Na današnji dan 1814. godine, na Krstovdan, godišnjicu gušenja Prvog srpskog ustanka, planula je buna Hadži Prodana Gligorijevića kod manastira Trnave, na obroncima Jelice, u tadašnjoj požeškoj nahiji. Na tom sastanku bili su prisutni, pored Hadži Prodana, Iguman Pajsije, Arsenije Loma i drugi ugledni srpski prvaci, a za vođu ustanka izabran je Knez Miloš Obrenović, koji nije prisustvovao skupu, dok je Hadži Prodan izabran za njegovog zamenika.

Osim požeške, buna se brzo proširila na jagodinsku i kragujevačku nahiju. Na njeno čelo stao je Gligorijević, pošto je Knez Miloš odbio vođstvo, smatrajući je preuranjenom. Miloš je, posle obećanja vezira Sulejman paše da će ustanicima biti oprošteno, pomogao gušenje bune, ali Turci su, prekršili reč i pogubili oko 300 viđenijih Srba. Nabijanjem na kolac pogubljen je i iguman Pajsije, a Gligorijević je prebegao u Austriju. Docnije je učestvovao u grčkom ustanku protiv Turaka 1821.

Danas je četvrtak, 27. septembar, 271. dan 2012. Do kraja godine ima 95 dana.

1601. – Rođen je francuski kralj Luj XIII, koji je vladao od 1610. do 1643. uz pomoć i često presudan uticaj kardinala Armana Rišeljea. Ugušio je ustanak hugenota (francuski protestanti – kalvinisti), nastavio kolonijalno širenje Francuske i započeo Tridesetogodišnji rat kako bi oslabio moć Nemačkog carstva – Habzburga. Iako katolička zemlja Francuska je u taj rat ušla na strani protestantskih zemalja. U vreme njegove vladavine 1635. osnovana je Francuska akademija.

1783. – Rođen je španski general i meksički car Agustin Iturbide, koji je 1820. prešao na stranu meksičkih ustanika, a Kongres Meksika ga je 1822. proglasio carem Agustinom I. Nekoliko meseci posle krunisanja prinuđen je da abdicira i ode u izbeglištvo, a kad se vratio i pokušao da povrati vlast 1824. uhapšen je i streljan.

1825. – Engleski pronalazač Džorž Stivenson pokrenuo je u Darlingtonu putnički voz na prvoj železničkoj pruzi u svetu Darlington-Stokton u severoistočnoj Engleskoj, koji je vukla njegova parna lokomotiva „Aktiv“. Uspeh je bio ogroman i železnica je ubrzo prihvaćena širom tadašnje Evrope.

1854. – U Atlantskom okeanu se dogodila prva velika nesreća – potonuo je parobrod „Arktik“ sa oko 300 ljudi.

1862. – Rođen je južnoafrički general i državnik Luis Bota, jedan od vođa Bura u ratu protiv Engleza od 1899. do 1902. i prvi predsednik vlade Južnoafričke unije od 1910. do 1919. Bio je predsednik vlade Transvala od 1907. do 1910. Nakon britanske pobede u Burskim ratovima, burske republike Transval i Oranje i britanske kolonije Kepland i Natal zajedno su obrazovale britanski dominion Južnoafričku Uniju 1910. godine.

1888. – Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova Kraljevine Srbije osnovalo je jedinstvenu mrežu meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji. Na osnovu obrazloženja prof. Milana Nedeljkovića, ministar prosvete i crkvenih dela Dr Vladan Đorđević doneo je tada Uredbu o osnivanju, koja je označila zasnivanje državne meteorološke služba u Srbiji. Taj datum obeležava se kao Dan Hidrometeorološkog zavoda Srbije. Profesor Liceja Vladimir Jakšić je još januara 1848. godine u Beogradu, na svom imanju na Senjaku, započeo redovna merenja temperature, vlažnosti, padavina, vetra i vazdušnog pritiska. Godine 1856. u 20 varoši tadašnje Srbije radila je mreža meteoroloških stanica, a 1857. bilo ih je 27, što je u to doba bila najgušća meteorološka mreža u Evropi.

