1789. – Rođen je srpski novinar i publicista Dimitrije Davidović, otac srpskog novinarstva. Napustio je studije medicine započete u Pešti i Beču i posvetio se novinarstvu. U Beču je 1813. pokrenuo „Novine serbske“ u kojima je bio glavni autor.

U Kneževinu Srbiju preselio se 1821. Do 1829. bio je sekretar knjaza Miloša Obrenovića. Pokrenuo je prve dnevne novine u tadašnjoj Kneževini Srbiji „Novine srbske“ 1834. u Kragujevcu. Bio je na kratko i ministar unutrašnjih poslova i prosvete i diplomata. Po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio je ustav za Srbiju, nazvan kasnije „Sretenjski“ (neobično liberalan za tadašnje prilike u Evropi), usvojen u februaru 1835. Pod pritiskom velikih sila, Austrije, Turske i Rusije, ustav je suspendovan. Knjaz ga je povukao već u martu 1835. a Davidović je pao u nemilost. Osim novinarstva bavio se i publicistikom i prevođenjem. Sahranjen je u Smederevu gde je i umro 1838. Dela: „Istorija naroda srbskog“, „Đejanija k istoriji srbskoga naroda“, „Opisanije Žiče“.

Danas je utorak, 23. oktobar, 297. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 69 dana.

42. p.n.e. – Samoubistvo je izvršio rimski zvaničnik Marko Junije Brut, jedan od vođa zavere u kojoj je 44. pre nove ere ubijen Gaj Julije Cezar. Brut se ubio posle poraza koji su republikanskoj vojsci u bici kod Filipa nanele snage predvođene članovima Drugog trijumvirata Markom Antonijem i Cezarovim posinkom Oktavijanom Avgustom.

1596. – Turska vojska sultana Muhameda III porazila je kod Erlaua u Mađarskoj austrijske trupe nadvojvode Maksimilijana.

1817. – Rođen je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus, izdavač „Velikog svetskog rečnika XIX veka“ u 17 tomova. Izdavačka kuća „Larus“ je posle njegove smrti 1875. nastavila izdavanje enciklopedijskih i leksikografskih dela.

1856. – Rođen je Jaša Tomić, srpski novinar, političar i pisac. Školovao se u rodnom Vršcu, Temišvaru i Kečkemetu. Studirao je je u Beču i Pragu, medicinu i književnost. Politička borba odvukla ga je od zvršetka studija. Osnivač je grupe tzv. „Vršačkih socijalista“. Bio je urednik „Zastave“ i Miletićev naslednik u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci (od 1891. Radikalna stranka). Plodan autor, i njegovi književni radovi imali su angažovanu notu. Na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 25.11.1918. odlučno je uticao na prisajedinjenje Vojvodine (tada Bačka, Banat i Baranja) Kraljevini Srbiji. Dela: „Književna zrnca“, „Pesme“, „Nazareni“, „Slike i pripovetke“, Dositej Obradović“, „Lepa književnost i umetnost“.

1912. – Turskim napadom počela je Kumanovska bitka u kojoj je Prva srpska armija pod komandom regenta Aleksandra Karađorđevića za samo dva dana do nogu potukla tursku Vardarsku armiju Zeki paše, zadavši težak udarac moćnom neprijatelju u Prvom balkanskom ratu. Turci su u početku imali više uspeha zbog slabog izviđačkog i obaveštajnog rada srpske vojske, koja nije imala tačan uvid u bojni raspored neprijatelja, pa je srpska Vrhovna komanda smatrala da je reč o turskim prethodnicama i da će se glavna bitka odigrati na Ovčem polju. U trenutku kad su sukobi otpočeli Prva armija bila je dosta udaljena od Druge i Treće armije, a pod najžešći udar potpala je njena Dunavska divizija prvog poziva pukovnika Miloša Božanovića, koja je imala i najteže gubitke, ali i odlučujuću ulogu. Posebno se istakao njen niži oficirski kadar, zahvaljujući čijoj su samoinicijativi naneseni snažni udari u turski raspored, tako da se 24. oktobra elitna turska armija u neredu i panici povukla ka Bitolju. Trijumf je silno uzdigao moral srpske vojske i naroda i bio je podloga kasnijih pobeda u Prvom i Drugom balkanskom i u Prvom svetskom ratu.

