Na današnji dan 1922. godine rođen je srpski književnik Borislav Mihajlović Mihiz, pesnik, književni kritičar, dramski pisac.

Rođen je u Irigu, završio je Karlovačku gimnaziju i Filozofski fakultet u Beogradu. Radio je kao asistent u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu, kritičar Nin-a, upravnik Biblioteke Matice srpske, saradnik Politike. Bio je umetnički direktor Avala-filma, umetnički savetnik u Ateljeu 212 (koji je stvorio zajedno s Mirom Trailović), urednik u Prosveti. Počeo je kao pesnik, veoma aktivan kao književni kritičar. Takođe bio je izuzetno društveno angažovan, jedno vreme i narodni poslanik, na listi Deposa. Bio je poznat kao čovek „bez dlake na jeziku“. Dela: „Pesme“, „Ogledi“, „Od istog čitaoca“, „Srpski pesnici između dva rata“, „Književni razgovori“, „Autobiografija o drugima“. Autor je ili koautor više filmskih scenarija: „Orlovi rano lete“, „Ponoćna zvona“, „Vojnik i pas“, „Čovek i ptica“, „Zaseda“. Autor je dramskih tekstova: „Banović Strahinja“, „Komandant Sajler“, „Kraljević Marko“, „Optuženi Petar Todorović“.

Danas je sreda, 17. oktobar, 291. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 75 dana.

1760. – Rođen je francuski filozof Klod Anri Sen Simon, socijalista utopista, učesnik Američkog rata za nezavisnost, koji se u vreme Francuske revolucije odrekao plemićke titule. Smatrao je da tradicionalnu državu treba zameniti industrijskim društvom i da aristokrate, vojnici i birokrati treba da iščeznu i ustupe mesto industrijalcima, radnicima i seljacima. Dela: „Industrijski sistem“, „Industrija ili politički, moralni i filozofski razgovori u interesu svih ljudi odanih korisnom radu i nezavisnosti“, „Pisma ženevskog građanina savremenicima“, „Novo hrišćanstvo“, „Stari i novi politički sistem“.

1797. – U italijanskom selu Kampoformio sklopile su mir Austrija i Francuska, kojim je ukinuta Mletačka republika. Francuska je preuzela mletačke posede u Albaniji i ostrva u Jonskom moru kao i austrijsku Nizozemsku (Belgija), a Austrija Veneciju, Istru, Kvarner, Dalmaciju i Boku Kotorsku. Sve ove teritorije će Francuska preuzeti od Austrije 1809. Bečkim mirom.

1803. – Rođen je mađarski političar Ferenc Deak, glavni arhitekta Dvojne monarhije 1867. odnosno sporazuma Beča i Budimpešte kojim je stvorena Austro-Ugarska. Predvodio je mađarsku plemićku opoziciju protiv austrijskog kancelara Klemensa Meterniha pre revolucije 1848. a 1865. objavio je projekat o dualističkom uređenju Habzburške monarhije, prihvaćen dve godine kasnije.

1842. – Rođen je srpski političar, ekonomista, diplomata, istoričar i pisac Čedomilj Mijatović, predsednik Srpske kraljevske akademije, utemeljivač Narodne banke Srbije, profesor ekonomije na Velikoj školi u Beogradu. Posle završenog Liceja u Beogradu, studirao je političko-ekonomske nauke u Minhenu, Lajpcigu, Cirihu i Beču. Između 1873. i 1889. bio je više puta ministar inostranih poslova i ministar finansija. Kao šef srpske diplomatije potpisao je Tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom 1881. a kao ministar finansija uveo je dinar kao novčanu jedinicu Srbije i metarski sistem mera. Odlučujuće je doprineo izgradnji železnica u Srbiji i njenom uključivanju u svetske finansijske tokove. Prvi je u Srbiji počeo da sistematski izučava privrednu istoriju. Prevodio je sa engleskog, uključujući „Istoriju civilizacije u Engleskoj“ Henrija Tomasa Bekla. Sa izvesnim uspehom bavio se i književnim radom. Bio je izrazito aktivan i kao versko-dobrotvorni pregalac. I pored činjenice da se u životu bavio praktičnim temama bio je sklon misticizmu (i inače izrazito religiozan) i bavio se i publicistikom na ove teme. Posle pada dinastije Obrenović 1903. živeo je u Londonu, gde će provesti ostatak života. Dela: „Izvod iz političke ekonomije“, „Nauka o državnom gazdinstvu ili nauka o financiji“, „Istorija trgovine“, „Financije srpskog kraljevstva“, „Ikonija, vezirova majka“, „Rajko od Rasine“, „Knez Gradoje od Orlova grada“, „Đurađ Branković“, „Uspomene balkanskog diplomate“.

