Na današnji dan 1716.godine, austrijski feldmaršal vojvoda Eugen Savojski izvojevao je, na čelu armije od 40.000 pešaka i oko 20.000 konjanika, u bici pod Petrovaradinskom tvrđavom pobedu nad turskim snagama od 150.000 ljudi pod komandom velikog vezira Damad Ali paše.

U toj bici stradalo je po nekim procenama čak 30.000 turskih vojnika, poginuo je i veliki vezir. Austrijska pobeda omogućila je da trupe Eugena Savojskog ubrzo zauzmu Beograd i Temišvar da bi 1718. Austrijanci preuzeli od Turske Srbiju severno od Zapadne Morave, kao i Banat.

Danas je nedelja, 5. avgust, 218. dan 2012. Do kraja godine ima 148 dana.

1823. – Rođen je srpski pisac Josif Veselić. Rođen je u Đakovu u Slavoniji, završio je katoličku bogosloviju, zatim dolazi u Srbiju, gde je prešao u pravoslavlje. Radio je kao sudski činovnik, telegrafist i najzad profesor gimnazije u Kragujevcu (botanika). Dela: „Reč u svoje vreme“, „Opis monastira u Srbiji“, „Voćarstvo“, „Domaći lekar“, „Ponjatija o telegrafu“, u rukopisu mu je ostalo delo: „Glas Srbina“.

1844. – Rođen je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, začetnik ruskog kolorizma i sjajan portretista. Bio je profesor Sanktpeterburške akademije, a 1910. odlazi je na imanje u Finskoj, gde je ostaje do smrti. Njegov realizam prožet je osećajem za rusku tradiciju, a kolorit je svež i sočan i podseća na bogatstvo boja u narodnoj umetnosti. Radio je i žanr slike iz života ruskog sela, a posebno je značajan po kompozicijama. Dela: „Burlaci na Volgi“, „Litija“, „Ivan Grozni i njegov sin Ivan“, „Zaporošci“,“Povratak iz progonstva“, „Carevna Sofija“.

1850. – Rođen je francuski pisac Anri Rene Alber Gi de Mopasan, jedan od najizrazitijih predstavnika evropskog naturalizma. Napisao je oko 300 pripovetki i šest romana, pisao je i pozorišne komade, putne beleške, pesme. Tumačio je ljudske karaktere, psihološke tipove, neretko uz dozu cinizma. Dela: romani „Jedan život“, „Nova banja“, „Pjer i Žan“, pripovetke „Strasti“, „Naličja“, „Zamke“, „U ratu“, „Vodom“.

1858. – Položen je prvi transatlantski kabl kojim je uspostavljena telegrafska veza između Kanade i Britanije. Postavljanje linije trajalo je dugo jer je na dnu Atlantskog okeana kabl često pucao, a služio je samo do 1. septembra 1858, kad je veza prekinuta.

1895. – Umro je nemački filozof Fridrih Engels, jedan od osnivača takozvanog naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla Marksa. Potiče iz porodice industrijalaca koji su posedovali fabrike u Nemačkoj i Engleskoj. Osnovne postavke materijalističkog poimanja sveta izložio je u „Anti-Diringu“. U saradnji s Marksom napisao je „Nemačku ideologiju“ i „Manifest komunističke partije“ i organizovao Prvu internacionalu – međunarodno udruženje radnika osnovano 1864. Posle Marksove smrti 1883. nastavio je rad u Drugoj internacionali osnovanoj 1889. i napisao „Poreklo porodice, privatne svojine i države“ i „Ludvig Fojerbah i kraj nemačke klasične filozofije“. Poslednje godine života posvetio je redigovanju drugog i trećeg toma Marksovog „Kapitala“. Ostala dela: „Skica za kritiku nacionalne ekonomije“, „Položaj radničke klase u Engleskoj“, „Sveta porodica“.

1906. – Rođen je američki filmski režiser Džon Hjuston, jedan od najistaknutijih američkih sineasta 20. veka. Snimio je mnoštvo filmova, najviše avanturističkog i kriminalističkog žanra. Filmovi: „Malteški soko“, „Rt Largo“, „Bejasmo stranci“, „Blago Sijera Madre“, „Džungla na asfaltu“, „Crvena značka za hrabrost“, „Afrička kraljica“, „Mobi Dik“, „Noć iguane“, „Odsjaj u zlatnom oku“, „Grad izobilja“, „Naš čovek iz Australije“, „Sudija za vešanje“, „Eni“, „Ispod vulkana“.

