Na današnji dan 1924.godine rođen je srpski trener Aleksandar Nikolić, tvorac superiorne jugoslovenske škole košarke, najznačajniji stručnjak evropske košarke u 20. veku.

Košarku je počeo da igra 1946. i nastupao je za više ekipa uključujući „Crvenu zvezdu“ i „Partizan“, za jugoslovenski nacionalni tim odigrao je 11 utakmica, a 1951. postao je trener reprezentacije Jugoslavije, kojoj je doneo prve medalje 1961. na evropskom i 1963. na svetskom prvenstvu i titule prvaka Evrope 1977. i sveta 1978. U košarkaškim krugovima najčešće su ga nazivali „Profesor“ i bio je učitelj plejade srpskih trenera. Zbog ogromnih zasluga za košarku 1998. uvršten je u „Kuću slavnih“ u američkom gradu Springfild, kolevci košarkaške igre.

Danas je nedelja, 28. oktobar, 302. dan 2012. Do kraja godine ima 64 dana.

1492. – Španski moreplovac Kristifor Kolumbo otkrio je Kubu na prvom putovanju preko Atlantika i proglasio je posedom Španije.

1704. – Umro je engleski filozof Džon Lok, jedan od utemeljivača empirizma. Osporavao je teoriju o urođenim idejama i principima i uspostavio načelo da nema ničeg u razumu što prethodno nije prošlo kroz čula i da sve ideje kojima razum operiše potiču iz iskustva. Kao politički filozof zalagao se za versku toleranciju i poštovanje mišljenja i opredeljenja drugih, za ograničenje vladarske moći i zakonsku zaštitu individualnih prava i sloboda građana. Snažno je uticao na kasnije filozofe empiričare i teoretičare liberalnog društva i građanske države. Dela: „Ogled o ljudskom razumu“, „Pisma o toleranciji“, „Dve rasprave o vladi“, „Vaspitanje“.

1716. – Umro je srpski pomorac i matematičar Marko Martinović. Rodom je bio iz Perasta u Boki Kotorskoj. Postao je ruski knez, stručnjak za hidrogradnju i brodogradnju. Kao nastavnik Pomorske akademije u Veneciji podučavao je i mladiće iz Rusije primljene na molbu cara Petra Velikog. U rodnom mestu je rukovodio jednom od najstarijih pomorskih škola na Jadranu. Autor je jedne rasprave o gradnji brodova, koja je bila posvećena Martinovićevom učeniku Dmitriju Galicinu.

1746. – Peruanski gradovi Lima i obližnji Kaljao razoreni su u zemljotresu koji je usmrtio najmanje 18.000 ljudi.

1836. – Proglašena je federacija Perua i Bolivije.

1884. – Rođen je kompozitor, muzikolog, pedagog i muzički kritičar Miloje Milojević, profesor Muzičke akademije u Beogradu, jedan od začetnika muzikologije u Srbiji. Doktorat muzičkih nauka stekao je 1925. u Pragu, i bio je prvi Srbin s tim zvanjem. Osnovao je beogradski orkestar „Collegium musicum“ kojim je i dirigovao. Stvarao je pod uticajem romantizma, impresionizma i ekspresionizma i inspirisao se narodnim motivima. Dela: klavirske kompozicije „Četiri komada“, „Melodije i ritmovi sa Balkana“, horovi „Muha i komarac“, „Pir iluzija“, ciklus solo pesama „Pred veličanstvom prirode“, muzikološki spisi „Osnovi muzičke umetnosti“, „Studije i članci“.

1886. – Na ostrvu Bidl u Njujorškoj luci predsednik SAD Grover Klivlend otkrio je Statuu slobode, poklon Francuske, koju je izradio Frederik Ogist Bartoldi.

1891. – U Japanu je u zemljotresu na najvećem ostrvu Honšu poginulo najmanje 10.000 ljudi.

1914. – Rođen je američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk, koji je 1953. pronašao vakcinu protiv dečje paralize, epohalno otkriće koje je na minimum smanjilo opasnost od opake bolesti.

1915. – Povlačeći se sa srpskom vojskom u Prvom svetskom ratu, samoubistvo je izvršio srpski pisac Milutin Uskoković, autor u čijim su delima prisutni i romantizam i moderno shvatanje sveta. Završio je prava u Beogradu i doktorirao u Ženevi. Pokušao je da stvori beogradski društveni roman, ulazeći u dramatične sudare ličnosti s gradskom sredinom, ali je više prikazivao unutrašnja stanja intelektualaca nego kompleksnu sliku vremena. Dela: romani „Došljaci“, „Čedomir Ilić“, zbirka pripovedaka „Kad ruže cvetaju“, „Pod životom“, „Vitae fragmenta“.