1917. – Kod Linevila u Francuskoj američke snage su stupile u prve borbene akcije u Prvom svetskom ratu.

1917. – Na sednici Centralnog komiteta Ruske Socijalističke radničke partije (boljševika) doneta je odluka o podizanju oružanog ustanka. Pripremama i izvođenjem Oktobarske revolucije je rukovodio Vladimir Iljič Lenjin.

1927. – Rođen je Lešek Kolakovski, poljski filozof. Svetski ugled stekao je radovima iz oblasti istorije filozofije, doktrine liberalizma i istorije religijskih ideja. Studije filozofije je završio na Univerzitetu u Lođu a sa katedre za filozofiju Varšavskog univerziteta izbačen je posle protesta studenata 1968. Od 1970. predavao je na Oksfordskom univerzitetu, a potom i na prestižnim univerzitetima u SAD. Njegova najpoznatija dela su: „Glavni pravci marksizma“, „Razgovori sa đavolom“ i „Kultura i fetiši“. Njegov esej „Teze o nadi i beznađu“ bio je svojevrsni manifest poljskih antikomunista.

1936. – U Španskom građanskom ratu iz vazduha je prvi put napadnut Madrid. Prethodno je vođa rojalističkih pobunjenika general Francisko Franko prosledio ultimatum snagama legalne republikanske vlade, s pozivom na predaju, ali je takav predlog odbijen.

1940. – Rođen je brazilski fudbaler Edson Arantes do Nasimento, poznat kao Pele, prema nepodeljenom mišljenju najveći igrač u istoriji fudbala.

1942. – Rođen je Majkl Krajton, američki književnik. Krajton je autor bestselera „Park iz doba Jure“ i „Sfera“. Po profesiji bio je lekar. Njegove knjige prodate su u tiražima većim od 150 miliona primeraka širom sveta. Proslavio se romanom „Andromedin soj“ (1969), a pored „Parka iz doba Jure“ i njegovog nastavka „izgubljeni svet“, koji su postali holivudski hitovi, među njegovim najpoznatijim delima su romani „Kongo“, „Plen“ i „Gospodar Gena“. Bio je jedan od scenarista filmova „Park iz doba jure“ i „Tvister“, a za rad na TV seriji „Urgentni centar“ osvojio je 1996. Emi nagradu.

1942. – Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija napala je u egipatskoj pustinji kod gradića El Alamejn u Drugom svetskom ratu nemačko-italijanske snage pod komandom generala Ervina Romela i gotovo ih uništila posle 12 dana ogorčenih borbi. Ubrzo je usledilo iskrcavanje saveznika u severnoj Africi posle kojeg su potpuno slomljene snage Sila osovine u Africi.

1944. – Prebacujući se preko Dunava u tek oslobođeni Beograd, u Drugom svetskom ratu je pod nerasvetljenim okolnostima poginuo Ivan Milutinović, jedan od najistaknutijih vođa NOP-a (Partizanskog pokreta), narodni heroj, član Vrhovnog štaba i Politbiroa CK KPJ. Bio je jedan od glavnih organizatora ustanka protiv okupatora, većnik AVNOJ-a i član vlade, odnosno Nacionalnog komiteta.

1944. – U filipinskom zalivu Lejte počela je jedna od najvećih pomorsko-vazdušnih bitaka u Drugom svetskom ratu, u kojoj je učestvovala gotovo cela japanska flota i tri četvrtine flote SAD: 230 ratnih brodova i 1.400 američkih i japanskih aviona. Bitka je posle tri dana okončana teškim porazom Japanaca koji su izgubili četiri nosaca aviona, uključujući „Musaši“, jedan od najvećih ikad izrađenih, tri bojna broda, 10 krstarica i devet razarača.