1849. – Umro je poljski kompozitor i pijanista Frederik Šopen, nazvan „pesnik klavira“, koji je u vrhunskom romantičarskom maniru komponovao gotovo isključivo klavirsku muziku. U kompozicijama se obilato koristio elementima poljske narodne muzike. Iz Poljske je 1830. otišao u Francusku, ne sluteći da više neće videti otadžbinu. Dela: dva koncerta za klavir i orkestar, oko 170 sonata, mnoštvo poloneza, mazurki, valcera.

1855. – Englez Henri Besemer patentirao je postupak za preradu sirovog gvožđa u čelik, nazvan po njemu „Besemerov čelik“.

1876. – U Menlo Parku kod Njujorka američki pronalazač Tomas Alva Edison osnovao je radionicu u kojoj je okupio više vrhunskih stručnjaka, uključujući najistaknutijeg među njima, srpskog naučnika Nikolu Teslu.

1907. – Kodifikacijom pravila međunarodnog običajnog prava, naročito ratnog, koja i sada umnogome važe, završena je druga Bečka mirovna konferencija. U radu skupa učestvovale su 44 države, uključujući Kraljevinu Srbiju.

1909. – Pančevački lekar Vladimir Aleksić, jedan od pionira vazduhoplovstva kod Srba, izveo je prvi let na terenu gradskog vašarišta u Pančevu. Aeroplanom vlastite, neobične, konstrukcije, dugim šest metara i teškim 70 kilograma, Aleksić je prvi, neuspešan, let izveo uz pomoć gumenog užeta-praćke. Njegov aeroplan – jedrilica dostigao je tada visinu od nekoliko metara a posle leta od desetak metara pao je na zemlju.

1912. – Rođen je italijanski sveštenik Albino Lučani, poglavar rimokatoličke crkve samo 33 dana, pod imenom Jovan Pavle I. Od 1969. bio je arhiepiskop Venecije, a za papu je izabran 26. avgusta 1978. Pod nerazjašnjenim okolnostima umro je krajem septembra, zvanično od srčanog udara, ali je ostala senka sumnje da je otrovan. Sumnju je pojačala činjenica da posle smrti nije obavljena autopsija. Najavio je nameru da se pozabavi crkvenim finansijama, posebno Vatikanskom bankom, poznatom po vezama s mafijom i masonskom ložom P2, nagovestivši i druge reforme i niz personalnih promena. Njegov naslednik Karol Vojtila, koji je odabrao ime Jovan Pavle II, potpuno je ignorisao namere Jovana Pavla I.

1915. – Rođen je američki pisac Artur Miler, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka. Najpoznatiji je po drami „Smrt trgovačkog putnika“, koju je napisao u 33. godini i za koju je 1949. dobio Pulicerovu nagradu. Dela: drame „Svi moji sinovi“, „Smrt trgovačkog putnika“, „Veštice iz Salema“, „Pogled sa mosta“, „Posle pada“, „Događaj u Višiju“, „Cena“, „Slava, i razlog zašto“, „Stvaranje sveta i druga posla“, „Ravno iz raja“, „Nadbiskupova tavanica“, „Američki sat“, zbirka priča „Više mi niste potrebni“, roman „Fokus“, esej „Dramski pisac i atomski svet“.

1918. – Rođena je američka filmska glumica Margarita Karmen Kansino, poznata kao Rita Hejvort, holivudski erotski simbol četrdesetih godina 20. veka. Filmovi: „Samo anđeli imaju krila“, „Đilda“, „Dama pod sumnjom“, „Nikad se nećeš obogatiti“, „Dama iz Šangaja“, „Odvojeni stolovi“.

