o teritorijalnoj celovitosti Kraljevine Jugoslavije kao i potvrde da ona neće morati da učestvuje u vojnim operacijama, ali je oborena vojnim udarom tri dana docnije, posle masovnih demonstracija u Beogradu i drugim srpskim gradovima.

1945. – U Beogradu je potpisan sporazum vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i Uprave Ujedinjenih nacija za pomoć i obnovu (UNRA). Sporazumom je predviđeno da UNRA pomogne u hrani, lekovima, obući i odeći i uputi stručnjake za obnovu poljoprivrede, industrije i saobraćaja.

1945. – Američke i britanske trupe prešle su u Drugom svetskom ratu reku Rajnu i nastavile nadiranje u unutrašnjost Nemačke.

1946. – Umro je ruski velemajstor Aleksandar Aleksandrovič Aljehin, jedan od najvećih u istoriji šaha, jedini koji je titulu svetskog prvaka držao do smrti. Pobedio je 1920. na prvom šahovskom prvenstvu Sovjetskog Saveza, a šampion sveta postao je 1927, savladavši u meču sa 6:3, uz 25 remija, kubanskog velemajstora Raula Kapablanku. Titulu je odbranio u mečevima protiv zemljaka Jefima Bogoljubova 1929. i 1934. kojeg je pobedio sa 15,5:9,5 i 15,5:10,5, a holandski velemajstor Maks Eve ga je 1935. savladao sa 9:8, uz 13 remija. Zvanje svetskog prvaka povratio je pobedivši Evea u revanšu 1937. rezultatom 10:4, uz 11 remija.

1962. – Umro je švajcarski fizičar, balonista i istraživač morskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu. Proučavao je radioaktivnost, atmosferski elektricitet kosmičke zrake. Postao je 1931. prvi čovek koji je dospeo u stratosferu, popevši se balonom do 15.780 metara, a 1934. do 17.550 metara.

1972. – Velika Britanija je uspostavila direktnu kontrolu u Severnoj Irskoj da bi sprečila sukobe paravojnih grupa rimokatolika i protestanata.

1976. – Umro je britanski feldmaršal Bernard Lo Montgomeri, jedan od vodećih savezničkih komandanata u Drugom svetskom ratu. Pobeda njegove Osme armije nad Afričkim korpusom nemačkog feldmaršala Ervina Romela u bici kod El Alamejna krajem 1942. preokrenula je tok rata u Africi.

1976. – U Argentini je vlast prigrabila vojna hunta generala Horhea Videle, a predsednica Isabela Peron je uhapšena.

1980. – U El Salvadoru je ubijen, dok je držao službu u crkvi, najglasniji kritičar ponašanja salvadorskih vojnih vlasti pod uticajem SAD, arhiepiskop San Salvadora Oskar Arnulfo Romero i Galdames.

1990. – Šri Lanku je napustilo 2.000 indijskih vojnika. Bila je to poslednja grupa od prvobitnih 50.000, koji su dve i po godine bezuspešno pokušavali da savladaju oružanu pobunu tamilskih gerilaca (Tamilski tigrovi) protiv centralnih vlasti u Kolombu.

1993. – Ezer Vajcman je izabran za sedmog predsednika Izraela.

1995. – Oko 3.000 srpskih civila izbeglo je pred muslimanskom ofanzivom na Vlašić, pošto su snage sarajevske vlade 20. marta, prekinule četvoromesečno primirje sklopljeno uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera.

1999. – NATO je otpočeo agresiju na Srbiju (SRJ) pod izgovorom „sprečavanja humanitarne katastrofe“ Albanaca na Kosovu i Metohiji. Agresijom na suverenu zemlju NATO je pogazio Povelju UN, ali i sopstveni osnivački akt kojim je pola veka ranije definisan kao odbrambeni savez. Do napada je došlo mimo saglasnosti Saveta bezbednosti UN, suprotno dokumentu o evropskoj bezbednosti iz Helsinkija, pa i nasuprot ustavima pojedinih država članica NATO. Tokom 79 dana agresije 19 zemalja pod vođstvom SAD korišćena su ubojna sredstva zabranjena međunarodnim konvencijama, uključujući kasetne bombe i granate punjene osiromašenim uranijumom. Prilikom agresije počinjeno je mnoštvo ratnih zločina nad civilima, građanima Srbije (SRJ) i izazvana je humanitarna katastrofa ogromnih razmera. Prema procenama poginulo je između 2.500 i 3.000 građana, Pri čemu su tri četvrtine bili civili, među kojima oko 600 dece.

1999. – Madlen Olbrajt, državni sekretar SAD, prvog dana agresije NATO na Srbiju (SRJ) naglasila je: „Smatram da ovo neće biti dugotrajna operacija“, da bi 11 dana docnije njen komentar bio: „Nikada nismo ni očekivali da će se ovo brzo završiti“.

1999. – Severna Koreja je saopštila da je južnokorejska ratna mornarica potopila jedan njen brod u severnokorejskim teritorijalnim vodama Žutog mora, optuživši Seul da izazivanjem prvog pomorskog sukoba od okončanja Korejskog rata 1953. provocira novi rat na podeljenom poluostrvu.

2000. – Povodom pogibije 40 Albanaca u kosovskom selu Račak u januaru 1999. – ključnom događaju (opravdanju) za ogroman pritisak na Srbiju (SRJ) i agresiju NATO dva meseca potom – nemački list „Berliner cajtung“ je, na osnovu kopija neobjavljenih izveštaja o autopsiji, objavio da nisu dokazane tvrdnje o masakru I da „nema dokaza za tvrdnju da su u Račku ubijeni mirni seljani“. List je naveo da su finski stručnjaci za sudsku medicinu porekli i priču o maltretiranju pre smrti i ubistvu iz neposredne blizine. Predsednik SAD Bil Klinton je neposredno po otkrivanju žrtava u Račku rekao da su „nedužni muškarci, žene i deca“ prisiljeni da „kleče u blatu i potom smaknuti“

2003. – Kompanija „Klonejd“, koja je saopštila da je stvorila pet kloniranih ljudskih bića, pokazala je prvi put fotografije navodno kloniranih beba.

2005. – U glavnom gradu Kirgizije Biškeku demonstranti su bez ijednog ispaljenog metka zauzeli zgradu vlade, kabinet predsednika i televiziju. Predsednik Kirgizije Askar Akajev je podneo ostavku i napustio zemlju, a lider opozicione stranke Narodni pokret Kirgizije Kurmanbek Bakijev imenovan je za vršioca dužnosti predsednika države kao i predsednika vlade.

2007. – U gradu Tal Afar u Iraku eksplodirao je kamion-bomba, pri čemu su poginule 152 osobe a 347 je povređeno, što je najveći broj stradalih u pojedinačnoj eksploziji od početka rata u Iraku. Eksplozija je potpuno uništila oko 100 kuća i napravila krater širok 23 metra.

2008. – Umro je američki glumac Ričard Vidmark. Upamćen je po brojnim karakternim ulogama, po pravilu negativnih filmskih likova, najčešće u vesternima. Filmovi: „Žuto nebo“, „Panika na ulicama“, „Vrt zla“, „Alamo“, „Dva jahača“. Nominovan je za Oskara, za ulogu ubice psihopate, u filmu „Poljubac smrti“ 1947.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 23, 03, 2012.