Na današnji dan 1371.godine dogodila se Marička bitka. U bici na desnoj obali reke Marice kod Černomena Turci su porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević, Kralja Vukašina i Despota Uglješe.
Obojica braće su tada poginula što je značilo da prodoru Turaka više nije imao ko da se suprotstavi. Braća Mrnjavčevići su bili najmoćniji srpski velikaši u to vreme. Turci su pod komandom rumelijskog (evropski deo carstva) beglerbega Lale Šahina u zoru iznenadili ulogorenu srpsku vojsku (prema procenama između 10.000 i 15.000 ljudi) i potpuno je razbili. Posledice su bile pogubne: već 1372. Turci su prodrli duboko u Grčku i Makedoniju i potom su postepeno pokoravali razne hrišćanske zemlje na Jugoistoku Evrope.
Danas je sreda, 26. septembar, 270. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 96 dana.
1580. – Engleski moreplovac Frensis Drejk uplovio je u luku Plimut, okončavši posle 33 meseca plovidbu oko sveta kao prvi Englez kojem je to uspelo.
1815. – Rusija, Austrija i Pruska stvorile su „Svetu alijansu“ s ciljem sputavanja revolucionarnih tendencija u Evropi i očuvanja tekovina Bečkog kongresa.
1826. – Rođen je srpski pisac Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih srpskih književnika u 19. veku sa širokim evropskim obrazovanjem. Njegovi putopisi znatno prevazilaze uobičajen literarni nivo tog vremena. Na tradicijama Dositeja Obradovića od klasičnog romantičara postao je racionalist s verom u moć nauke. Dela: putopisi „Pisma iz Italije“, „Pisma iz Nemačke“, „Pisma iz Švajcarske“, „O Crnogorcima“.
1849. – Rođen je ruski lekar Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907. Završio je bogosloviju, zatim medicinu. Pavlovljevi veliki teorijski i praktični uspesi – teorija uslovnog refleksa, proučavanje rada žlezda, proveravanje dejstva lekova na rad srca, proučavanje funkcija kore velikog mozga – učinili su njegove laboratorije svetskim centrom fiziologije. Njegova teorija o uslovnim refleksima snažno je uticala na mnoge naučne discipline, posebno na psihologiju, psihijatriju kao i medicinu uopšte. Bio je otvoreni i uporni kritičar boljševika, ali ga je sovjetski režim tolerisao, i do smrti mu je pružao potrebne uslove za naučni rad.
1888. – Rođen je engleski pisac američkog porekla Tomas Sterns Eliot, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1948. Njegova poezija odiše buntom protiv industrijske, materijalističke civilizacije. Dela: „Sabrane pesme“, „Sabrani eseji“, poetske drame „Ubistvo u katedrali“, „Porodični sastanak“, „Koktel-partija“.
1889. – Rođen je nemački filozof Martin Hajdeger, jedan od najznačajnijih mislilaca 20. veka, profesor univerziteta u Frajburgu. Bio je zaokupljen smislom bivstvovanja i istraživanjima koja je imenovao izrazom „fundamentalna ontologija“. Dela: „Bivstvovanje i vreme“, „Kant i problem metafizike“, „Šta je metafizika“, „Uvod u metafiziku“, „Šta znači mišljenje“, „Šta je to filozofija“, „Niče“, „O suštini istine“, „Šumske staze“, „Kantova teza o bivstvovanju“, „Oznake na putu“.
1892. – Rođena je ruska književnica Marina Ivanovna Cvetajeva, čije je delo veoma značajno za razvoj tonskog stiha i pesničke sintakse. Pet godina posle Oktobarske revolucije je emigrirala i do 1938. živela je u Parizu, Berlinu i Pragu. Posle povratka u otadžbinu 1941. izvršila je samoubistvo. Dela: zbirke pesama i poeme „Večernji album“, „Volšebni fenjer“, „Vrste 1“, „Stihovi Bloku“, „Rastanak“, „Zanat“, „Psiha“, „Posle Rusije“, „Poema Kraja“, „Poema Planine“, „Pacolovac“, drame „Pub herc“, „Mećava“, „Fortuna“, „Avantura“, „Kameni anđeo“, „Feniks“, tragedije „Tezej“, „Fedra“, proza i eseji „Dom kraj starog Pimena“, „Nečastivi“, „Moj Puškin“, „Povest o Sonječki“, „Natalija Gončarova“, „Pesnik i vreme“, „Ep i lirika savremene Rusije: Vladimir Majakovski i Boris Pasternak“, „Pesnici sa istorijom i pesnici bez istorije“.
1898. – Rođen je američki kompozitor Džordž Geršvin. U klasičnu muziku uneo je elemente folklora, popularne muzike, crnačkih duhovnih pesama i bluza. Dela: opera „Porgi i Bes“, simfonijska fantazija „Amerikanac u Parizu“, „Klavirski koncert u F-duru“, kompozicije za klavir i orkestar, „Melanholična rapsodija“ (kod nas prevedena kao „Rapsodija u plavom“) muzika za filmove.
