Na današnji dan 1896. Godine rođen je srpski slikar Sava Šumanović, majstor pejzaža, aktova i mrtve prirode, osobenih tonova, posebno intenzivnih na slikama iz rodnog Srema.

Na njegovim slikama dominiraju svetli tonovi, uz izražen osećaj za osvetljenje. Dugo je živeo u Parizu, a poslednje godine života boravio je u rodnom Šidu, gde su ga 1942. ubile hrvatske ustaše. Šumanovićeve velike kompozicije „Doručak na travi“ i „Pijana lađa“ među najznačajnijim su delima srpskog modernog slikarstva. Najbolja njegova dela nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu, u zbirci Pavla Beljanskog i u galeriji „Sava Šumanović“ u Šidu.

 

Danas je nedelja, 22. januar, 22. dan 2012. Do kraja godine ima 344 dana.

1440 – Rođen je veliki moskovski knez Ivan III Vasiljevič, nazvan Ivan Veliki. Oslobodio je Rusiju vazalstva odbivši da Mongolima plaća danak, ojačao monarhiju i okončao „prikupljanje ruskih zemalja“. Posle dolaska na vlast 1462. priključio je Rusiji više kneževina, uključujući Tver, Rostov i Novgorod, a 1480. oslobodio je mongolske vlasti. Nastojao je da ojača centralnu vlast i 1497. izdao je jedinstven „Sudbenik“ za celu Rusiju. Započeo je zidanje moskovskih kremaljskih palata i utvrđenja kakve danas poznajemo.

1506 – Ustanovljena je papska Švajcarska garda, posebna vojna organizacija zadužena za ličnu bezbednost poglavara rimokatoličke crkve i papske države (danas Vatikan). Ustanovio ju je papa Julije II (1503-1513). Švajcarska garda i danas postoji u Vatikanu, a tokom istorije niz evropskih dvorova imao je Švajcarske gardiste, poput burbonske Francuske, Savoje (Sardinije), Toskane, Napulja, Saksonije, Holandije, izvesno vreme i Austrije.

1517 – Vojska turskog sultana Selima I potukla je u bici kod Rajdanije, blizu Kaira, memelučke snage i sedam dana potom ušla u Kairo, priključivši Egipat Osmanskom carstvu.

1561 – Rođen je engleski filozof i državnik Frensis Bekon, jedan od osnivača modernog materijalizma u filozofiji. Suprotstavljajući se neplodnosti sholastičkog mišljenja, izgradio je opšti plan za obnovu nauke (Instauratio Magna). Uticao je na francuske enciklopediste 18. veka i njemu je posvećena velika „Francuska enciklopedija“. Njegova klasifikacija i kritika idola (zabluda) smatra se prvom kritikom ideologije. Formulisao je dva principa značajna za shvatanje svrhe i zadatka modernih nauka: pravo znanje je znanje uzroka i unapređivanje znanja je jačanje čovekove moći nad prirodom. Označio je eksperiment kao najviši princip naučnog mišljenja i razradio induktivnu metodu otkrivanja istine. Prema njegovim načelima, u Engleskoj je 1662. osnovano „Učeno društvo“, čime je promovisana Bekonova zamisao da se ljudski napredak i blagostanje mogu ostvariti, ne samo reformom društva, već i napretkom nauke. U vreme vladavine kralja Džejmsa I, bio je lord kancelar od 1618. do 1621. Dela: „Unapređenje nauke“, „Novi organon“, „Nova atlantida“, „Eseji ili saveti etički i politički“.

1666 – Umro je indijski car Šah Džehan iz dinastije Mogula, poznat i kao princ Haram, koji je najveći deo vladavine od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio izgradnji mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri na severu Indije. Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. posvetio je uspomeni na caricu Mumtaz Mahal i sam je posle smrti takođe sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad Šahdžehanabad.

