Na današnji dan 1837. godine srpski knjaz Miloš Obrenović ukinuo je kuluk – besplatan rad seljaka koji su koristili seoski kmetovi, nahijske starešine i sveštenstvo.

U tome se preterivalo, što je bilo povod za odmetanje seljaka u hajduke. Kuluk je više puta zabranjivan, ali su ukazom Knjaza Miloša ukinuti svi njegovi vidovi, osim kuluka za održavanje puteva i mostova.

Danas je utorak, 16. oktobar, 290. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 76 dana.

1430 – Rođen je škotski kralj Džejms II, nazvan „Džejms gnevnog lica“, koji je tokom vladavine od 1437. do 1460. uspostavio vlast nad rivalskim plemićkim frakcijama. Time je učvrstio autoritet krune, uspešno nastavljajući posao koji je započeo njegov otac Džejms I. Ubili su ga Englezi 1460. tokom opsade zamka Roksburg.

1758 – Rođen je američki filolog i leksikograf Noa Vebster, simbol leksikografske tradicije u Sjedinjenim Američkim Državama. Objavio je 1806. svoj prvi rečnik engleskog jezika „Compendious Dictionary of the English Language“, a 1828. rečnik koji i sada nosi njegovo ime. Izuzetno obimni „potomci“ Vebsterovih rečnika smatraju se najboljim rečnicima engleskog jezika.

1793 – Pogubljena je francuska kraljica Marija Antoaneta, supruga Luja XVI, ćerka austrijske carice Marije Terezije. Kad je 1789. izbila Francuska revolucija, postala je jedna od najomraženijih ličnosti. Pripisana joj je ironična, nesumnjivo apokrifna, poruka narodu: „Ako nemate hleba, jedite kolače“. Pod optužbom da je vezama s bečkim dvorom izdala republiku, posle montiranog i besmislenog suđenja, pogubljena je na giljotini pred 300.000 Parižana.

1813 – Počela je trodnevna „Bitka naroda“ kod Lajpciga u kojoj su se snage francuskog cara Napoleona I našle pod udarom udruženih saveznika – Rusije, Pruske i Austrije. Francuska armija je potučena, a 19. oktobra saveznici su zauzeli Lajpcig. Posle poraza Napoleon se povukao preko Rajne i nekoliko meseci kasnije prisiljen je da abdicira.

1846 – Američki lekar Džon Voren upotrebio je prvi put u istoriji hirurgije etar za veći operativni zahvat, uklonivši tumor pacijentu u Opštoj bolnici Masačusets u Bostonu.

1854 – Rođen je engleski pisac irskog porekla Fingal O'Flaerti Vils, poznat kao Oskar Vajld. Bio je opšte poznat kao neko ko svesno ruši sve društvene konvencije. Smatrao je da je umetnost autonomna i amoralna. U zatvoru u Redingu, u kojem je dve godine izdržavao kaznu zbog homoseksualizma, napisao je „Baladu o redinškoj tamnici“ i duboko iskren životni obračun „De Profundis“. Posle izlaska iz zatvora 1897, pod imenom Sebastijan Melmot živeo je u Parizu u kojem je umro 1900. Ostala dela: roman „Slika Dorijana Greja“, komedije „Važno je zvati se Ernest“, „Lepeza ledi Vindermir“, „Idealan muž“, zbirka priča „Zločin lorda Artura Sejvila i druge priče“, drame „Saloma“ (na francuskom), „Vera“, „Vojvotkinja od Padove“.

1886 – Rođen je izraelski državnik David Ben Gurion, vođa borbe za stvaranje Izraela i prvi predsednik vlade te države od 1948. do 1953. i ponovo od 1955. do 1963. Iz rodne Poljske otišao je 1906. u Palestinu i bio je među pionirima seljačkog kolektivizma i radničkog pokreta. Osnovao je 1920. Histadrut (Savez sindikata), a 1930. Izraelsku radničku partiju (MAPAI), stranku laburističkog tipa. Kao predsednik vlade, od različitih gerilskih grupa stvorio je izraelsku armiju.