1891. – Umro je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, koji je sjajnim stilom opisao stagnaciju, mrtvilo i dekadentnost ruskog plemstva polovinom 19. veka. Atmosferi apatije i besmisla koja je obuzela rusko plemstvo, suprotstavio je sve snažniji prodor vitalnih duhova mladog građanstva. Ime Oblomov glavnog junaka drugog dela istoimenog romana-trilogije i pojam „oblomovština“ postali su sinonimi za apatiju i bezvoljnost. Izvrsnim stilsko-jezičkim i psihološkim postupkom u oblikovanju glavnog junaka, prirodnim dijalogom, mnoštvom detalja koji stvaraju atmosferu i dopunjuju osnovnu poruku dela dočarao je stanje duha karakteristično za visoke krugove ruskog društva njegovog vremena. Ostala dela: romani „Obična priča“, „Ponor“, eseji „Milion grčeva“, „Bolje ikad nego nikad“, „Uspomene o Belinskom“, putopis „Fregata Palada“.

1895. – Rođen je srpski lekar Vojislav Arnovljević, osnivač kardiološke škole u Srbiji, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Školovao se u Beogradu i u Francuskoj u koju je upućen posle prelaska Albanije u Prvom svetskom ratu sa srpskom vojskom. Organizovao je prve kurseve iz kardiologije za lekare iz cele zemlje i objavio oko 90 studija iz kardiologije i drugih oblasti interne medicine. Od 1932. do 1934. izdavao je „Medicinski godišnjak“, a od 1948. do 1963. uređivao je „Lekarski priručnik“.

1901. – Rođen je Ivan Milutinović, jedan od najistaknutijih vođa Partizanskog pokreta (NOP), narodni heroj, član Vrhovnog štaba i Politbiroa CK KP Jugoslavije. Bio je jedan od glavnih organizatora ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, većnik AVNOJ-a i član vlade, odnosno Nacionalnog komiteta. Prebacujući se preko Dunava u tek oslobođeni Beograd, poginuo je u oktobru 1944. pod nerasvetljenim okolnostima.

1902. – Rođen je Milan Dedinac, srpski pisac, pozorišni kritičar, novinar i diplomata. Bio je nadrealista, sledbenik francuske avangardne lirike i doprineo je oslobađanju srpske poezije od tradicionalne forme. Filozofski fakultet završio je u Beogradu. Do Drugog svetskog rata bio je novinar „Politike“, od 1941. do 1943. u nemačkom zarobljeništvu. Posle oslobođenja zemlje urednik je „Politike“, potom „Književnih novina“, koje je osnovao zajedno s jednom grupom pisaca, ataše za kulturu u Parizu, dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Dela: „Javna ptica“, „Jedan čovek na prozoru“, „Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211“, „Od nemila do nedraga“, „Poziv na putovanje“, „Studija o Branku Radičeviću“, „Pozorišne hronike“.

1903. – U Kragujevcu je osnovan fudbalski klub „Šumadija“, prvi u tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Najstariji fudbalski klub u Srbiji osnovan je maja 1901. u Subotici pod imenom „Bačka“.

1917. – Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Iler Žermen Edgar Dega, virtuozan crtač, slikar kojeg je najviše zanimala živost i raznovrsnost pokreta. U početku realista, kasnije se približio impresionizmu. U uljanoj tehnici izradio je više sjajnih portreta, naročito u mladosti – kasnije se više služio pastelom. U zrelom dobu radio je gotovo isključivo figure (ciklusi „Balerina“, „Kupačica“, „Pralja“). Potkraj života radio je i sitne figure u vosku i glini.

