Na današnji dan 1952. godine izašao je prvi broj obnovljenog „Politikinog Zabavnika“. Počeo je da izlazi 1939. i ubrzo je doživeo veliku popularnost i postao je svojevrsna institucija srpske dečje štampe i to je ostao do danas.

Bio je poznat po redovnoj produkciji vrhunskog stripa, i domaćeg i stranog. Prestao je da izlazi 1941. a obnovljen je 1952. Poput lista „Politika“ uz njega su odrasle brojne generacije srpske omladine.

Danas je četvrtak, 5. januar, peti dan 2012. Do kraja godine ima 361 dan.

1589 – Umrla je francuska kraljica Katarina Mediči, ćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija, koja je posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja sinova Fransoa II, Šarla IX i Anrija III. Tokom njene vladavine besneo je versko-građanski rat rimokatolika i hugenota, čijem je razbuktavanju znatno doprinela. Uz podršku pape Grgura XIII organizovala je 1572. pokolj hugenota (francuski protestanti-kalvinisti) poznat kao Vartolomejska noć.

1592 – Rođen je indijski car Šah Džehan iz dinastije Mogula (poznat i kao princ Haram). Najveći deo vladavine od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio je izgradnji mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri. Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. je posvetio uspomeni na svoju prerano preminulu suprugu Mumtaz Mahal. Umro je 1666. i takođe je sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad Šahdžehanabad.

1762 – Umrla je ruska carica Jelisaveta Petrovna Romanov, ćerka Petra Velikog. Njenu vladavinu (od 1741.) nisu obeležile reforme i teritorijalna osvajanja, karakteristične za njenog oca i Katarinu Veliku, koja je postala carica nekoliko meseci posle njene smrti, već period stagnacije.

1855 – Rođen je američki pronalazač King Kemp Džilet pronalazač nožića za brijanje – kod nas poznatog kao „žilet“, prema francuskoj verziji njegovog prezimena.

1858 – Umro je austrijski vojskovođa mađarskog porekla feldmaršal Jozef Radecki, vojni reformator i austrijski nacionalni heroj koji je više od pola veka u bitkama predvodio austrijske trupe. Učestvovao je u bojevima protiv francuskog cara Napoleona I u Italiji i na Rajni i u gušenju italijanskih ustanaka protiv Austrije 1830, 1831, 1848. i 1849. Posle pobeda nad Italijanima 1848. kod Kustoce i 1849. kod Navare postao je guverner Lombardijsko-venecijanske oblasti. Najpoznatiji austrijski vojni marš, iz pera Johana Štrausa, posvećen je njemu.

1869 – Argentinske, brazilske i urugvajske snage zauzele su glavni grad Paragvaja Asunsion u ratu takozvane tročlane alijanse.

1876 – Rođen je nemački državnik Konrad Adenauer, kancelar Zapadne Nemačke od 1949. do 1963. Osnivač je 1947. Hrišćansko-demokratske partije. Do dolaska nacista na vlast 1933. bio je advokat i gradonačelnik Kelna. Politički se reaktivirao posle kapitulacije Nemačke u Drugom svetskom ratu, tesno sarađujući sa američkom vojnom upravom, odnosno vladom SAD. Aktivno je učestvovao u stvaranju NATO i drugih oblika saradnje zapadnih država.

1895 – Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rentgen saopštio je da je pronašao iks-zrake, kasnije po njemu nazvane „Rentgenovi zraci“.

1916 – Pred Medovskim zalivom u Albaniji u Prvom svetskom ratu potonuo je posle eksplozije italijanski brod „Brindizi“ s srpskim iseljenicima iz Kanade i SAD koji su se zaputili kako bi pomogli Srbiji u ratu. Poginulo je 390 dobrovoljaca, a 102 su spasena.

1916 – Austrougarski generalštab izdao je naređenje za zaposedanje Crne Gore. Posle sedam dana Crna Gora više nije postojala – pošto je Nikola Petrović potpisao kapitulaciju svoje zemlje.

1919 – U Berlinu je počeo ustanak predvođen komunističkom organizacijom „Savez Spartaka“ s Rozom Luksemburg i Karlom Libknehtom na čelu.

1919 – Osnovana je Nacional-socijalistička radnička partija Nemačke. Na vlast je došla 1933. kada je Hitleru posle izbora, poveren mandat za sastav vlade. Strahovlada nacističke partije u Nemačkoj kasnije i u većem delu Evrope trajala je do 1945 – kad je Nemačka kapitulirala, prethodno vojnički potpuno potučena.

1925 – Guverner američke savezne države Vajoming postala je Neli Tejlor Ros, prva žena na takvom položaju u istoriji SAD.

1928 – Rođen je pakistanski državnik Zulfikar Ali Buto, predsednik Pakistana od 1971. do 1973. kada je postao premijer. U julu 1977. vojnim pučem ga je uklonio general Muhamed Zija ul Hak. Buto je uhapšen, a sud vojnog režima Zije ga je u martu 1978. osudio na smrt pod neuverljivim optužbama da je naređivao ubistva političkih protivnika. Obešen je u aprilu 1979.

