Uoči novogodišnjih praznika na adrese više od 200.000 poljoprivrednih penzionera, odnosno njihovih naslednika u Srbiji je stiglo u proseku 30.000 dinara na ime četvrte rate duga. Po Zakonu o javnom dugu, radi se o isplati poslednje tranše javnog duga prema zemljoradnicima nastalog zaključno sa 2005. godinom po osnovu do tada neisplaćenih 20,5 poljoprivrednih penzija.
U momentu kada je dug počeo da se isplaćuje, početkom 2006. godine, svaki poljoprivredni penzioner trebalo je da dobije 83.000 dinara, ali je zbog opšteg zamrzavanja penzija i rastuće ekonomske krize isplata obustavljena. Drugu i treću ratu poljoprivredni penzioneri primili su u januaru 2007, odnosno, 2008. godine, a na četvrtu se čekalo bezmalo pune tri godine.
Odugovlačenje sa isplatom duga poljoprivrednim penzionerima ima višestruke razloge. Jedan od najznačajnijih, kako ističu u penzionom fondu, svakako je slab priliv sredstava od poljoprivrednih osiguranika u republičku PIO kasu. U Srbiji je zvanično registrovano nešto više od 450.000 poljoprivrednih domaćinstava, ali doprinose plaća samo 81.000 osiguranika, možda čak ni toliko. Matična evidencija, nažalost, ne prati ažurno sve promene u domaćinstvima koje su česte, a neretko i zastarele. Tome nesumnjivo doprinose i nejasna pravna tumačenja da li registrovana poljoprivredna domaćinstva treba da imaju jednog ili više članova prijavljenih na PIO s obzirom na to da je to jedan od uslova za dobijanje državnih subvencija. Lane je, na primer, izvesno vreme na snazi bilo tumačenje po kojem svi članovi domaćinstva obavezno treba da budu u sistemu PIO osiguranja, ali se od toga, iz nekih razloga, odustalo. Mnogi poljoprivrednici danas više nisu sigurni ko sve iz domaćinstva treba da bude osiguran a ko ne.
Po evidenciji republičkog PIO, godišnje se od ratara za doprinose prikupi 3,4 milijarde dinara, a za isplatu 220.000 poljoprivrednih penzionera, s naknadama za telesno oštećenje, invalidnost, pomoć i negu bolesnima, potrebno je 28,5 milijardi dinara. To praktično znači da poljoprivredni osiguranici pokrivaju svega 10-15 odsto sume potrebne za isplatu penzija što je daleko ispod evropskog proseka koji se, zavisno od države, kreće između 60-90 odsto. Najveći deo sredstava za isplatu poljoprivrednih penzija, čak do 90 odsto, dotira se iz državnog budžeta što umnogome utiče na fiskalnu održivost ukupnog penzijskog sistema.
Kliknite ovde da biste videli vest u celini na sajtu poljopartner.rs »
Autor: Redakcija
Datum: 20, 01, 2012.