Na današnji dan 1885.godine rođen je Vladimir Ćorović, srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije.

Austrougarske okupacione vlasti osudile su ga na Banjalučkom veleizdajničkom procesu na osam godina robije. Posle oslobođenja zemlje bio je član Narodnog veća u Zagrebu i Privremenog narodnog predstavništva u Beogradu. Dela: „Istorija Jugoslavije“, „Uzajamne veze i uticaj kod slovenskih zapisa“, „Podela vlasti između Milutina i Dragutina“, „Spisi sv. Save“, „Luka Vukalović“, „Pohod Mahmut-paše Bušatlije protiv Paštrovića“, „Odnosi Austro-Ugarske i Srbije u XX veku“, „Odnosi Crne Gore sa Dubrovnikom od Karlovačkog do Požarevačkog mira“, „Ban Borić i njegovi potomci“, „Historija Bosne“, „Pokreti i dela“. Posthumno objavljeno: „Istorija Srba“, „Skripta minora“.

Danas je subota, 27. oktobar, 300. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 65 dana.

1505. – Umro je ruski vladar Ivan III Vasiljevič, nazvan „Ivan Veliki“. Osnažio je Rusiju, oslobodio se vazalnog odnosa odbivši da Mongolima plaća danak, ojačao je rusku monarhiju i okončao „okupljanje ruskih zemalja“. Po dolasku na presto 1462. pošto je ustoličen za velikog moskovskog kneza, pripojio je kneževine Tver, Rostov i Novgorod, a 1480. je definitivno oslobodio Rusiju mongolske vlasti. Nastojao je da reformiše sudstvo i 1497. je izdao jedinstven „Sudbenik“ za celu Rusiju. Počeo je zidanje kamenih kula i palata moskovskog kremlja.

1553. – Na lomači je kao jeretik spaljen španski lekar i teolog Migel Serveto, koji je otkrio da krv cirkuliše u pluća iz desne srčane komore. Radio je uglavnom u Francuskoj, gde je objavio spise „Christianismi restitutio“ u kojima je odbacio kao apsurdnu hrišćansku doktrinu o Svetom trojstvu, što je izazvalo gnev i rimokatolika i protestanata. Na zahtev vođe švajcarskih protestanata Žana Kalvina uhapšen je u Ženevi, u kojoj se skrivao od rimokatoličke inkvizicije, i potom je osuđen na smrt spaljivanjem.

1662. – Engleski kralj Čarls II je za 2,5 miliona livri (400.000 funti sterlinga) prodao Francuskoj luku Denkerk na obali Lamanša.

1728. – Rođen je engleski moreplovac Džejms Kuk, najznamenitiji istraživač Tihog okeana. Na prvom putovanju od 1768. do 1771. rešio je tajnu položaja Australije, oplovio Novi Zeland i utvrdio da je Nova Gvineja ostrvo. Od 1772. do 1775. je istraživao ostrva u Tihom okeanu, a od 1776. do 1779. je prvi oplovio obale Aljaske, istražio Beringov moreuz i otkrio Havajska ostrva. Ubijen je 1779. na Havajima u okršaju sa ostrvljanima.

1782. – Rođen je italijanski muzičar Nikolo Paganini, virtuoz na violini i kompozitor, čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći. Obeležio je violinsko majstorstvo i literaturu za taj instrument. Nenadmašno je vladao violinom, dosta je komponovao, uključujući pet violinskih koncerata, čuvena 24 kapriča za solo violinu, kamernu muziku.

1806. – Francuski car Napoleon I Bonaparta je posle pobede kod Jene nad Prusima zauzeo Berlin.

1811. – Rođen je američki pronalazač Ajzak Merit Singer, koji je 1851. razvio prvu šivaću mašinu za masovnu upotrebu.

1843. – Donet je knjaževski akt o „Ustrojeniju poštanskog zavedenija“ odnosno o ustrojstvu i organizaciji poštanskog saobraćaja u Srbiji, čime je on konačno kodifikovan.

1855. – Rođen je ruski biolog Ivan Vladimirovič Mičurin, koji se bavio poboljšanjem sorti voćaka, godinama eksperimentišući s aklimatizacijom biljaka na hladne zime. Različitim postupcima – hibridizacijom, selekcijom i kalemljenjem – odgajio je niz otpornih sorti trešanja, kajsija, vinove loze i višanja.

1857. – Rođen je srpski socijalista Andra Banković, jedan od pionira srpskog socijalističkog pokreta. Sa socijalističkim idejama se upoznao u inostranstvu, od učesnika Pariske komune i članova nacionalnih sekcija bivše Prve internacionale. Učestvovao je u revolucionarnim pokretima u Rusiji, vratio se u Srbiju 1887. i s Vasom Pelagićem od 1892. radio na organizovanju Socijalističke partije. Uređivao je listove „Srpski zanatlija“ i „Socijaldemokrat“ i inicijator je pokretanja „Radničkih novina“. Učestvovao je na Prvoj balkanskoj socijalističkoj konferenciji i kongresu Druge internacionale u Londonu.

1858. – Rođen je američki državnik Teodor Ruzvelt, predsednik SAD od 1901. do 1909. prvi američki predsednik koji je odustao od izolacionizma. Dužnost šefa države je preuzeo kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Inicijator je izgradnje Panamskog kanala, a za posredovanje u Rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.

1867. – Rođen je srpski novinar i političar Dragiša Lapčević, jedan od osnivača Radničkog saveza i Srpske socijaldemokratske stranke. S komunistima se razišao na Vukovarskom kongresu 1920. a iz političkog života se povukao 1923. Dela: „Istorija socijalizma u Srbiji“, „Rat i srpska socijalna demokratija“, „Položaj radničke klase i sindikalni pokret u Srbiji“, „Kako buržoasko društvo pljačka radnike“, „Komunalna politika“. Prevodi: „Mati“ M. Gorkog.