1888 – Rođen je američki pisac Judžin Gledston O'Nil, tvorac moderne američke drame, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936. Njegove drame odlikuju realizam i žestina koja katkad prerasta u brutalnost. Drame i trilogija „Elektri priliči crnina“, u kojoj je klasičnu grčku temu o Edipu primenio na moderan svet, odnosno američko društvo u vreme građanskog rata, doneli su mu svetsku slavu. Ostala dela: drame „Iza horizonta“, „Ana Kristi“, „Sva božja deca imaju krila“, „Veliki bog Braun“, „Car Džons“, „Dugo putovanje u Evropu“, „Žudnja pod brestovima“.

1908 – Rođen je Enver Hodža, šef vladajuće „Partije rada Albanije“ od 1948. do smrti 1985. Između dva svetska rata bio je sekretar poslanstva Albanije u Briselu. Jedan je od osnivača Komunističke partije Albanije 1941. Podržavao je politiku Informbiroa od 1948. do 1956. i Staljinov koncept vlasti, čak i posle 20. kongresa Komunističke partije Sovjetskog Saveza na kojem su osuđeni Staljinovi metodi. Kasnije se oslonio na Peking. Izgradio je brutalan i represivan sistem u svojoj zemlji. Nikada nije krio teritorijalne pretenzije prema teritoriji Srbije (Kosovo i Metohija), kao i drugim teritorijama tadašnje Jugoslavije. Pravi je tvorac savremenog velikoalbanskog projekta.

1910 – Jedan od pionira srpskog vazduhoplovstva Ivan Sarić izveo je u Subotici pred više hiljada znatiželjnika let drvenim „monoplanom“ koji je sam konstruisao. Uzdigao se na visinu od 30 metara i u širokom luku obleteo konjičko trkalište. Sarićev „monoplan“ čuva se u Muzeju vazduohoplovstva u Surčinu.

1925 – Potpisan je garantni pakt Nemačke, Belgije i Francuske o međusobnom poštovanju granica, koji je Nemačka pogazila 15 godina kasnije kada je okupirala te dve zemlje.

1927 – Rođen je nemački pisac Ginter Gras. Svetski uspeh postigao je već prvim romanom „Limeni doboš“. Na ciničan i brutalan način prikazao je nemačko građanstvo u vreme nacizma. Izrazito je aktivan u javnom životu savremene Nemačke. Iako je sve vreme javno ispoljavao naglašeno levičarske stavove, ispostavilo se da je bio pripadnik Š formacija tokom Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani „Limbur“, „Pseće godine“, „Lokalna anestezija“, „Susret u Telgteu“, „Široko polje“, novela „Mačka i miš“, drame „Poplava“, „Plebejci uvežbavaju ustanak“, zbirke pesama „Čvorište pruga“, „Ispitan“.

1940 – Nemački okupacioni generalni guverner Poljske Hans Frank ustanovio je geto u Varšavi. U njega su Nemci saterali oko 440.000 Jevreja iz Varšave i drugih poljskih mesta kao i iz Nemačke. Desetine hiljada Jevreja tu je umrlo od gladi i bolesti, a više od 310.000 otpremljeno je u logore smrti i ubijeno u gasnim komorama. Preživeli su 1943. podigli ustanak, ali su tokom odmazde gotovo svi stradali.

1946 – Obešene su glavešine Trećeg rajha koje je Međunarodni sud u Nirnbergu osudio na smrt zbog ratnih zločina u Drugom svetskom ratu, uključujući šefa nemačke diplomatije Joahima fon Ribentropa i načelnika štaba Vrhovne komande oružanih snaga Nemačke feldmaršala Vilhelma Kajtela. Rajhsmaršal Herman Gering, takođe osuđen na smrt, ubio se u zatvorskoj ćeliji prethodnog dana.

1949 – Porazom prokomunističke takozvane Demokratske armije u Grčkoj je okončan trogodišnji građanski rat, što je, između ostalog, bila posledica činjenice da je Britanija vojno intervenisala u korist monarhista.

1964 – Kina je izvela prvu eksploziju atomske bombe, postavši peta zemlja sveta koja raspolaže nuklearnim oružjem.

1964 – Aleksej Kosigin je, posle smenjivanja Nikite Hruščova, sastavio novu sovjetsku vladu.

1968 – Moskva i Prag su potpisali sporazum o prisustvu sovjetskih trupa u Čehoslovačkoj, koje su s jedinicama drugih zemalja Varšavskog pakta zaposele u tu zemlju 21. avgusta 1968. kako bi odstranile proreformski nastrojenog Aleksandra Dubčeka i njegovu vladu kao i masovni pokret koji ih je podržavao.