1938 – Rođen je španski kralj Huan Karlos I Burbonski, koji je posle smrti Franciska Franka 1975. odlučujuće doprineo uspostavljanju demokratskog poretka u Španiji, iako ga je Franko pripremao da nastavi desničarsku diktaturu.

1942 – Na osnovu sporazuma s Nemačkom, Prvi korpus bugarske vojske započeo je u Drugom svetskom ratu okupaciju jugoistoka Srbije. Oko 25.000 bugarskih vojnika zamenilo je nemačke vojnike u tom delu Srbije. Komanda im se nalazila u Niškoj Banji.

1949 – U Moskvi je počelo savetovanje vlada Sovjetskog Saveza, Bugarske, Čehoslovačke, Mađarske, Poljske i Rumunije, na kojem je donesena odluka o stvaranju Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć radi organizacije i usklađivanja dugoročnog razvoja zemalja članica. Iste godine SEV-u je pristupila Albanija, a 1950. Istočna Nemačka.

1961 – Vojna vlada Perua uhapsila je stotine ljudi pod optužbom da su komunisti.

1964 – Vaseljenski patrijarh Atinagora I i papa Pavle VI sastali su se u Jerusalimu, što je od 15. veka bio prvi susret nekog pravoslavnog patrijarha s rimokatoličkim poglavarom.

1968 – Aleksander Dubček postao je prvi sekretar CK KP Čehoslovačke, umesto Antonjina Novotnog, i ubrzo je otpočeo proces takozvane liberalizacije – poznat kao „Praško proleće“ ili „socijalizam s ljudskim likom“. Eksperiment je prekinut vojnom okupacijom Čehoslovačke u koju su trupe Varšavskog pakta ušle u avgustu 1968.

1969 – Sovjetski Savez je lansirao „Veneru 5“, vasionski brod bez ljudske posade u pravcu Venere, a pet dana potom i „Veneru 6“, koji su do te planete dospeli 16. odnosno 17. maja.

1971 – Socijalistička vlada Čilea uspostavila je diplomatske odnose s Kinom.

1976 – Diktatorski maoistički režim „Crvenih Kmera“ doneo je novi ustav Kambodže, kojim je naziv zemlje promenjen u Demokratska Kampučija.

1991 – Umro je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Bio je jezički čudotvorac i prema opštoj oceni retko veliki pesnik, posebno samosvojnog izraza. Dela: zbirke pesama „Kora“, „Nepočin-polje“, „Sporedno nebo“, „Uspravna zemlja“, „Vučja so“, „Živo meso“, „Kuća nasred druma“, „Rez“, antologija narodnih umotvorina „Od zlata jabuka“, antologija poetskog humora „Urnebesnik“.

1991 – Izvršni komitet SEV ocenio je da je ta organizacija, osnovana 1949, „iscrpela svoje mogućnosti“. Nekoliko sedmica potom lideri zemalja članica su i formalno potvrdili gašenje SEV.

1991 – Kuba i Sovjetski Savez potpisali su sporazum kojim je okončana povlašćena međusobna trgovina i ukinute veštački niske cene.

1996 – Ubijen je palestinski terorista Jahja Ajaš, zvani „inženjer“, osumnjičen kao organizator talasa samoubilačkih terorističkih napada u Izraelu u kojima su poginule desetine jevrejskih civila. Poginuo je pošto je u njegovim rukama u Gazi eksplodirao minirani mobilni telefon.

1997 – Rusija je povukla poslednje jedinice Ministarstva odbrane iz Čečenije, privremeno okončavši vojnu kampanju protiv islamskih terorista u toj republici.

2004 – Saopšteno je da je na vanrednim predsedničkim izborima u Gruziji ubedljivo pobedio lider opozicije Mihail Sakašvili (36).

2006 – U napadima dvojice bombaša samoubica u iračkim gradovima Karbali i Ramadiju, poginulo je 130, a ranjeno više od 200 ljudi.

2007 – Umro je Momofuku Andou, japanski „kralj rezanaca“, izumitelj „instant rezanaca“ koji su bili hrana astronautima u svemiru. Ando, rođen 1910. na Tajvanu, proizvodnju testenina započeo je na rodnom ostrvu, a nastavio u Osaki. Osnovao je 1948. preduzeće „Nišin Fud“, bila je to fabrika koja je prva (1958.) proizvela rezance u vrećici, a zatim i druge slične proizvode koji su vremenom osvojili čitav svet.

2009 – Reosiguravajuća kuća „Munih Re“ u svom godišnjem izveštaju saopštila je da su elementarne nepogode svetsku ekonomiju tokom prethodne godine koštale 200 milijardi dolara, što je više nego dvostruko u odnosu na 2007. kada je šteta iznosila 82 milijarde dolara iako je broj događaja koji su prouzrokovali štete opao sa 960 u 2007. na 750 u 2008. Ocenjeno je da se nastavlja dugoročni trend, odnosno, Klimatske promene najverovatnije doprinose povećanju broja ekstremnih vremenskih neprilika i uzrok su prirodnih katastrofa.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 04, 01, 2012.