1921. – Umro je nemački kompozitor Engelbert Hamperdink, profesor Kozervatorijuma u Barseloni, Kelnu, Frankfurtu na Majni i Berlinu, koji se romantičnom operskom pričom „Ivica i Marica“, prožetom duhom narodne muzike, odupro vagnerijanstvu i dao putokaz razvoja nemačke opere tog tipa. Ostala dela: opere „Kraljevska deca“, „Trnoružica“, horske balade, solo pesme.

1922. – Grčki kralj Konstantin I je zbog vojnog poraza u ratu s Turskom primoran, posle dvogodišnje vladavine, da drugi put abdicira, čime je definitivno sišao s prestola. Kralj je postao 1913. ali je 1917. prvi put abdicirao jer je njegova odluka o neutralnosti Grčke u Prvom svetskom ratu izazvala veliko nezadovoljstvo i u Grčkoj i među zapadnim saveznicima.

1938. – Društvo naroda označilo je Japan kao agresora u Kini.

1939. – Posle 19 dana otpora i neprestanog trodnevnog bombardovanja, Varšava se predala Nemcima u Drugom svetskom ratu.

1940. – Nemačka, Italija i Japan potpisali su u Berlinu desetogodišnji vojni i ekonomski pakt poznat pod nazivom Osovina Berlin-Rim-Tokio. Trojnom paktu pristupile su ubrzo Mađarska, Rumunija, Bugarska, Slovačka i Finska i neke druge zemlje.

1942. – Rođen je Dit Pran, kambodžanski novinar po čijim svedočenjima su snimljena „Polja smrti“. U Pnom Penu je bio fotograf i prevodilac u dopisništvu Njujork tajmsa. Prema njegovoj životnoj drami snimljen je film „Polja smrti“, pošto se Pran od 1975. do 1979. nalazio u radnim logorima karakterističnim za režim Pol Potovih Crvenih Kmera, pod kojim je stradalo oko dva miliona ljudi, između ostalih i njegova tri brata. Po dolasku u SAD 1979. nastavio je da radi za Njujork tajms, a docnije je bio i ambasador dobre volje Ujedinjenih nacija.

1947. – U Varšavi je na savetovanju komunističkih partija Sovjetskog Saveza, Jugoslavije, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Čehoslovačke, Poljske, Francuske i Italije, odlučeno da bude osnovan Informacioni biro tih partija (Informbiro ili Kominform) sa središtem u Beogradu. Zaključeno je da je zadatak Informbiroa „organizacija razmene iskustava i, u slučaju potrebe, koordinacija delatnosti komunističkih partija na osnovu uzajamne saglasnosti“. Informbiro je raspušten 1956.

1959. – Tajfun je usmrtio oko 5.000 ljudi na japanskom ostrvu Honšu.

1962. – U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salal oborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen imam Mohamed, samo sedmicu pošto je nasledio umrlog oca imama Ahmada.

1968. – Portugalski lider Antonio de Oliveira Salazar, koji je vladao 36 godina, morao je zbog moždanog udara da napusti mesto predsednika vlade.

1970. – Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera, kralj Jordana Husein i vođa palestinske gerilske grupe „Al fatah“ Jaser Arafat sastali su se u Kairu sa liderima 10 arapskih zemalja i potpisali sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.

1990. – Iran i Velika Britanija obnovili su diplomatske odnose, koje je Teheran prekinuo 1989. zbog knjige „Satanski stihovi“ britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija, ali su oni podignuti na ambasadorski nivo tek 1998. kad su iranske vlasti odustale od „fatve“ – smrtne kazne zaprećene Ruždiju.

1995. – Izraelska vlada saglasila se da Palestincima preda na samoupravu veliki deo Zapadne obale okupirane 28 godina ranije.

1996. – Snage fundamentalističkog islamskog pokreta talibana zauzele su glavni grad Avganistana Kabul i obesile bivšeg šefa države Nadžibulaha.

1998. – Na nemačkim parlamentarnim izborima pobedila je Socijaldemokratska partija, čiji je vođa Gerhard Šreder postao šef vlade, okončavši posle 16 godina vladavinu kancelara Helmuta Kola, lidera Hrišćansko-demokratske unije.

