Srpska pravoslavna crkva i vernici koji poštuju stari, Julijanski kalendar, slave danas Badnji dan i Badnje veče, pripremajući se za proslavu Božića – rođenje Isusa Hrista.
Službama bdenija i paljenjem badnjaka u pravoslavnim hramovima najavljuje se rođenje Spasitelja, čiji se dolazak na svet slavi kao početak novog vremena.
Na Badnji dan se u pravoslavne domove se unosi badnjak, po kome je praznik i dobio ime, a kome je pravoslavna crkva dala poseban smisao, jer je ime badnjak povezano sa rečju „bdeti“, budući da se na taj dan bdelo čekajući rođenje Spasitelja.
Badnjak je, po pravilu, mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.
Badnjak se uveče pali na kućnom ognjištu kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.
Uoči praznika pod kuće se posipao slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist.
U crkvama širom Srbije služiće se povečerja i paliće se badnjaci.
Bogosluženje će početi u petak, na Badnji dan, u 15 sati. Patrijarh srpski Irinej služiće Božićnu liturgiju u ponoć u Hramu Svetog Save na Vračaru.
Patrijarh je u Božićnoj poslanici poručio Srbima na Kosovu i Metohiji “ da budu istrajni u svom nepravednom stradanju i da ostanu na svojim ognjištima uz svoju crkvu i uz svoje svetinje na zemlji svojih dedova i pradedova“.
Božiću prethodi četrdesetodnevni post, a na dan praznika trpeza je bogata.
Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste uvrede.
Pravoslavci mese česnicu i lome na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođenome Hristu, a veruje se da će onaj u čijem komadu bude novčić, naredne godine biti srećan.
Božić se slavi tri dana.
Kliknite ovde da biste videli vest u celini na sajtu rtv.rs »
Autor: Redakcija
Datum: 06, 01, 2012.