Već prvih dana decembra u knjižarama širom Rusije će se pojaviti novi roman-utopija Viktora Oljegoviča Pelevina (1962) pod šifrovanim naslovom „S.N.U.F.F.“. Na sajtu knjižarske mreže “Vkontakte“ je precizirano da će knjiga početi da se prodaje 8. decembra.

 

Izdavač je „Eksmo“, a tiraž 150.000 primeraka, što se nakon raspada Sovjetskog Saveza smatra velikom brojkom i za nekada čitajući narod. O knjizi se zna vrlo malo, a sa reklame pripremljene za omot može se pročitati jedino da je roman posvećen „najdubljim tajnama ženskog srca i višim misterijama letnjeg majstorstva.“
Urednik izdanja je nazvao ovo delo „savremenim, oštrim i važnim događajem u vreme izbora”. Nazivom svog novog romana Pelevin ponavlja istoimeni naslov dela Čaka Palanika (Chuck Palahniuk, 1962) „Snaff” o porno zvezdi Kasi Rajt koja je odlučila da završi svoju karijeru. Svoj odlazak iz pornobiznisa ona je obeležila tako što je pred kamerama imala seks sa muškaraca.
Reč „snaff” označava filmski ili video zapis pravog ubistva. Svoj poslednji roman „t” Pelevin je objavio 2009. godine. Prošle (2010.) izašala mu je zbirka priča „Voda od ananasa za prelepu damu“, koja je bila nominovana za književni nagradu „Nos”, a takođe mu je u časopisu „Snob” publikovana i povest „Thagi”. Izdavač „Eksmo“ je dostavio ruskim medijima jedan odlomak za objavljivanje koga donosimo u prevodu.

SNAFF (odlomak iz romana )

Redovni ratovi sa orkama

Već sam govorio da obavljam najsloženije i delikatne zadatke korporacije. Na primer, započinjanje redovnog rata sa orkama. O njima, uostalom, treba nešto reći već na samom početku, zato što bi, inače, ostalo nejasno odakle potiče ta reč. Zašto ih tako nazivaju? Ne radi se tu o tome da se mi prema njima odnosimo s prezrenjem, i da ih smatramo rasno nedovoljno vrednim–takvih predrasuda, Bogu hvala, u našem društvu nema. Oni su isto takvi ljudi kao i mi. U svakom slučaju, u fizičkom pogledu. Podudarnost sa drevnom rečju „ork“ ovde je sasvim slučajna –premda, a zašto bismo to izgovorili poluglasno, slučajnosti nema.

Zvanični gornje-srednjosibirski jezik i lingvistička arheologija

Radi se o ovde o njihovom oficijelnom jeziku koji se naziva „gornje-srednjesibirski”. Postoji takva nauka – „lingvistička arheologija” i ja sam se pomalo za nju zainteresovao kad sam izučavao orkse poslovice i zagonetke. Još uvek se sećam zanimljivih činjenica na koje sam nailazio u ogromnom broju, dok sam se, moglo bi se reći, letimično, bavio „lingvističkom arheologijom“.
Pre raspada Amerike i Kine nikakakvog gornje-srednjesibirskog jezika uopšte nije ni bilo u prirodi. Stvorili su ga obaveštajci narkodržave Actlan kad je postalo jasno da će kineska eko-carstva, koja su se borila jedno protiv drugog zbog Velikog Zida početi da se mešaju u događaje kad actlanski upravljači reše da zagrizu Sibirsku Republiku. Actlan je primenio tradicionalni metod i rešio da rasturi Sibir na nekoliko provincija od kojih je svaka zasnovala sopstveno narečje.

Vreme sveopšteg propadanja i degradacije

To behu vremena sveopšteg propadanja i degradacije pa su zato gornje-srednjesibirski jezik izmišjali obskurni tipovi i propaliteti migranata sa obala Crnog mora koji su, kako je bilo odlučeno u Actlanu, bili plaćeni stvarima, u naturi. Oni su ispovedali kult Drugog Mašiaha i u znak sećanja na njega smislili gornje-srednjesibirski jezik na bazi ukrajinskog sa elementima idišizma – ali iz nekih razloga (moguće pod dejstvom supstanci) priključili su mu veoma složenu gramatiku, nepostojani tvrdi znak (ъ) i sedam prošlih vremena. A kad su stvorili fonetski sistem, dopunili su ga „ukanjem“ i bilo je jasno da ništa drugo nisu mogli smisliti.