1902. – Rođen je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedan od vodećih umetnika u Kraljevini Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne knjige.
1941. – U Užicu je u Drugom svetskom ratu – dva dana posle ulaska partizanskih jedinica u grad proradila fabrika municije.
1945. – Umro je mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok, profesor Muzičke akademije u Budimpešti. Razvio je originalni stil, prožet elementima mađarske narodne muzike. Dela: simfonijska poema „Košut“, klavirske kompozicije „Allegro barbaro“, „Mikrokozmos“, opera „Dvorac Modrobradog“, baleti „Drveni princ“, „Čudesni mandarin“, gudački kvarteti, koncerti za orkestar, klavir, violinu, violu, „Muzika za gudače, udaraljke i čelestu“, „Sonata za dva klavira i udaraljke“.
1959. – Umro je Solomon Bandaranaike, državnik Šri Lanke predsednik vlade od 1956. i vođa Partije slobode, na kojeg je prethodnog dana u Kolombu pucao jedan budistički kaluđer. Školovao se u Oksfordu, a kao predsednik vlade iskazao se kao liberalan političar, zahtevao je ukidanje stranih vojnih baza, nacionalizaciju preduzeća u stranom vlasništvu i vanblokovsku spoljnu politiku.
1969. – U Boliviji je armija je pod vođstvom generala Alfreda Ovanda Kandije oborila predsednika Silesa Salinasa.
1984. – London i Peking sporazumeli su se o vraćanju Hongkonga (Viktorija) 1997. pod suverenitet Kine.
1989. – Vijetnam je povukao trupe iz Kambodže, koje su u toj zemlji bile od kraja 1978. ostavivši snage vlade Hun Sena da se same bore protiv maoističke gerilske organizacije „Crvenih Kmera“.
1994. – Alžirske snage bezbednosti ubile su šefa islamske terorističke organizacije GIA Šerifa Guzmija, poznatog kao Abu Abdala.
1995. – Počelo je suđenje bivšem sedmostrukom predsedniku vlade Italije Đuliju Andreotiju optuženom za bliske veze s mafijom i umešanost u ubistva.
1997. – Zemljotres u centralnoj Italiji usmrtio je 11 ljudi i teško oštetio srednjovekovnu baziliku Svetog Franje Asiškog u Asiziju.
2000. – Grčki feribot „Ekspres Samina“ naleteo je na podvodni greben kod ostrva Paros. Potonuo je za samo 20 minuta, pri čemu je poginulo 72 od oko 500 ljudi koji su se nalazili na brodu.
2002. – Umro je Branislav Petrović, srpski pisac i novinar. Objavio je 12 knjiga poezije i prevođen je na vise velikih svetskih jezika. Radio je u Borbi, Vidicima, Srpskoj književnoj zadruzi, Prosveti, a godinama je bio kolumnista u nedeljniku NIN. Dela: zbirke pesama „Moć govora“, „O prokleta da si ulico Rige od Fere“, „Predosećanje budućnosti“, „Da vidiš čuda“.
2002. – Senegalski feribot „La Žola“ potonuo je tokom oluje u blizini obala Gambije, što nije preživelo 1.863 ljudi na njemu a samo 64 uspelo je da se spase.
2005. – Nezavisna međunarodna komisija za razoružanje saopštila je da je pod njenim nadzorom dovršeno potpuno razoružanje Irske republikanske armije (IRA), čime je okončana 30-godišnja oružana kampanja te katoličke organizacije protiv britanske vlasti u Severnoj Irskoj.
2006. – Potpisan je Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Srbije i Republike Srpske. Sporazum su u Banja Luci potpisali predsednici i šefovi vlada, Boris Tadić, Dragan Čavić, Vojislav Koštunica i Milorad Dodik.
2007. – Najmanje 160 radnika je poginulo, nakon što se u severnom Vijetnamu kod grada Čan To, 170 kilometara južno od Ho Ši Mina, srušila konstrukcija mosta u izgradnji, nad rekom Hau. Uzrok pada mosta, dugog 2,75 kilometara, nije poznat, lokalni mediji su tumačili da je moguće da je kiša raskvasila temelje mosta.
2008. – Umro je američki glumac i režiser Pol Njumen. Snimio je 60-ak filmova, među kojima su i čuvena ostvarenja „Mačka na usijanom limenom krovu“, „Buč Kasidi i Sandens Kid“, „Žaoka“. Devet puta je bio nominovan za Oskara, a dobio ga je 1986. za glavnu mušku ulogu u filmu „Boja novca“. Druge uloge: „Dugo toplo leto“, „Slatka ptica mladosti“, „Nasilje“, „Sudija za vešanje“, „Pakleni toranj“, „Bafalo Bil i Indijanci“, režija – „Rejčel, Rejčel“, „Uticaj gama zraka na sablasne nevene“.
Izvor: RTV/Tanjug
Autor: Redakcija
Datum: 25, 09, 2012.