Na danšanji dan 1842. godine rođen je srpski političar, diplomata, filolog i istoričar Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, osnivač i lider Napredne stranke.

Bio je bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, profesor gimnazije i Velike škole u Beogradu, član Državnog saveta. Vodio je odeljenje za propagandu u Staroj i Južnoj Srbiji (Kosovo i Makedonija) pri Ministarstvu spoljnih poslova. Bio je poslanik (ambasador) Kraljevine Srbije u Carigradu, Parizu i Petrogradu, ministar prosvete, unutrašnjih i spoljnih poslova i dva puta predsednik Ministarskog saveta (vlade). Bio je šef srpske delegacije koja je zaključila 1912. mir s Turskom posle Prvog balkanskog rata. Objavio je više od 400 naučnih radova, najviše iz istoriografije, slovenske filologije, teorije književnosti, političke i pravne istorije, istorijske geografije. Radio je na srpskoj bibliografiji, bavio se leksikografijom, kao i starom srpskom knjigom, pa čak i nekom vrstom rane geopolitike. U mladosti je pisao pesme i romane i prevodio, bio je učenik Đure Daničića, a od 1865. do 1868. uređivao je i izdavao časopis „Vila“. Njegovom zaslugom štampani su „Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka“ i „Zakonik Stefana Dušana cara srpskog“ (prvo naučno, kritičko izdanje). Dela: „Vaskrs države srpske“, „Srbi i Turci XIV i XV veka“, „Selo“, „Balkanska pitanja“, „Istorija srpske književnosti“, „Srpska gramatika“.

Danas je četvrtak, 1. novembar, 306.dan 2012. Do kraja godine ima 60 dana.

1500. – Rođen je italijanski vajar, zlatar i pisac Benvenuto Čelini. Njegova autobiografija „Život Benvenuta Čelinija pisan vlastitom rukom“, na srpski prevedena pod naslovom „Moj život“, značajan je dokument kulturne istorije renesanse. Autor je i dela „Traktat o zlatarstvu“ i „Traktat o vajarstvu“. Živeo je nestalno, radio je u Firenci i Rimu, a u Parizu je boravio kao dvorski zlatar francuskog kralja Fransoa I. Napravio je mnoštvo minuciozno urađenih likova i sitnih zlatarskih predmeta, ali i skulpture i reljefe velikog formata, poput „Perseja sa glavom meduze“, „Kozima Medičija“, „Nimfe iz Fontenbloa“.

1755. – U Lisabonu je u zemljotresu poginulo najmanje 60.000 ljudi, a dve trećine grada je razoreno.

1757. – Rođen je italijanski vajar Antonio Kanova, najveći majstor italijanskog klasicizma, koji je uticao na celokupno evropsko vajarstvo. Dela: „Amor i Psiha“, „Paolina Borgeze kao Venera“, „Persej“, „Tri Gracije“, spomenici papama Klementu XII i Klementu XIV, Napoleonova bista.

1867. – U Beogradu je osnovana družina visokoškolske omladine Srbije „Pobratimstvo“ u sklopu delatnosti Ujedinjene omladine srpske. Među osnivačima nalazili su se Laza Lazarević, Ljubomir Kovačević, Kosta Hristić. „Pobratimstvo“ se bavilo literarnim radom, a 1871. pokrenulo je i poseban almanah društva.

1884. – Rođen je Alber Londr, francuski pisac i novinar. Njegove svetski poznate reportaže postale su vremenom klasična novinarska lektira. Londr je bio izrazito angažovan autor, predano je ukazivao na socijalne probleme širom sveta, osim o rodnoj Francuskoj, pisao je o zemljama Afrike, Latinske Amerike, Pacifiku, pa i o problemima Balkana, između ostalog o Srbiji i Beogradu. Bavio se problematikom kolonijalizma, terorizma, militarizma, trgovine ljudima. Njegovim imenom nazvana je francuska nacionalna nagrada za novinarstvo. Dela: „Zemlja abonosa“, „Belo roblje“, „Biribi“, „Teror na Balkanu“, „Put u Buenos Aires“.

1886. – Donošenjem Zakona o osnivanju Kraljevsko-srpske akademije, na tradicijama Društva srpske slovesnosti i Srpskog učenog društva, osnovana je Kraljevsko-srpska akademija. Naredne 1887. preimenovana je u Srpsku kraljevsku akademiju, prethodnicu Srpske akademije nauka i umetnosti. Zakon o osnivanju je predvideo da ona „obrađuje i unapređuje nauku, da obelodanjuje i inicira naučna istraživanja i potpomaže razvoj umetnosti“. Pod njen nadzor stavljeni su Narodna biblioteka i Muzej srpskih zemalja. Imala je odseke za prirodne, filozofske, društvene nauke i za umetnost. Prvi predsednik bio je Josif Pančić, za njim su sledili Čedomilj Mijatović, Dimitrije Nešić, Milan Milićević, Jovan Ristić.

