1828. – Rođen je ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od najvećih književnika u istoriji. Prva dela je napisao na Kavkazu, gde se kao dobrovoljac borio protiv Turaka.

Posle Krimskog rata, u kojem je bio oficir, povukao se na porodično imanje u Jasnu Poljanu. Razobličavao je teško društveno stanje u Rusiji, pisao protiv braka iz interesa, nepravednih sudova, rata, licemerja crkvenih zvaničnika, plemstva, carskog samodržavlja. Slikao je bedu seljaštva. Ruska crkva ga je ekskomunicirala. Umro je 1910. odbivši prethodno da se izmiri s Crkvom. Dela: romani „Rat i mir“, „Vaskrsenje“, „Ana Karenjina“, pripovetke „Sevastopoljske priče“, „Kozaci“, „Otac Sergije“, „Krojcerova sonata“, „Hadži-Murat“, „Narodne priče“, drame „Živi leš“, „Carstvo mraka“, „Svetlost u tami svetli“, studije „Šta je umetnost“, „Moja ispovest“, „U čemu je moja vera“, „Ne mogu da ćutim!“, „Pa šta da radimo?“, memoarsko delo „Detinjstvo, Dečaštvo, Mladost“.

Danas je nedelja, 9. septembar, 253. dan 2012. Do kraja godine ima 113 dana.

1087. – Umro je engleski kralj Vilijam I, nazvan Vilijam Osvajač, pre dolaska na presto 1066. normanski vojvoda, prvi normanski kralj Engleske, tvorac engleskog feudalizma – pošto je vezao seljake za zemlju. S normanskim i francuskim riterima je, uz blagoslov pape, upao u Englesku i 1066. u bici kod Hestingsa u južnoj Engleskoj pobedio vojsku kralja Harolda. Potom je kao engleski monarh konfiskovao posede anglosaksonskog plemstva. Njegovo osvajanje označiće početak nove epohe u istoriji Engleske.

1513. – Škotski kralj Džejms IV poginuo je u bici protiv Engleza kod Fludena, posle upada u pokrajinu Nortamberlend, a njegove snage doživele su težak poraz. Na presto je stupio 1488, nasledivši oca Džejmsa III kojeg su ubili pobunjenici. Ubrzo je skršio pobunu, obezbedio unutrašnju stabilnost zemlje i učvrstio monarhiju, ali je za njega kobna bila obnova neprijateljstava s Englezima koja je kulminirala invazijom na Nortamberlend. Upamćen je i kao mecena škotskih pesnika Vilijama Danbara i Gevina Daglasa.

1585. – Rođen je francuski državnik, kardinal Rišelje, koji je kao svemoćni ministar inostranih poslova i rata (vojske) kralja Luja XIII postavio cilj da Francusku učini prvom silom Evrope. Gradeći apsolutističku monarhiju ograničio je uticaj crkve, pape i plemstva. Ugušio je ustanak hugenota (francuskih protestanata) i lišio ih političkih prava, ali im je ostavio versku slobodu. Zemlju je uveo u Tridesetogodišnji rat da bi oslabio moć Nemačkog carstva (Habzburga). U tom verskom ratu Francuska je iako katolička zemlja ratovala na strani protestanata. Nastavio je kolonijalno širenje Francuske i počeo kolonizaciju u severnoj Americi (Kvebek). Pomagao je razvoj poljoprivrede, trgovine i prosvete. Osnovao je 1635. Francusku akademiju.

1737. – Rođen je italijanski lekar i prirodnjak Luiđi Galvani, koji je 1789. pronašao galvanski elektricitet i nazvao ga „životinjskim magnetizmom“. Njegovo ime nose mnogi instrumenti i oznake u elektromagnetizmu i elektrotehnici.

1835. – U Francuskoj su izglasani tzv. „septembarski zakoni“ radi suzbijanja radikalnih levičarskih pokreta i zavođenja cenzure štampe.

1898. – Umro je francuski pisac Stefan Malarme, preteča simbolista. Znatno je uticao na na naredne generacije francuskih literata. Dela: „Popodne jednog fauna“, „Pesme i proza“.

1901. – Umro je francuski slikar i grafičar Anri Tuluz Lotrek, majstor litografije, jedan od velikana francuskog impresionizma. U krugu boema na Monmartru bio je stalni posetilac kabarea, plesnih lokala, cirkusa i javnih kuća, što su najčešći motivi njegovih dela. Crteži koje je on radio su izrazito jakog kolorita, često sa odmerenim erotskim detaljima.