Ukaju već trista, ako ne i celih petstogodina

I tako oni ukaju već trista godina, ako ne i celih petsto. Već odavno nema ni Actlana, ni Sibirske Republike – a jezik je ostao. U svakidašnjem životu govore gornjeruski, dok je državni, zvanični jezik u administraciji i proizvodnji gornje-srednjesibirski. To strogo kontroliše njihov sopstveni Departmant Kulturne Ekspanzije tako da taj govorni poredak svi moraju poštovati. Ali za neku rigoroznu kontrolu i nema potrebe iz prostog razloga što se sva orkska birokratija tim jezikom hrani i grlo je njemu prilagodila. Orkski birokrata najpre taj jezik uči deset godina i potom postaje vladalac sveta. Svaki akt najpre treba prevesti na gornje-srednjesibirski, zatim to naplatiti, pa onda od rukovodstva izdejstvovati gornje-srednjesibirsku rezoluciju i tek onda ptistupiti obratnim prevođenju po zahtevima stranaka. I ukoliko se desi da se u aktu pojavi makar jedna greška, taj akt mogu odmah proglasiti nevažećim i nepostojećim. Sva orkska nadleštva i prevodilačke agencije, – a tamo ih ima više nego svinjaca – od toga ne samo što žive, nego se čak i tove.

U govorni gornje-srednjesibirski jezik još niko nije pronikao

U govorni jezik gornje-srednjesibirskog još niko nije pronikao. Jedini izuzetak je naziv njihove zemlje. Oni je nazivaju Urkainski Urkaganat ili Urkaina, a sebe –Urki (izgleda da to ime potiče od „ukrova“ ,mada postoje i druge filološke hipoteze). U svakodevnom govoru reč „urk“ je nepopularna, ona pripada visokom patonsom stilu i smatra se staromodno-birokratskom. Ali upravo od nje i potiče crkvenoenglesko „Orkland“ i „orks“.

Crkvenoengleski govorni manir

Urki, posebno gradski, koji svakom ćelijom upijaju našu kulturu i u svemu su na nas upućeni, već mnogo vekova sebe nazivaju po crkvenoengelskom maniru orki, što preuveličano zvuči kao „okaja“. To im služi da izraze protest protiv autoritarne despotije i da istaknu svoj civilizovani izbor. A našu filmsku industriju na taj način savim obnavljaju. Otuda je reč „ork“ skoro u potpunosti istisla termin „urk“, pa čak i naši informativni kanali počinju da ih nazivaju „urki“, samo onda kada pritiskaju crni oblaci istorije i ja dobijam komandu za napad. Kad kažem „komanda za napad“, to ni u kom slučaju ne znači da je baš meni poveren prvi borbeni juriš. S tim se suočava svaki novajlija. Meni je povereno da snimim na celuloidnu traku situaciju uoči vojnih dejstava. Svakom čoveku iz sveta informativnog biznisa je jasno o kakvom važnom zadatku se radi. Ustvari, u svakom ratu je angažovan ogroman broj ljudi ali njihov doprinos i napori nisu vidljivi ako se posmatra sa strane.

Ratovi obično počinju kad orske vlasti na najsuroviji način (one drugačije i ne umeju) obznanjuju redovni revolucionarni protest. A redovni revolucionarni protest se objavljuje kad dođe vreme da se snimi nova porcija snafa ( „S.N.U.F.F.“). A to se dešava otprilike jednom godišnje. Ponekad čak i ređe. Mnogi i ne razumeju kako to da orkske pobune počinju uvek onda kad im za to dođe vreme. Ni ja sam, konačno nisam to u potpunosti dosegnuo, mada mi je mehanika sasvim jasna.

Prevod, obrada i međunaslovi: Branko Rakočević

Autor: B. Rakočević
Datum: 30, 11, 2011.