1867. – Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi započeo je marš na Rim u nastojanju da grad oslobodi papske vlasti i pripoji ga ujedinjenoj Italiji.

1914. – Rođen je velški pisac Dilen Marle Tomas, pesnik snažnog retoričkog dara. Pisao je priče i radio drame. Dela: više zbirki pesama, uključujući zbirku „Smrt i ulazi“, radio drama „Pod mlečnom šumom“, autobiografska skica „Portret umetnika kao mladog psa“.

1915. – Nemački feldmaršal August fon Makenzen je u Prvom svetskom ratu pokušao da kod Kragujevca okruži i uništi srpsku vojsku. Kad je nemački 22. korpus zauzeo Gornji Milanovac i doveo u pitanje odbranu Kragujevca, načelnik Vrhovne komande srpske vojske vojvoda Radomir Putnik je odustao od protivudara i krenuo je u proboj preko Kačanika i Skopske Crne Gore prema Južnoj Srbiji (Makedoniji), odakle je očekivan dolazak savezničkih snaga, ali su umesto toga bugarske trupe mučkim udarom s leđa ugrozile Kačanički prolaz, pa je srpska vojska morala da odstupi znatno nepovoljnijim pravcem preko planinskih vrleti današnje Albanije.

1918. – Britanske, francuske i italijanske snage su u Prvom svetskom ratu posle trodnevnih borbi slomile vojsku Austrougarske na Italijanskom frontu. Trupe Dvojne monarhije su se tada bukvalno razbežale nakon što su vojnici jednostavno pobacali oružje. Posle primirja Italijani se nisu zaustavili i rasulo neprijatelja se pretvorilo u „najveću italijansku pobedu“. Za samo nekoliko dana zarobljeno je 427.000 vojnika koji nisu pružali otpor.

1922. – Pod pritiskom fašističkog pokreta Benita Musolinija, demokratski izabrana italijanska vlada podnela je ostavku.

1932. – Rođen je francuski glumac Žan-Pjer Kasel. Rođen je u francuskoj prestonici kao sin doktora i operske pevačice. Njegov filmski uspon započeo je zahvaljujući Dzinu Keliju, koji ga je angažovao u filmu „Srećan put“ (1957.). Šezdesetih je glumio u komedijama francuskog reditelja Filipa de Broke i proslavio se ulogama ljubavnika Brižit Bardo i Katrin Denev. Zapamćen je po ulozi kralja Luja XIII u filmovima „Tri musketara“ i „Četiri musketara“ (1973. i 1974.). Radio je s Bunjuelom („Diskretni šarm buržoazije“), Šabrolom („Pakao“, „Ceremonija“) Altmanom („Pret-a-porte“).

1935. – Predat je u saobraćaj železničko-drumski „Most Kralja Petra II“ (današnji Pančevački) na Dunavu u Beogradu.

1956. – Posle plebiscita na kojem su stanovnici oblasti Sar glasali za priključenje Zapadnoj Nemačkoj, vlade u Bonu i Parizu su sporazumom definitivno rešile problem sporne teritorije. Sar je vraćen Nemačkoj, ali je do kraja 1959. ostao u privrednoj uniji s Francuskom.

1966. – Generalna skupština UN je oduzela Južnoj Africi starateljski mandat nad Jugozapadnom Afrikom (Namibija). Južnoafrička republika je povukla svoje trupe iz Namibije tek nakon pada sistema aparthejda 1990.

1971. – Vlada Konga je saopštila da je naziv te afričke zemlje promenjen u Republika Zair. Godine 1997. zemlja je ponovo preimenovana u Kongo.

1973. – Mirovne snage UN su stigle u Kairo da bi obezbedile liniju razdvajanja između egipatskih i izraelskih snaga.

1978. – Egipatski predsednik Anvar el Sadat i izraelski predsednik vlade Menahem Begin su dobili Nobelovu nagradu za mir.

1991. – Sovjetska republika Turkmenistan je proglasila nezavisnost od Moskve.

1996. – U kairskom predgrađu Heliopolis srušila se stambena zgrada, usmrtivši 64 ljudi.

1998. – Gerhard Šreder je preuzeo dužnost kancelara Nemačke, dan posle ostavke Helmuta Kola, poraženog na izborima prethodnog meseca.

1999. – Naoružani napadači su upali u skupštinu Jermenije u Jerevanu i ubili devetoricu ljudi, uključujući predsednika vlade Vazgena Sarksijana, predsednika skupštine Karena Demirkijana, dvojicu njegovih zamenika i jednog ministra.

2003. – U seriji eksplozija automobila bombi, ispred središta Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i četiri policijske stanice u Bagdadu, na početku najvećeg islamskog verskog praznika – Ramazana, poginulo je više od 40 osoba, a ranjeno oko 200.

2005. – U predgrađu Pariza naseljenom arapskim imigrantima, počeli su višenedeljni neredi, koji su se proširili i na druge francuske gradove. Tokom nemira dve osobe su izgubile život, uhapšeno je 4.500 ljudi, zapaljeno 8.700 automobila i 200 javnih zgrada.

2006. – Preminuo je srpski vajar Slavoljub Vava Stanković. Rođen je u Beogradu, gde je diplomirao i magistrirao na Akademiji likovnih umetnosti. Izlagao je od 1952. godine i pripadao je generaciji umetnika koja je dala veliki doprinos afirmaciji srpske skulpture u inostranstvu u drugoj polovini 20. veka. Bio je predsednik ULUS-a 1985/1986. godine.

Izvor: Tanjug/RTV

Autor: Redakcija
Datum: 26, 10, 2012.