Na današnji dan 1924. godine prvi put se oglasio Radio Beograd, tada kao deveta radio-stanica u Evropi. U prvo vreme program je emitovan utorkom, četvrtkom i subotom, a docnije svakodnevno.

 

 

Danas je ponedeljak, 1. oktobar, 275. dan 2012. Do kraja godine ima 91 dan.

1207 – Rođen je engleski kralj Henri III, koji je stupio na presto u devetoj godini, pošto je poginuo njegov otac Džon, nazvan Džon Bez Zemlje, ali je stvarno počeo da vlada tek 1234.

1207 – Umro je francuski pisac Pjer Kornej, tvorac klasične francuske tragedije. Pisao je i komedije, religiozne poeme, prigodne pesme i pozorišne književno-teorijske spise. Dela: tragedije „Sid“, „Horacije“, „Sina“, „Poliekt“, „Rodogin“, „Nikomed“, komedija „Lažljivac“.

1754 – Rođen je ruski car Pavle I Petrovič Romanov, naslednik Katarine Velike. Po dolasku na vlast 1796, s ciljem zaustavljanja ideja Francuske revolucije, uveo je Rusiju u „Drugu koaliciju“ s Engleskom i Austrijom protiv Francuske. Poslao je rusku vojsku pod komandom generalisimusa Suvorova u Italiju i Švajcarsku i ona je 1798. i 1799. izvojevala više pobeda nad francuskim trupama. Razočaran pasivnošću Engleske, izmirio se 1800. s „Prvim konzulom“ Francuske Napoleonom Bonapartom i prekinuo diplomatske odnose s Londonom. Čestim smenama činovništva i sputavanjem dvorske klike, okrenuo je protiv sebe oficire koji su 1801. organizovali zaveru i ubili ga.

1795 – Belgija, do tada pod vlašću Habzburga (Austriska Nizozemska), pripojena je Francuskoj.

1800 – Španija je tajnim sporazumom Francuskoj vratila Luizijanu. Francuska kolonija Luizijana koju su SAD kupile 1803. ne poklapa se teritorijalno sa sadašnjom državom, kolonija je bila bitno veća i obuhvatala je nekoliko sadašnjih američkih saveznih država.

1865 – Rođen je francuski kompozitor i muzički kritičar Pol Dika, profesor Pariskog konzervatorijuma, čije su kompozicije inspirisane klasičnom tradicijom i obogaćene uticajem kasnoromantičara i impresionista. Dela: orkestarski skerco „Čarobnjakov učenik“, opera „Arijadna i Plavobradi“, koreografska poema „Peri“.

1870 – U bici kod Sedana u Francusko-pruskom ratu zarobljen je francuski car Napoleon III, a Francuska je tri dana potom ponovo postala republika. Napoleon III je ostatak života proveo u izgnanstvu u Engleskoj.

1878 – U Nišu je počela da radi gimnazija. Vlada Kneževine Srbije na osnovu Ukaza Kralja Milana Obrenovića (tada kneza) donela je 27.09.1878. odluku o osnivanju Gimnazije u Nišu. Bila je to prva škola tog ranga u novooslobođenim krajevima tadašnje Srbije. Sprovodeći odluku vladara, Ministarstvo prosvete i crkvenih dela u Niš je, kao prve nastavnike novoosnovane gimnazije, poslalo Svetozara Atanackovića, Dimitrija Aleksijevića i Milana Jevtića. Nastavu je tada pohađalo ukupno 48 učenika, u 2 odeljenja. Od septembra 1879. u toj školi radio je i Stevan Sremac, koji je tadašnji Niš ovekovečio u svojim delima, pa je 1951. Gimnazija nazvana po njemu.

1892 – Rođena je srpska književnica i klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta. Dela: „Problemi antičke estetike“, „Antička demokratija i socijalni problemi“, „Problemi predplatonske erotologije“, komentar i prevod speva Tita Lukrecija Kara „O prirodi stvari“.

1904 – Rođen je američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike. Sovjetski Savez je napustio 1925, a kad se prvi put vratio 1986. održao je trijumfalne koncerte u Moskvi i Lenjingradu (Sankt-Peterburg).

1914 – Turska je kao saveznica Centralnih sila u Prvom svetskom ratu zatvorila Dardanele za brodove zemalja Antante.

1918 – Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Lorensom, poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomoć Britanaca, u Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.

1924 – Rođen je američki državnik Džejms Erl „Džimi“ Karter, predsednik SAD od 1977. do 1981.

1928 – U Sovjetskom Savezu je proglašena prva petoletka (početak realizacije petogodišnjeg plana) sa ciljem povećanja industrijske i poljoprivredne proizvodnje.

1936 – General Francisko Franko proglašen je u Burgosu za šefa države i vrhovnog komandanta španske vojske (monarhističke) s činom generalisimusa.

1938 – Nemačka armija je ušla u Čehoslovačku i okupirala Sudete posle Minhenskog sporazuma Nemačke s Velikom Britanijom i Francuskom.