1729 – Rođen je nemački pisac, kritičar i teoretičar umetnosti Gothold Efraim Lesing, oduševljeni pristalica prosvetiteljstva, utemeljitelj savremene nemačke književnosti i estetike. Odlučujuće je doprineo oslobađanju nemačke drame od uticaja klasičnih i francuskih modela. Dela: drame „Mis Sara Sampson“, „Emilija Galoti“, „Mudri Natan“, komedija „Mina od Barnhelma“, kritike „Pisma o najnovijoj književnosti“, „Hamburška dramaturgija“, „Laokoon“, polemička satira „Vaspitanje ljudskog roda“, „Anti-Gece“.

1771 – Španija je sklopila konvenciju s Velikom Britanijom o ustupanju Folklandskih ostrva u Atlantskom okeanu. Od sticanja nezavisnosti 1816. Argentina polaže pravo na njih. Vojna hunta Argentine je u aprilu 1982. pokušala da okupira ostrva iskrcavanjem 10.000 vojnika. Dva meseca kasnije britanske trupe su ponovo zauzele taj arhipelag porazivši prethodno Argentince.

1775 – Rođen je francuski fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi sa elektricitetom i pronašao i proučio uzajamno dejstvo električnih struja. Napisao je više dela iz fizike, matematike i filozofije. Njemu u čast jedinica za jačinu struje nazvana je amper (skraćeno A), jedinica za naelektrisanje (količinu elektriciteta) ampersekunda (skraćeno As) i amperčas (skraćeno Ah), a instrument za merenje jačine struje ampermetar.

1788 – Rođen je engleski pisac Džordz Gordon Bajron, jedan od rodonačelnika evropskog romantizma. Njegova poezija oličavala je slobodarski duh suprotstavljen društvenim normama. Bio je zaljubljen u antičku kulturu. Veliku Britaniju napustio je razočaran 1816. i u Italiji je stvorio najveća dela: „Čajld Herold“, „Kain“, „Manfred“, „Don Žuan“. Zaputio se 1823. sa ciljem da pomogne borbu Grka za oslobođenje od Turaka, ali je ubrzo oboleo od malarije i umro je u aprilu 1824, ne ostvarivši ideal da se bori za slobodu grčkog naroda.

1849 – Rođen je švedski pisac Johan August Strindberg, najkontroverznija ličnost švedske književnosti. Bio je istovremeno naturalistički psiholog i folklorista, istoričar i mistik. Razbio je stare dramske forme, preteča je mnogih savremenih strujanja. Ženu je smatrao prirodnim neprijateljem muškarca, a protivljenje emancipaciji žena, o čemu je pisao u novelama „Brakovi I“ i „Brakovi II“, antihrišćanstvo i naturalistički stil, doneli su mu mnogo glavobolja i sukoba. Ostala dela: romani „Služavkin sin“, „Crvena soba“, „Stanovnici Hamsea“, „Odbrana jednog ludaka“, „Gotske sobe“, „Priče nadzornika karantina“, „Pakao“, „Na ostrvima“, „Legende“, „Crne zastave“, drame „Majstor Uluf“, „Otac“, „Gospođica Julija“, „Pljačkaši“, „Zajmodavac“, „Put u Damask I-III“, „Ples smrti“, „Igra snova“, „Oluja“ , „Sablasna soneta“, novele „Novo carstvo“.

1863 – U delu Poljske koji je na osnovu odluke Bečkog kongresa 1814. i 1815. priključen Rusiji izbio je ustanak pod vođstvom „stranke crvenih“ Jaroslava Dombrovskog, ali su ga ruske trupe ugušile posle nekoliko meseci. Godine 1864. Poljska, koja je do tada imala znatnu autonomiju, kao posebna krunska zemlja u okviru ruskog carstva, dobila je status koji se nije mnogo razlikovao od tipične ruske gubernije.

1871 – U Parizu su izbile demonstracije radnika koje su pod vođstvom francuskog revolucionara Luja Ogista Blankija prerasle u ustanak protiv vlasti, koja je pripremala predaju grada pruskim trupama. Vlasti su odbacile zahtev ustanika da stvore Komunu radi otpora pruskoj vojsci i na pobunjenike su poslale dva bataljona mobilne garde koji su ispred gradske većnice otvorili vatru i u krvi ugušili ustanak. Vlada je potom proglasila opsadno stanje i zabranila sve skupove, a ministar inostranih poslova Žil Favr potpisao je u njeno ime 28. januara akt o kapitulaciji.