1918. – Posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu, u Pragu je Nacionalni komitet proglasio preuzimanje vlasti i ubrzo je stvorena Čehoslovačka pod predsednikom Tomašem Masarikom.

1919. – U SAD je stupio na snagu zakon o prohibiciji, kojim je zabranjena prodaja pića s više od pola procenta alkohola.

1922. – U Napulju je počeo „Marš na Rim“ oko 40.000 „crnokošuljaša“, pripadnika oružanih odreda Benita Musolinija, čime je izvršen fašistički udar u Italiji. Musolini je dva dana kasnije prisilio kralja Vitorija Emanuela III da mu poveri mandat za sastav nove vlade i tako je legalizovan fašistički režim koji je vladao Italijom do jula 1943. i kasnije takozvanom Italijanskom socijalnom republikom do 1945.

1923. – Umro je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od tvoraca Radikalne stranke, prvi predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Izdavao je i uređivao časopis „Delo“ i list „Odjek“. Dela: „O Makedoniji i Makedoncima“, „Srbi i Bugari u Balkanskom ratu“, „Albanski problem i Srbija i Austro-Ugarska“, „Tajna konvencija između Srbije i Austro-Ugarske“.

1932. – Rođen je kiparski državnik Spiros Kiprijanu, prvi šef diplomatije posle sticanja nezavisnosti Kipra 1960. Šef države postao je 1977. posle smrti predsednika arhiepiskopa Makariosa III.

1940. – Italija je počela napad na Grčku, pod izgovorom da Grčka namerava da napadne Albaniju, tada italijansku koloniju. Grci su u protivofanzivi, koja je trajala cele zime, prodrli duboko u Albaniju i naneli protivniku ozbiljne poraze, ali kad je u rat na Balkanu ušla Nemačka u jednom naletu su okupirane i Jugoslavija i Grčka aprila i maja 1941.

1962. – Sovjetski lider Nikita Hruščov saopštio je da je naredio povlačenje raketa koje su trebale da budu postavljene na Kubi, posle čega je predsednik SAD Džon Kenedi saopštio da će obustaviti blokadu tog karipskog ostrva, čime je splasnula napetost u odnosima Moskve i Vašingtona i otklonjena opasnost izbijanja svetskog sukoba.

1992. – Kopredsednici Ženevske konferencije o prethodnoj Jugoslaviji Sajrus Vens i lord Dejvid Oven objavili su predlog ustavnog uređenja Bosne i Hercegovine, prema kojem bi ona bila decentralizovana i podeljena na 7 do 10 autonomnih regiona.

1995. – U požaru koji je izbio u metrou glavnog grada Azerbejžana Bakua poginulo je najmanje 289 ljudi.

2002. – Islamski teroristi ubili su američkog diplomatu Lorensa Folija blizu kuće u kojoj je živeo u jordanskoj prestonici Aman, što je bilo prvo ubistvo jednog zapadnog diplomate u Jordanu.

2005. – Umro je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac Ljubomir Ljuba Tadić. Debitovao je na sceni kragujevačkog teatra „Joakim Vujić“ 1944. Studirao je na glumačkoj akademiji u Beogradu. Širokog dijapazona, snažne emotivnosti i temperamenta, odigrao je stotine uloga. Osvojio je mnogobrojna nacionalna pozorišna i filmska priznanja, među kojima i dve nagrade za životno delo – „Dobričin prsten“ u oblasti teatra i „Pavle Vuisić“ za filmsku umetnost.

2007. – Koalicione snage predvođene američkim vojnicima ubile su oko 80 talibana tokom šestočasovne borbe na jugu Avganistana. Borba se vodila kod grada Musa Kale, koji kontrolišu Talibani, u provinciji Helmand, najvećem centru za proizvodnju opijuma u svetu. Talibani su preuzeli Musa Kale četiri meseca nakon što su ga napustili britanski vojnici na osnovu mirovnog dogovora da se odgovornost za bezbednost prepusti lokalnim starešinama.

2008. – Oko 180 ljudi je izgubilo život, dok je više od 10.000 ostalo bez domova, posle obilnih poplava koje su pogodile Jemen, saopštio je Visoki komesarijat za izbeglice (UNHCR). Najviše su pogođene jugoistočne provincije Hadramaut i Mahra, pri čemu je poremećeno snabdevanje strujom, putevi, telefonske linije kao i mreža za snabdevanje vodom.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 27, 10, 2012.