1943 – Saveznici su posle jednomesečne bitke u Drugom svetskom ratu zauzeli Napulj.

1946 – Međunarodni vojni sud u Nirnbergu je posle desetomesečnog procesa osudio na smrt vešanjem 12 nemačkih nacističkih glavešina zbog ratnih zločina u Drugom svetskom ratu, trojicu na doživotnu robiju, a četvoricu na zatvorske kazne od 10 do 20 godina.

1949 – U Pekingu je proglašena Narodna Republika Kina pod vođstvom Mao Cedunga, što je bila posledica konačne pobede u građanskom ratu komunističkog pokreta, nad nacionalistima Čang Kaj Šeka, koji je tada izbegao na Tajvan.

1957 – Umro je srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, profesor Univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je počasni doktor Sorbone i dopisni član Francuske akademije (nasledio je na tom mestu Fleminga). Istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao je svetski renome. Jedan je od osnivača hipotermije („Đajin metod postizanja hipotermije“). Osnovao je 1910. prvu katedru za fiziologiju kod nas. Objavio je sam ili sa saradnicima više od 200 naučnih radova. Dela: „Osnovi fiziologije“ (prvi srpski udžbenik fiziologije), „Od života do civilizacije“, „Pogled u život“, „Eksperimentalno traženje energetičke osnove u živih bića“, „Osnovna biološka energija i energetika kvasa“, „Biološki listići“, „Putopisi“.

1960 – Proglašena je nezavisnost najmnogoljudnije afričke zemlje Nigerije, koja je do tada bila britanska kolonija.

1965 – Indonežanska armija pod vođstvom generala Suharta, štićenika SAD, koji je ubrzo prigrabio svu vlast, skršila je pokušaj državnog udara, posle čega je usledio nemilosrdan obračun s Komunističkom partijom Indonezije, optuženom za pokušaj udara.

1979 – Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.

1982 – Vođa desničarske Hrišćansko-demokratske unije Helmut Kol postao je šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita.

1988 – Mihail Gorbačov je postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza umesto Andreja Gromika, penzionisanog dan ranije.

1988 – Umro je srpski glumac Pavle Vuisić. Orson Vels ga je opisao kao: „vulkan glume, života i snage“. Već u prvom filmu „Čudotvorni mač“ Vojislava Nanovića 1950. nametnuo se neobično snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom obeležila više od 100 filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne „Šešir gospodina Vujića“. Filmovi: „Ko to tamo peva“, „Sećaš li se Doli Bel?“, „Maratonci trče počasni krug“, „Hajka“, „Kampo Mamula“, „Dim“, „Mačak pod šlemom“, „Parče plavog neba“, „Žeđ“, „Horoskop“, „Inspektor“, „Sam“, „Pogon B“, „Kad čuješ zvona“, „Događaj“, „Konjuh planinom“.

1989 – Danska je dozvolila brakove homoseksualaca. Time je ona postala prva zemlja u kojoj je takva mogućnost legalizovana.

1995 – Velika Britanija je napustila tradicionalne mere za dužinu i težinu uspostavljene 1812. Kilometar, metar, santimetar, litar, kilogram i gram zamenili su milju, jard, fit, inč, galon, pintu, libru, funtu i uncu.

1997 – Izrael je oslobodio vođu palestinskih islamskih terorista i osnivača terorističke organizacije „Hamas“ šeika Ahmeda Jasina i na osnovu sporazuma s Jordanom deportovao ga je u jordansku prestonicu Aman.

1999 – U Indoneziji je sazvana prva demokratski izabrana skupština od 1955.

2005 – U terorističkim napadima trojice bombaša samoubica na indonežanskom ostrvu Baliju poginulo je 20 osoba, a ranjeno više od sto.

2006 – Izrael je povukao poslednje vojnike iz Libana, ispunivši time ključni zahtev u dogovoru o prekidu vatre kojim je okončan jednomesečni rat u Libanu uperen protiv gerilaca Hezbolaha. U južnom Libanu je raspoređeno više od 5.000 pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija (UNIFIL) i 10.000 libanskih vojnika.

2007 – Umro je Al Erter, četvorostruki olimpijski šampion u bacanju diska. Erter koji je zlatne olimpijske medalje osvojio u Melburnu 1956, Rimu 1960, Tokiju 1964. i u Meksiko Sitiju 1968. godine, bio je jedini koji je, uz Karla Luisa, uspeo da pobedi na četiri uzastopne Olimpijade, a bio je i jedini olimpijac koji je prilikom svakog osvajanja zlata obarao olimpijske rekorde. Po završetku atletske karijere posvetio se apstraktnom slikarstvu.

2008 – Umro je Boris Jefimov, karikaturista. Bio je satiričar, ilustrator, propagandista. Rodonačelnik je čitavog novog pravca sovjetske karikature. Omiljeni Staljinov karikaturista godine 1945. u svojstvu specijalnog dopisnika sovjetske državne agencije, prisustvovao je Nirnberškom procesu.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 30, 09, 2012.