1998. – Počeo je s radom „Gugl“ koji je ubrzo postao najveći svetski veb pretraživač. Njegovi osnivači Lari Pejdž i Sergej Brin započeli su rad u jednoj garaži u Silikonskoj dolini, i tu su prveli prvih godinu dana rada „Gugl“-a.

2000. – U eksploziji gasa u rudniku uglja na jugu Kine poginulo je 118 rudara.

2000. – Avion „Erbas 320“ jordanske vazduhoplovne kompanije spustio se na aerodrom u Bagdadu s humanitarnom pomoću i lekarima, kao prvi putnički avion neke arapske države koji je posle jedne decenije sleteo u Irak.

2001. – Čovek obučen u policijsku uniformu ubio je 14 ljudi kada je upao na sednicu skupštine švajcarskog kantona Cug i otvorio vatru iz automatskog oružja.

2002. – Istočni Timor, nekadašnja portugalska kolonija, zatim teritorija Indonezije, prva država stvorena u 21. veku, postao je 191. član Ujedinjenih nacija.

2006. – Uspešno je izvršena prva operacija u bestežinskom stanju. Ekipa hirurga sa univerziteta u Bordou obavila je operaciju uklanjanja ciste nad jednim volonterom u specijalnom Erbasovom avionu A 300. Cilj je bio da se ustanovi da li je moguće izvršiti operaciju u bestežinskim uslovima. Na sličnim eksperimentima radila je i NASA, u podvodnoj laboratoriji na Floridi, u kojoj su stvoreni uslovi kao na svemirskoj stanici.

2007. – Vlasti u Sudanu su zvanično saopštile da je ta zemlja suočena s najvećim poplavama u istoriji, pri čemu je najmanje 150 ljudi poginulo, a nekoliko stotina hiljada je ostalo bez krova nad glavom. Oko 73.000 kuća je u potpunosti, a 29.000 delimično uništeno. Većina Sudanaca živi na obalama reka, pošto je Sudan, osim priobalja reka, pustinjska zemlja. Približno 1.750 zgrada javnih institucija je takođe uništeno u poplavama.

2007. – Najmanje devet ljudi je poginulo, uključujući jednog japanskog fotografa, a 11 je povređeno u bivšoj prestonici Mjanmara (ranije Burma) Jangunu, kada su snage bezbednosti otvorile vatru na učesnike demonstracija protiv vojnog režima.

2007. – Umro je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda, dugogodišnji funkcioner Demokratske stranke i uspešan privrednik. Pod njegovom upravom prestonica Srbije proglašena je najperspektivnijim gradom regiona. Rođen je 1954. diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu, gde je i magistrirao. Bavio se telekomunikacijama, kao uspešan privrednik. Od 2001. godine nalazio se na mestu predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke a od 2006. bio je potpredsednik Demokratske stranke.

2008. – Kineski astronaut Džai Džigang bezbedno se vratio u kosmičku letilicu „Šengdžou-7“ nakon „šetnje u svemiru“ koja je trajala oko 15 minuta. Tim činom Kina je postala treća država koja je „prošetala svemirom“ posle SAD i Rusije, to su takođe i jedine tri države takođe su sprovele svemirske misije s ljudskom posadom.

2008. – U Podgorici je održana Osnivačka skupština Srpskog nacionalnog saveta, s ciljem poboljašanja statusa Srba u Crnoj Gori kao i očuvanja identiteta. Prema Zakonu o manjinama, Srpski nacionalni savet je zvanični predstavnik srpskog naroda u Crnoj Gori.

– Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Vozdviženja Časnog Krsta u narodu poznat kao Krstovdan. Ovaj praznik je posvećen pronalaženju Časnog Krsta na mestu Hristovog raspeća. Vozdviženje Časnog Krsta dogodilo se 326. godine.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 26, 09, 2012.