U čuvenom restoranu „Druan“ (Drouant) u Parizu u sredu, 2. novembra, u 15 sati i 45 minuta po srednjeevropskom vremenu, u skladu sa tradicijom na specijalnom ručku saopšteno je ime laureata Gonkurove nagrade za knjiženost za 2011. godinu. Dobitnik najprestižnije i najstarije francuske književne nagrade za ovu godinu postao je 48-godišnji biolog iz Liona, koji je i smatran za najvećeg favorita sa uže liste od četiri pretendenta, Aleksis Ženi (Alexis Jenni) za svoj roman „Fracuska umetnost vođenja rata“ (L’Art frnacais de la guere), pun fascinatnih slika iz kolonijlanih ratova koje su Francuzi pune dve decenije vodili u Indokini i Alžiru, a koji su ostavili trag na savremenom duhu nacije i njenih pripadnika.

 

 

Rukopis romana od 700 stranica pisac je poslao poštom iz Liona izdavaču Galimaru (Gallimard) u Pariz, koji ga je objavio u godini jubileja svoje stogodišnjice kao otkriće koje mu se isplatilo. U užem izboru su bili ratni reporter i pisac Soraž Šalandon (Soraj Chalandon) koji je ovih dana za svoj roman „Povratak u Kilbegs“ (Retour a Killybegs) dobio nagradu Francuske akademije, zatim Karol Martines (Carol Martinez) sa romanom „Posedi Mirmira“ (Du Domain des Murmires), kao i spisateljica tahićanskog porekla Lojanela Trujo (Lyonel Trouillot) sa svojim delom „Prelepa ljibav čovečja“ (La belle amour humaine).
Kako je na svečanom ručku u restoranu Druant saopštio član žirija Gonkurove akademije Dider Dekoin (Didier Decoin), biolog iz Liona je pobedio već u prvoj turi glasanja svog glavnog konkurenta Karola Martinesa rezultatom 5:3.
Žani se već dvadeset godina bavi književnim stvaranjem, ali je svoje rukopise čuvao u ladici. Poslednjih pet godina je uporno sistematski radio na svom prvom romanu, koji je krunisan najvišom francuskom književnom nagradom. Kako je ocenila književna kritika, roman Aleksisa Ženia, iako spisateljski debi, je već ozbiljno literarno delo sa čvrstom kompozicijom, zasnovan na postulatima klasične poetike romana, koje je uz to i pogodno za ekranizaciju. U svom romanu Žani piše o uvek spornim viđenjima događaja iz istorije Francuske ne samo u ratovima u Indokini i Alžiru, nego i u Drugom svetskom ratu kroz uspomenu glavnog junaka Viktorena Salanjona (Victorien Salagnon) – bivšeg vojnika koji je postao slikar. Autor romana karakteriše mere koje Francuska preduzima i primenjuje kao „donkihotovske“ maloefektivne.

 

Ovu prestižnu nagradu koja se dodeljuje svake godine od 1903. u čast braće pisaca Edmona Lui Antoana i Žila Alfreda Edmona de Gonkur (Goncourt) za najbolji roman objavljen na francuskom jeziku, pisac može dobiti samo jednom u životu. Mlađi sin, Edmon, zaveštao je svoje ogromno nasledstvo književnoj akademiji koja je dobila naziv Gonkur i koja dodeljuje jednogodišnju literarnu nagradu. O nagradi se odlučuje glasanjem deset članova Akademije na specijalnom ručku u pariskom restoranu „Druan“. Svaki član Akademije ima jedan glas, i on ga može dati samo jednom predlogu, samo predsednik raspolaže sa dva glasa. Iznos Gonkurove nagrade je simboličan – svega 10 evra, ali zato otvara laureatu ne samo afirmaciju i priznanje, nego mu garantuje i visoki tiraž kao i prevode na mnoge strane jezike. Roman „Francuska umetnost vođenja rata“ već je prodat u preko 50.000 primeraka,a romani sa zaštitnim znakom Gonkura nikad nemaju tiraž ispod 400.000 primeraka.

 

Među dobitnicima Gonkurove nagrade bile su i književne veličine kao Marsel Prust, koji je ovo priznanje dobio 1919. godine, Moris Drion (1948), Simon de Bovoar (1954), Andrej Makin, emigrant iz Sovjetskog Saveza (1955. za roman „Francusko zaveštenje“, preveden na 30 jezika). Prošle (2010.) godine Gonkurovu nagradu je dobio jedan od najprevođenijih i u svetu najčitanijih francuskih pisaca Mišel Uelbek za roman „Karta i teritorija”.

Autor: Branko Rakočević
Datum: 02, 11, 2011.