BEOGRAD: Zbog snega koji je neprekidno padao nekoliko dana Vladu Srbije proglasila je vanrednu situaciju na teritoriji čitave Republike, što od građana iziskuje da budu odgovorni, solidarni i spremni da pomognu ukoliko to od njih zatraže određene državne i druge institucije.

 

Ukoliko bude potrebe, svi sposobni građani mogu da budu angažovani u zaštiti i spasavanju, a u specijalizovane jedinice civilne zaštite raspoređeni vojni obveznici, propisuje Zakon o vanrednim situacijama.

Mogu biti „aktivirani“ i muškarci od 16 do 60 godina, koji nisu vojni obveznici, i žene od 16 do 55 godina.

Građani koji su u radnom odnosu, koji su pozvani „na zadatak“ imaju pravo na naknadu zarade koja se obračunava i isplaćuje od osnovice, koju čini prosečna mesečna zarada angažovanog iz prethodnog meseca.

Naknadu za rad u vanrednim situacijama dobijaju i druga angažovana lica, a njihova zarada se obračunava po osnovici koju čini mesečna neto zarada u državi, ostvarena u mesecu koji prethodi onom u kome je građanin radio na spasavanju.

Pripadnici civilne zaštite za vreme izvršavanja zadataka zaštite i spasavanja imaju pravo i na naknadu za prevoz, smeštaj i ishranu, ukoliko to angažovanje traje duže od osam sati.

Zakon o vanrednim situacijama iz 2009. godine nalaže i da građani i preduzeća imaju i materijalne obaveze, odnosno da za potrebe zaštite nadležnom organu daju na korišćenje nepokretne stvari, vozila, mašine, opremu, materijalno tehnička i druga sredstva – vodu, hranu, medicinsku opremu, lekove, odeću, obuću, građevinske i druge materijale.

U vanrednoj situaciji aktivira se načelo solidarnosti i od građana se očekuje da pomognu u skladu sa mogućnostima i sposobnostima, ali i načelo odgovornosti, prema kojem je svako fizičko i pravno lice odgovorno za sprovođenje mera zaštite i spasavanja.

Građani su dužni da prihvate određeni raspored u organima civilne zaštite i da se odazovu pozivu, kao i da bez odlaganja dostave podatke koji su procenjeni kao značajni.

Formiraju se i štabovi za vanredne situacije koji prate stanje i organizaciju zaštite i spasavanja, predlažu mere za njihovo poboljšanje, staraju se o redovnom informisanju stanovništva o eventualnim rizicima…

Tokom vanredne situacije vlada, između ostalog, može da naredi opštu mobilizaciju jedinica civilne zaštite i drugih neophodnih ljudskih i materijalnih resursa, i nadležna je za praćenje i usmeravanje priprema za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja.

U zavisnosti od stepena opasnosti i mogućih posledica, štabovi za vanredne situacije mogu doneti odluku o delimičnoj ili potpunoj evakuaciji stanovništva.

Pored vlade, i ministarstva u vanrednoj situaciji imaju posebne obaveze – Ministarstvo unutrašnjih poslova obezbeđuje učešće policije i drugih jedinica MUP-a u sprovođenju mera zaštite i spasavanja, pripremi i sprovođenju bezbednosne zašite prostora i infrastrukture i objekata od značaja i organizovanje izrade Procene ugroženosti od elementarnih nepogoda.

Ukoliko se pokaže da te snage i sredstva sistema zaštite i spasavanja ljudi nisu dovoljni, uključuje se i Ministarstvo odbrane.

Pored ministarstava, privredna društva i druga pravna lica takođe su uključena u planove i organizacije tokom vanredne situacije.

Privredna društva i druga pravna lica, vlasnici i korisnici telekomunikacionih i informacionih sistema i veza, stavljaju nadležnoj službi na raspolaganje korišćenje tih sistema, a istu obavezu imaju vlasnici i korisnici zaliha voda, hrane, medicinske opreme, lekova, energenata neophodnih za zaštitu i spasavanje.

I vlasnici i korisnici nepokretnih stvari treba da omoguće da se na njihovoj nepokretnosti sprovode radovi neophodni za zaštitu i spasavanje, dok vlasnici i korisnici opreme i materijalno tehničkih sredstava stavljaju ta sredstva na raspolaganje nadležnoj službi.

Vlasnici i korisnici objekata i prostorija u javnoj upotrebi, kao što su turističko-ugostiteljski objekti, rekreacioni centri, studentski i učenički domovi i škole, kao i privatni objekti pogodni za smeštaj, dužni su da prime na privremeni smeštaj građane sa ugroženih područja, kada to naloži štab za vanredne situacije. Naknada za njihovo korišćenje se isplaćuje po tržišnim uslovima na dan predaje.

Zakon predviđa i kaznene odredbe, pa sa iznosom od 100.000 do milion dinara mogu biti kažnjena pravna lica koja ne planiraju i ne sprovode mere civilne zašite, ne stavljaju na raspolaganje zalihe vode, građevinskog i drugog materijala, ne omogućavaju izvršenje radova…

Sa druge strane, fizička lica mogu biti kažnjena u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara ako ne prihvate određen raspored, ne jave se na određeno mesto, ne obezbeđuju i ne drže u ispravnom stanju potrebna sredstva i opremu za zaštitu, nadležnom organu ne daju na korišćenje nepokretne stvari, vozila, mašine, opremu i druga sredstva.

Sistem zaštite i spasavanja se, kako je predviđeno Zakonom, finansira iz republičkog budžeta, budžeta jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i iz Fonda za vanredne situacije i drugih prihoda u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Kliknite ovde da biste videli vest u celini na sajtu rtv.rs »

Autor: Redakcija
Datum: 06, 02, 2012.