1954. – Posle serije sastanaka u Parizu, Sovjetski Savez, SAD, Velika Britanija i Francuska odlučili su da okončaju okupaciju Nemačke.

1956. – U Mađarskoj je izbila antikomunistička oružana pobuna, koju su sovjetske trupe ugušile 4. novembra 1956.

1958. – Ruski pisac Boris Pasternak dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

1961. – Bivšem generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Šveđaninu Hjalmaru Agne Dagu Hamaršeldu – koji je pod sumnjivim okolnostima poginuo u avionu u vreme kongoanske krize – posthumno je dodeljena Nobelova nagrada za mir.

1973. – Glavni severnovijetnamski pregovarač s Amerikancima u Vijetnamskom ratu Le Duk To odbio je Nobelovu nagradu za mir, komentarom da u njegovoj zemlji nije mir.

1983. – U samoubilačkom napadu islamskih terorista kamionima napunjenim eksplozivom na štab američkih marinaca u Bejrutu i obližnju zgradu u kojoj su se nalazili francuski vojnici, ubijen je 241 američki i 58 francuskih vojnika.

1990. – Ukrajinski predsednik vlade Vitalij Masol prinuđen je da podnese ostavku posle masovnih studentskih protesta, postavši prvi sovjetski funkcioner tog ranga koji je otišao s vlasti pod pritiskom javnosti.

1991. – Predstavnici 19 zemalja potpisali su na međunarodnoj konferenciji u Parizu, u organizaciji UN, mirovni sporazum s ciljem okončanja 13-godišnjeg građanskog rata u Kambodži.

1993. – U eksploziji koju su podmetnuli teroristi Irske republikanske armije, u Belfastu je poginulo 10 ljudi.

1994. – U eksploziji bombe na jednom predizbornom mitingu u glavnom gradu Šri Lanke Kolombu poginulo je najmanje 50 ljudi, uključujući opozicionog kandidata za predsednika Gaminija Disanajakea.

1998. – Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija su, posle maratonskih razgovora uz posredovanje SAD, potpisali dugo odlagani tzv. Vaj bezbednosni sporazum kojim je predviđeno ustupanje dela okupirane teritorije Palestincima u zamenu za mir.

1999. – Guverner Ilinoisa Džordž Rajana postao je prvi funkcioner SAD tog ranga koji je posetio komunističku Kubu.

2003. – Čečenski islamski teroristi upali su, tokom predstave, u moskovsko pozorište „Dubrovka“ uz pretnju da će podići u vazduh i sebe i oko 800 prisutnih posetilaca ukoliko ruske vlasti ne obustave vojne operacije u Čečeniji i ne povuku se iz te autonomne ruske republike. Prilikom upada u pozorište ruskih snaga bezbednosti, tri dana docnije, poginulo je 128 talaca i 50 terorista.

2004. – U napadu iračkih pobunjenika na konvoj regruta, severoistočno od Bagdada, ubijeno je 49 mladih vojnika, pripadnika novih iračkih snaga bezbednosti.

2006. – Prilikom obeležavanja 50. godišnjice mađarske revolucije i ustanka protiv sovjetske vladavine u Budimpesti 1956. došlo je do masovnih demostracija i sukoba s policijom u blizini zgrade parlamenta. Ceremonija na Košutovom trgu, svečane sednice parlamenta i polaganje venaca na grob Imre Nađa ostale su u senci masovnih nereda. Prilikom demonstracija ukraden je tenk tipa „T-34“, muzejski primerak donesen u sklopu svečanosti na parking ispred Gradske kuće, kao jedan od eksponata kojim je trebalo da se dočara atmosfera iz oktobra 1956.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 22, 10, 2012.