1875 – Rođen je američki filmski režiser Dejvid Levelin Vork Grifit, jedan od najznačajnijih stvaralaca u epohi nemog filma. Zaslužan je za većinu fundamentalnih otkrića filmskog izraza, uključujući krupni plan, ritmičku prirodu montaže i kreativnu upotrebu veštačkog svetla. Filmovi: „Netrpeljivost“, „Bekstvo“, „Dome, slatki dome“, „Rađanje jedne nacije“, „Srca sveta“, „Velika ljubav“, „Slomljeni pupoljci“, „Pad Vavilona“, „Dve sirotice“, „Amerika“, „Ejbraham Linkoln“.

1878 – Rođen je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, s izvanrednim osećajem za njegovu strukturu i materiju. Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku grupu „Igrali se konji vrani“ ispred zdanja doma Skupštine Srbije u Beogradu kao i skulpturu „Umorni borac“ na Kalemegdanu.

1898 – Rođen je ruski filmski režiser Sergej Mihajlovič Ejzenštajn, jedan od najvećih teoretičara i stilista svetskog filma. Bio je arhitekta po profesiji i u početku je crtao plakate, radio kao scenograf i pozorišni režiser, unoseći novine težio je čistim realističkim elementima i u teatru. Na filmu je počeo kao montažer 1923. Tvorac je teorije o horizontalnoj i vertikalnoj montaži i teorije asinhroniteta. Filmovima i teorijskim postavkama dao je neprocenjiv doprinos oblikovanju filmskog izražajnog jezika i izvršio ogroman uticaj na razvoj filma. Dela: filmovi „Štrajk“, „Oklopnjača Potemkin“, „Oktobar“, „Staro i novo“, „Sentimentalna romansa“ (snimljen u Francuskoj), „Da živi Meksiko“, „Aleksandar Nevski“, „Ivan Grozni“, knjige „Filmsko osećanje“, „Filmski oblik“.

1901 – Umrla je britanska kraljica Aleksandrina Viktorija. Na prestolu se nalazila od 1837. do 1901. Tokom njene vladavine u Velikoj Britaniji je izvedena industrijska revolucija, kapitalistička privreda se naglo razvila, a britansko kolonijalno carstvo se raširilo po čitavoj planeti. Kada je umrla jedna trećina površine planete nalazila se u ovoj ili onoj formi pod britanskim suverenitetom. Period njene vladavine je period najveće moći i ugleda Engleske u istoriji i najčešće se naziva „viktorijanskom epohom“.

1905 – Ruske trupe su u Petrogradu otvorile vatru na demonstrante, koji su krenuli na carski Zimski dvorac, zahtevajući demokratizaciju, kraj rata s Japanom i uspostavljanje ustavotvorne skupštine. Ubijeno je više od hiljadu i ranjeno oko 5.000 ljudi – u pokolju nazvanom kasnije „Krvava nedelja“.

1908 – Rođen je ruski teorijski fizičar Lav Davidovič Landau, jedan od najvećih fizičara 20. veka, otac sovjetske škole teorijske fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1962. Doživeo je 1962. tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je više puta proglašavan klinički mrtvim. Život mu je ipak spasen, ali ni vrhunski lekari nisu uspeli da mu povrate kreativnu sposobnost. Zasnovao je termodinamičku teoriju faznih prelaza u čvrstom telu, teoriju tečnog helijuma blizu apsolutne nule, teoriju kombinovane inverzije, teoriju dveju neutrinskih komponenata, predvideo pojavu drugog zvuka, znatno obogatio teoriju superprovodljivosti, otkrio nove zakonitosti u ponašanju provodnika, unapredio kvantnu teoriju polja i fiziku elementarnih čestica i kosmičkih zraka. Zajedno s ruskim teorijskim fizičarem Iljom Lifšicom, objavio je kapitalno delo u više tomova „Kurs teorijske fizike“. Ostala dela: „Elektroprovodljivost metala“, „Teorija polja“ (s Lifšicom), „Kvantna mehanika“ (s Lifšicom), „Statistička fizika“ (s Lifšicom).