1892. – Rođen je ruski velemajstor Aleksandar Aleksandrovič Aljehin, jedan od najvećih u istoriji šaha i jedini koji je umro kao svetski prvak. Pobedio je 1920. na prvom šahovskom prvenstvu Sovjetskog Saveza, a šampion sveta je postao 1927. pobedivši u meču sa 6:3, uz 25 remija, kubanskog velemajstora Hosea Raula Kapablanku. Titulu je odbranio u mečevima protiv zemljaka Jefima Bogoljubova 1929. i 1934. kojeg je savladao sa 15,5:9,5 i 15,5:10,5, a holandski velemajstor Maks Eve ga je 1935. pobedio sa 9:8, uz 13 remija. Zvanje svetskog prvaka povratio je pobedivši Evea u revanšu 1937. sa 10:4, uz 11 remija, i držao ga do smrti 1946.

1894. – Umro je ruski car Aleksandar III Aleksandrovič Romanov, nasledio ga je sin Nikolaj II, poslednji ruski car, ubijen od strane boljševika 1917. u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk), zajedno sa celom porodicom.

1918. – Srpska Prva armija pod komandom vojvode Petra Bojovića oslobodila je u Prvom svetskom ratu Beograd, prešavši 500 kilometara pod borbom za samo 45 dana, u silovitom napredovanju posle proboja Solunskog fronta.

1928. – U Turskoj je arapsko pismo zamenjeno latinicom, što je bio deo prozapadnih reformi osnivača moderne Turske Kemala Ataturka.

1936. – Italijanski fašistički diktator Benito Musolini objavio je stvaranje osovine Rim-Berlin.

1944. – „Beogradskim sporazumom“ između predsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josipa Broza Tita i predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića, okončani su pregovori o obrazovanju jedinstvene privremene vlade Demokratske federativne Jugoslavije.

1956. – Na predlog Jugoslavije, Generalna skupština UN usvojila je na vanrednom zasedanju rezoluciju kojom je zahtevano da Velika Britanija, Francuska i Izrael odmah obustave oružane akcije, povuku se s teritorije Egipta i omoguće ponovno otvaranje Sueckog kanala.

1963. – U vojnom udaru u Južnom Vijetnamu ubijen je predsednik Ngo Din Dijem.

1972. – Umro je američki pisac Ezra Paund. Vrhunski poeta, jedan je od utemeljivača pesničke imažinističke škole. Javno je izražavao podršku italijanskom fašizmu, pa mu je 1945. suđeno zbog veleizdaje. Proglašen je psihički bolesnim i 13 godina proveo je u ustanovi zatvorenog tipa, ali se nikada nije pokajao i zadržao je svoja ekscentrična uverenja i kasnije. Poezijom obeleženom velikom učenošću, individualizmom, nedostatkom smisla svojstvenom „izgubljenoj generaciji“ posle Prvog svetskog rata i širokom slobodom forme, više od bilo kojeg modernog pesnika unapredio je metričku formu engleskog jezika. Njegovo remek delo su „Cantos“, teško i složeno štivo, sastavljeno je od niza nezavisnih pesama, objavljivano do smrti. Prevodio je i adaptirao latinske, kineske, japanske, provansalske i francuske pesnike. Objavio je i više kritičkih knjiga: „Duh romantike“, „Kritički eseji“, „Kako da čitamo esej“, „Džeferson i/ili Musolini“.

1985. – Potpredsednik Tanzanije Ali Hasan Mvinji, kojeg je posle 24 godine na čelu Tanzanije za naslednika predložio Džulijus Kambaraga Njerere, postao je šef države.

1987. – Kineski lider Deng Sjaoping formalno se povukao sa svih funkcija u vladajućoj Komunističkoj partiji.

1995. – U vojnoj bazi, u američkom gradu Dejton, započeli su pregovori o mirovnom rešenju za Bosnu i Hercegovinu. Nakon tri sedmice mirovni sporazum su parafirali predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović.

1996. – Umro je Džunijus Ričard Džajavordene, predsednik vlade Šri Lanke od 1977. posle izborne pobede njegove Ujedinjene nacionalne partije. Posle uspostavljanja predsedničkog sistema, 1978. je postao šef države i na tom položaju ostao je do 1988.

2000. – SRJ je primljena u UN kao 190. član, iako je Jugoslavija bila jedan od osnivača organizacije Ujedinjenih Nacija.

2006. – U Beču je osnovan Međunarodni savez sindikata uz prisustvo predstavnika sindikata iz velikog broja država sveta, koji bi trebalo da omogući bolje suočavanje sindikalnih pokreta sa izazovima globalizacije.

2006. – Umro je američki romanopisac Vilijam Stajron, dobitnik Pulicerove nagrade za knjigu „Ispovesti Neta Tarnera“ i autor knjige „Sofijin izbor“, čija je ekranizacija nagrađena Oskarom. Rođen je u Njuportu, u Virdžiniji, kao sin brodograditelja u porodici čija istorija doseže do kolonijalnih vremena. U svoja dela prenosio je vlastite opsesije rasom, klasnom podelom društva, kao i osećajem krivice koji ga je opsedao čitavog života. Bio je izraziti liberal, politički veoma aktivan. S Arturom Milerom i Gabrijelom Garsijom Markesom 2000. je posetio Fidela Kastra na Kubi. Ostala dela: „Lezi u mraku“ (neka vrsta autobiografije).

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 31, 10, 2012.