1914. – Uspešnom kontraofanzivom francuskih trupa, koje su bile potpomognute britanskim ekspedicionim korpusom, u Prvom svetskom ratu je posle četiri dana teških borbi okončana prva velika bitka na reci Marni u Francuskoj, tokom koje su ukupni nemački gubici procenjeni na 800.000 ljudi.

1944. – Dan posle prodora sovjetskih trupa u Drugom svetskom ratu kapitulirala je nacistička Bugarska i umesto carističkog režima formirana je prokomunistička vlada Otečestvenog fronta. Umesto zbačenog Konstantina Muravjeva predsednik vlade je postao Kimon Georgiev.

1945. – Trupe SAD su se na kraju Drugog svetskog rata iskrcale u Južnoj Koreji, sovjetska vojska je od Japana preuzela Severnu Koreju, a 38. paralela postala je linija podele dveju korejskih država.

1948. – Posle povlačenja sovjetske vojske, na severu korejskog poluostrva proglašena je Narodna Demokratska Republika Koreja.

1976. – Umro je kineski revolucionar i državnik Mao Cedung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu. Prve jedinice kineske Crvene armije stvorio je s Ču Deom 1931, a rukovođenje partijom je preuzeo 1935. U oktobru 1934. s Čuom je poveo „Dugi marš“ svojih jedinica, što se pokazalo odlučujućim u građanskom ratu protiv pristalica Čang Kaj Šeka (kineski nacionalisti) i u borbama protiv japanske okupacione armije. I u vreme kada je staljinizam bio odbačen u Sovjetskom Savezu ostao je dosledan njegovoj viziji komunističkog sistema.

1991. – Sovjetska republika Tadžikistan proglasila je nezavisnost.

1993. – Izrael i PLO sporazumeli su se o međusobnom priznanju.

1995. – Avioni NATO počeli su drugu seriju masovnih bombardovanja srpskih ciljeva u Bosni i Hercegovini, ponovo koristeći radioaktivnu municiju, a zvaničnici zapadnog vojnog saveza su priznali da je u prethodnim napadima verovatno bilo i civilnih žrtava.

1996. – U tajfunu koji je pogodio priobalna područja ekonomski najrazvijenije kineske provincije Guangdong poginulo je više od 130 ljudi.

1999. – U najžešćim okršajima u Kosovskoj Mitrovici od dolaska Kfora na Kosovo i Metohiju, ranjene su najmanje 33 osobe – lokalni Srbi, zatim devet francuskih žandarma i šest vojnika, prilikom tri pokušaja da se probije blokada mosta na Ibru koji deli severni i južni deo grada.

1999. – Načelnik združenog štaba oružanih snaga SAD general Henri Šelton izjavio je u senatu SAD da je komandant Kfora britanski general Majk Džekson odbio naredbu komandanta NATO u Evropi, američkog generala Veslija Klarka da u junu 1999. silom spreči dolazak ruskih trupa na prištinski aerodrom „Slatina“. Prema rečima Šeltona, Džekson je tada rekao da neće da izvrši naređenje kako ne bi „izazvao Treći svetski rat“.

1999. – U eksploziji bombe koju su u Moskvi u stambenu zgradu podmetnuli čečenski islamski teroristi poginulo je najmanje 94 ljudi.

2001. – Smrtno je ranjen Ahmad Šah Masud, dugogodišnji vodeći gerilski komandant u Avganistanu u borbi protiv vladajućih talibana. Terorista-samoubica upao je u njegovu kancelariju i aktivirao eksploziv. Masud je umro pet dana docnije.

2002. – Prilikom pada putničkog voza sa mosta u reku, na liniji Kalkuta-Nju Delhi, poginulo je najmanje 126 ljudi.

2003. – Umro je američki nuklearni fizičar Edvard Teler, nazvan „ocem hidrogenske bombe“, jedan od najistaknutijih fizičara 20. veka. Doktorirao je 1930. u Lajpcigu, gde je s Vernerom Hajzenbergom uspostavio temelje nuklearne fizike. Zaintrigiran hidrogenskom fuzijom, u radu na tom oružju učestvovao je do 1952. godine kada je u Pacifiku testirana prva „H-bomba“.

2003. – Bostonska arhiepiskopija rimokatoličke crkve pristala je da plati 85 miliona dolara stotinama ljudi koji su podneli tužbu zbog skandaloznih seksualnih prestupa rimokatoličkih sveštenika u tom delu SAD.

2004. – Od eksplozije automobila-bombe ispred australijske ambasade u Džakarti, poginulo je devet, a ranjeno više od 170 ljudi.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 08, 09, 2012.