1909 – Rođen je burmanski diplomata U Tant, generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1962. do 1971. Kongoanska, berlinska i kubanska kriza, rat u Vijetnamu, sukobi na Bliskom istoku i rat Indije i Pakistana bili su dramatični događaji s kojima se suočavao tokom mandata.

1917 – Umro je srpski arhitekta Jovan Ilkić, koji je znatno uticao na razvoj arhitekture u Srbiji u prvoj polovini 20. veka. Bio je 30 godina glavni projektant Ministarstva građevina i projektovao je mnoga značajna zdanja u Beogradu: Dom Skupštine Srbije, hotel „Moskva“, „Oficirski dom“ (sada Studentski kulturni centar), palatu Krsmanovića na Terazijama (zgrada „Protokola“).

1924 – Remzi Mekdonald je kao prvi laburistički premijer Velike Britanije preuzeo položaj od Stenlija Boldvina.

1924 – Rođena je Mira Trailović, pozorišni režiser, godinama jedna od najdominantnijih ličnosti srpskog, ali i teatra uopšte. Osnovala je 1956. pozorište „Atelje 212“, a potom i BITEF – Beogradski internacionalni teatarski festival, čiji je umetnički direktor bila od 1967. do smrti. Bila je i umetnički direktor Međunarodnog pozorišnog festivala u francuskom gradu Nansi 1983. i 1984. Kao režiser predstavila je beogradskoj publici najznačajnija imena svetske pozorišne avangarde poput Ežena Joneska, Žana Pola Sartra, Edvarda Olbija, Tomasa Sternsa Eliota, Stanjislava Ignacija Vitkjeviča, na scenu je postavila i mjuzikl „Kosa“.

1941 – Italijanske snage su u Drugom svetskom ratu kapitulirale u Tobruku, u Libiji, pred britanskom Osmom armijom posle 11 dana opsade.

1944 – Počelo je savezničko iskrcavanje kod Ancija u Italiji u Drugom svetskom ratu, čime se nemačka odbrana našla u bezizlaznoj situaciji, ali je oklevanje američke komande omogućilo Nemcima da se pregrupišu i četiri meseca kod Kasina zadržavaju savezničke snage, nanevši im velike gubitke.

1964 – Kenet Dejvid Kaunda postao je prvi predsednik vlade u Severnoj Rodeziji (sadašnja Zambija).

1973 – Umro je predsednik SAD Lindon Bejnz Džonson. Nastavio je Vijetnamski rat, koji su započeli njegovi prethodnici, okončan 1975. ponižavajućim porazom SAD. Bio je potpredsednik od 1960. za vreme mandata Džona Kenedija. Kad je Kenedi ubijen u Dalasu 1963. postao je predsednik, što je ostao do 1969, posle pobede na izborima 1964.

1973 – U udesu jordanskog „Boinga 707“ s muslimanskim hodočasnicima na povratku iz Meke, koji se srušio u plamenu na aerodromu u nigerijskom gradu Kano, poginulo je 176 ljudi.

1986 – Trojica Sika, optužena da su 1984. ubila premijera Indije Indiru Gandi, osuđena su na smrt.

1993 – Hrvatska je napala južni deo Republike Srpske Krajine, a snage UN koje su je štitile u skladu s Vensovim planom, napustile su položaje pri čemu je više stotina srpskih civila ubijeno. Namera napadača je bila zauzimanje Masleničkog mosta, aerodroma Zemunik i brane Peruća.

1995 – U samoubilačkoj bombaškoj akciji palestinskog islamskog teroriste, u Izraelu je poginulo 19 i ranjeno oko 60 ljudi, većinom izraelskih vojnika koji su se našli u tom trenutku na autobuskoj stanici.

1998 – Amerikanac Teodor Kačinski je priznanjem da je „unabomber“ – kako su ga prozvali mediji, prihvatio doživotnu zatvorsku kaznu kako bi izbegao izricanje smrtne presude. Tokom „antitehnološke“ bombaške kampanje, duge 18 godina, on je „uterivao strah u kosti“ američkim građanima postavljajući ručno izrađene bombe po univerzitetima i aviokompanijama, sprovodeći, po njegovim rečima, „revoluciju protiv tehnologije“ pri čemu je usmrtio troje ljudi, a 29 je povredio ili osakatio.