1973 – Nobelova nagrada za mir dodeljena je državnom sekretaru SAD Henriju Kisindžeru i njegovom partneru u pregovorima Le Duk Tou, ali je političar Severnog Vijetnama odbio nagradu.

1978 – Poljski kardinal Karol Vojtila izabran je za 264. poglavara rimokatoličke crkve kao prvi neitalijanski papa posle 456 godina, pod imenom Jovan Pavle II.

1980 – Umro je italijanski političar Luiđi Longo, lider italijanskih komunista. Predvodio je pokret otpora u italijanskoj provinciji Pijemont. Posle hapšenja pod režimom Musolinija 1923. i 1924, emigrirao je 1926. i bio je jedan od inicijatora stvaranja pakta sa socijalistima 1934. Pod ilegalnim imenom Galo bio je generalni inspektor Internacionalnih brigada tokom Španskog građanskog rata.

1981 – Umro je izraelski general i političar Moše Dajan, pobednik u ratu protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael, posle vojnih provokacija Egipta, za nekoliko dana zaposeo Sinaj, Gazu, Zapadnu obalu i Golansku visoravan. Kao 14-godišnjak 1929. postao je član „Hagane“, ilegalne jevrejske vojne organizacije, a u sastavu britanskih snaga se od 1937. do 1941. borio protiv Arapa u Palestini. U Drugom svetskom ratu 1941. izgubio je oko u borbi protiv kolonijalnih trupa francuske višijevske vlade u Siriji. Od 1953. do 1958. bio je načelnik Generalštaba izraelske armije, a od 1959. do 1964. ministar poljoprivrede i jedan od prvaka vladajuće partije „Mapaj“, iz koje je istupio 1965. Ministar odbrane bio je 1967. i ponovo 1973. i 1974, kada je podneo ostavku. Šef diplomatije postao je 1977, ali se 1979. povukao zbog neslaganja s predsednikom vlade Beginom na temu politike prema Arapima.

1982 – Umro je italijanski operski pevač Mario del Monako, nazvan „tenorom epohe“. Zahvaljujući izuzetnom glasu i izvanrednom osećanju za scenu, stekao je ogromnu popularnost i priznanje kritike.

1983 – Umro je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedna od vodećih ličnosti sveta umetnosti u Kraljevini Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne knjige.

1984 – Crnački anglikanski arhiepiskop Johanesburga Dezmond Tutu dobio je Nobelovu nagradu za mir, kao druga istaknuta ličnost crnačke većine u Južnoj Africi kojoj je dodeljena ta nagrada. Bivši predsednik Afričkog nacionalnog kongresa Albert Džon Lutuli dobio je tu nagradu 1960.

1995 – Vođa političke organizacije „Nacija islama“ Luis Farakan, na mitingu u Vašingtonu, kojem je prisustvovalo oko milion Afroamerikanaca, opisao je SAD kao društvo u kom potpunu suprematiju imaju beli građani.

1996 – Na stadionu u glavnom gradu Gvatemale poginulo je 78 ljudi u stampedu nastalom nakon pokušaja navijača bez karata da se probiju na tribine kako bi posmatrali kvalifikacioni meč za svetsko fudbalsko prvenstvo.

2003 – Umro je mađarski bokser Laslo Pap, prvi koji je na Olimpijskim igrama tri puta uzastopno osvajao zlatne medalje.

2007 – U saobraćajnoj nesreći na autoputu Zagreb-Beograd, kod Nove Gradiške, poginuo je makedonski pevač Toše Proeski. Rođen je u Kruševu u Makedoniji, posedovao je retke glasovne mogućnosti i bio je jedan od najpopularnijih pevača s prostora negdašnje Jugoslavije.

2007 – Umrla je britanska glumica Debora Ker, znamenita po jednom od najpoznatijih filmskih poljubaca, s Bertom Lankesterom u filmu „Odavde do večnosti“. Karijeru je počela u lokalnom pozorištu, u rodnoj Škotskoj, da bi prvu glavnu ulogu odigrala u filmu „Major Barbara“ 1941. godine. Nominovana je za Oskara za glavnu ulogu čak šest puta, da bi konačno 1994. dobila Oskara za životno delo. Filmovi: „Kvo vadis“, „Julije Cezar“, „Odavde do večnosti“, „Dobar dan tugo“, „Kazino rojal“.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 15, 10, 2012.