1919. – Rođen je kineski političar Džao Zijang, koji je kao predsednik vlade bio tvorac ekonomskih reformi osamdesetih godina 20. veka. Nasledio je 1987. Hu Jaobanga na čelu vladajuće Komunističke partije Kine, ali je oboren s vlasti 1989. i označen kao jedan od krivaca za studentske demonstracije ugušene u krvi.

1920. – Umro je američki novinar i publicista Džon Rid, čija su dela „Deset dana koji su potresli svet“ i „Crvena Rusija“ sjajne hronike Oktobarske revolucije. Popularnost je stekao kao dopisnik iz Meksika u vreme ustanka Panča Vilje. Posetio je 1914. zapadnoevropska bojišta, a 1915. Grčku, Rumuniju, Srbiju, Rusiju i Tursku, pripremajući knjigu „Rat u istočnoj Evropi“. Napisao je potresne reportaže iz Srbije, u kojoj je bio u aprilu i maju 1915. U Rusiju je došao 1917. i oduševio se revolucijom. Vrativši se u SAD postao je jedan od osnivača Komunističke partije i član Izvršnog odbora Kominterne. Posle smrti od tifusa u Bakuu sahranjen je pod zidinama Kremlja u Moskvi.

1945. – Na talasu masovnih protesta obespravljenih „bezkošuljaša“, u Argentini je vlast prigrabio pukovnik Huan Peron. Pod snažnim pritiskom osiromašenih Argentinaca pušten je iz zatvora samo nekoliko dana pošto je izgubio položaj u vojnoj vladi i istog dana se trijumfalno obratio pristalicama na mitingu u Buenos Ajresu na kojem se okupilo 300.000 ljudi.

1961. – U Parizu je u sukobima francuskih snaga bezbednosti sa alžirskim demonstrantima, koji su protestovali protiv kolonijalne uprave Francuske nad njihovom zemljom, prema zvaničnoj verziji poginulo troje ljudi. Grupe za ljudska prava tvrdile su da je broj žrtava veći od 240.

1972. – Umro je princ Đorđe Karađorđević, stariji sin kralja Petra I. Nakon što se, pod pritiskom, 1909. odrekao prava na presto posvetio se vojničkoj karijeri. Do 16. godine služio je u Sankt Peterburgu u paževskom korpusu s mlađim bratom Aleksandrom i vratio se u Srbiju nakon što je Petar I 1903. postao kralj. Učestvovao je u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu. Na Mačkovom kamenu 1914. teško je ranjen. Nikada nije imao nikakvu političku ulogu.

1989. – U zemljotresu južno od američkog grada San Francisko poginulo je 67 i povređeno više od 600 ljudi.

1994. – Jordan i Izrael saopštili su nameru da postignu istorijski mirovni sporazum i tako posle 46 godina okončaju međusobno ratno stanje.

1994. – Mirovni posrednici UN saopštili su da su se vlada Angole i pobunjenički pokret UNITA u principu saglasili da okončaju građanski rat u toj afričkoj zemlji.

1996. – Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je šefa Saveta bezbednosti Rusije – Aleksandra Lebeda, koji je četiri meseca ranije stupio na tu dužnost, samo dan pošto je ministar unutrašnjih poslova Anatolij Kulikov optužio bivšeg generala da pokušava da prigrabi vlast.

1997. – Na Kubi je sahranjen Ernesto „Če“ Gevara, tri decenije pošto je ubijen u Boliviji. Posmrtni ostaci legendarnog gerilskog vođe položeni su u mauzolej u gradu Santa Klara.

1998. – Bivši čileanski diktator Augusto Pinoče uhapšen je u Londonu, gde se oporavljao od operacije, na osnovu službenog zahteva Španije. Pinoče je od strane Španije optužen zbog stradanja stotina španskih državljana tokom njegove vladavine Čileom.

2003. – U glavnom gradu Tajvana oblakoder nazvan „Tajpej 101“ dostigao je visinu 508 metara, premašivši do tada najviše građevine u svetu, kule „Petronas“ u Kuala Lumpuru, prestonici Malezije.

2006. – Najmanje 60 ljudi je povređeno, od kojih se 15 našlo u kritičnom stanju, prilikom sudara dva voza u metrou na centralnoj stanici u Rimu.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 16, 10, 2012.