2000 – Jorgos Papandreu je otputovao iz Turske na kraju prve posete Ankari jednog šefa grčke diplomatije posle 38 godina.

2004 – Vaseljenski patrijarh Vartolomej doputovao je na Kubu gde je potom osveštao prvu crkvu izgrađenu posle revolucije 1958/9.

2005 – Umrla je meksička kompozitorka i tekstopisac Konsuela Velaskes, autor evergrin balade „Besame mućo“.

2007 – Umro je Abe Pjer, sveštenik koji je svoj život posvetio pomaganju beskućnicima. „Čovek koji je oličavao dobrotu“ najveći deo svog života proveo je pomažući ljudima gurnutim na margine društva. Malo poznat izvan Francuske, u toj zemlji smatran je živim svetiteljem. Rođen u bogatoj porodici, odrekao se lagodnog života da bi pomagao drugima. „Abe“ je tradicionalni naziv za sveštenike u Francuskoj. Tokom Drugog svetskog rata radio je u Pokretu otpora, izrađujući dokumenta ljudima koji su bežali od nacizma. Lanac hostela za beskućnike koje od organizovao od 1949. zastupljen je u 41 zemlji. Na izboru „najvećeg Francuza svih vremena“ dodeljeno mu je treće mesto iza Šarla de Gola i Luja Pastera.

2008 – Umro je srpski glumac Milenko Zablaćanski. Karijeru je započeo u pozorištu „Boško Buha“, da bi prešao u Pozorište na Terazijama, gde je ostvario zapažene uloge u predstavama „Trajkovići“, „Heroji“, „Kabare“, „Svetlosti pozornice“, „Lutka sa naslovne strane“, „Svadba u kupatilu“. Diplomirao je na beogradskom FDU, u klasi profesorke Ognjenke Milićević. Širu popularnost stekao je serijama Siniše Pavića „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Stižu dolari“ i „Bela lađa“. U Šotrinom filmu „Gde cveta limun žut“ tumačio je lik Džona Rida. Dobitnik je niza nagrada: za ulogu Žana u predstavi „Gospođica Julija“, nagrade Zlatni vitez u Moskvi, na jagodinskom festivalu Dani komedije, kao i na kragujevačkom Joakimfestu. Dobitnik je i Godišnje nagrade Pozorišta na Terazijama.

2008 – Umro je srpski književnik Đorđe Ocić. Rođen je u Dalju, školovao se u Vukovaru i Oseku, a diplomirao je filozofiju na beogradskom univerzitetu. Predavao je u gimnazijama u Vrbasu i Bečeju, a od 1963. do 1991. godine bio je gimnazijski profesor u Beogradu. Za prvi roman „Istraga“, dobio je Nagradu „Miloš Crnjanski“, a za dramu „Flora i fauna“ osvojio je nagradu na Konkursu za komediju u Jagodini. Za drugu dramu „Avgust“, dobio je Specijalnu nagradu TV Beograd. Ostala dela: „I Srbi su Crnogorci“, „Kosovo i srpsko pitanje“, „Kad bi bio Slobodan“, „Dijaloški ogled o voždu i narodu“, „Srbi i Hrvati na posmatranju“.

2008 – Umro je Berni Boston, američki fotoreporter, poznat po fotografiji „Flower power“ koja simbolizuje suprotstavljanje ratu u Vijetnamu. Radio je za „Los Anjeles tajms“, „Vašington star“ i „Dejton dejli njuz“. Dugo se nalazio na čelu Udruženja fotoreportera Bele kuće. Na njegovoj čuvenoj fotografiji, koja mu je donela svetsku slavu, snimljenoj 21. oktobra 1967. godine tokom mirovnih demonstracija u Vašingtonu, dok je besneo rat u Vijetnamu, vidi se mladi demonstrant kako u puščane cevi ubacuje cveće.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 21, 01, 2012.