1912. – Rođen je Abe Pjer, sveštenik koji je svoj život posvetio pomaganju beskućnicima. „Čovek koji je oličavao dobrotu“ najveći deo svog života proveo je pomažući ljudima gurnutim na margine društva. Malo poznat izvan Francuske, u toj zemlji smatran je živim svetiteljem. Rođen u bogatoj porodici, odrekao se lagodnog života da bi pomagao drugima. „Abe“ je tradicionalni naziv za sveštenike u Francuskoj. Tokom Drugog svetskog rata radio je u Pokretu otpora, izrađujući dokumenta ljudima koji su bežali od nacizma. Lanac hostela za beskućnike koji je organizovao 1949. zastupljen je u 41 zemlji. Na izboru „najvećeg Francuza svih vremena“ dodeljeno mu je treće mesto iza Šarla de Gola i Luja Pastera.

1915. – Nemci su u Prvom svetskom ratu okupirali poljsku prestonicu Varšavu (tada u sastavu carske Rusije).

1926. – Osnovan je Arhiv Vojvodine, ukazom pomoćnika ministra prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Prvobitni naziv te ustanove bio je bio je – Državni arhiv u Novom Sadu. Inicijator je bio tadašnji upravnik Državnog arhiva u Beogradu dr Rista Odavić, a prvi upravnik (državni arhivar) današnjeg Arhiva Vojvodine bio je dr Dimitrije Kirilović, ugledni istoričar, publicista i nacionalni radnik. Zadatak Državne arhive u Novom Sadu bio je da prikuplja, čuva, i obrađuje, arhivsku građu sa područja – Banata, Bačke, Srema i Baranje.

1930. – Rođen je američki astronaut Nil Armstrong, prvi čovek koji je stupio na tlo Meseca, izašavši 20. jula 1969. iz lunarnog modula „Orao“ lansiranog sa svemirskog broda „Apolo 11“ koji je kružio oko Zemljinog satelita.

1940. – Letonija je i formalno ušla u sastav Sovjetskog saveza pod nazivom Letonska Sovjetska Socijalistička Republika. Sovjetske trupe zauzele su Letoniju u okviru sporazuma Staljin-Hitler o podeli Poljske. Do prvog svetskog rata Letonija je vekovima bila sastavni deo carske Rusije.

1943. – U Moskvi su, prvi put u Drugom svetskom ratu, plotunima iz 222 artiljerijska oruđa obeležene pobede nad nemačkim trupama na Istočnom frontu. U snažnoj protivofanzivi Crvene armije oslobođeni su gradovi Orel i Bjelgorod.

1947. – Umro je srpski matematičar Bogdan Gavrilović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije od 1931. do 1937. Autor je niza radova iz raznih oblasti matematike kao i univerzitetskih udžbenika „Analitička geometrija“ i „Teorija determinanata“.

1949. – U Ekvadoru je u zemljotresu poginulo oko 6.000 ljudi.

1960. – Gornja Volta (sadašnja Burkina Faso) stekla je nezavisnost od Francuske. Do tada ona je bila sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.

1962. – Umrla je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson, poznata kao Merlin Monro, jedan od najvećih erotskih simbola u istoriji filma. Od nje je holivudska filmska industrija stvorila mit. Godine 1962. okončala je život samoubistvom. Filmovi: „Džungla na asfaltu“, „Nijagara“, „Majmunska posla“, „Autobuska stanica“, „Muškarci vole plavuše“, „Reka bez povratka“, „Sedam godina vernosti“, „Neki to vole vruće“.

1963. – U Moskvi su Sovjetski savez, SAD i Velika Britanija potpisali sporazum o zabrani nuklearnih proba u atmosferi, vasioni i pod vodom, što je, posle raketne krize oko Kube, bio prvi znak popuštanja napetosti u hladnoratovskim međunarodnim odnosima.

1974. – Predsednik SAD Ričard Nikson javno je priznao, predajući magnetofonske trake istražnom sudiji, da je učestvovao u prikrivanju „Afere Votergejt“.

1984. – Umro je velški pozorišni i filmski glumac Ričard Barton, koji se sjajnim talentom najpre nametnuo u pozorištu igrajući karakterne uloge u Šekspirovim komadima, posle čega je ostvario sjajnu filmsku karijeru. Filmovi: „Kleopatra“, „Beket“, „Ana od hiljadu dana“, „Ukroćena goropad“, „Dr Faust“, „Komedijaši“, „Trocki“, „Sutjeska“.

1995. – Vojska Hrvatske zauzela je Knin, glavni grad Republike Srpske Krajine. Vojna ofanziva preduzeta je uz saglasnost SAD i drugih zapadnih zemalja, čije je ratno vazduhoplovstvo potpomoglo agresiju. Iz RSK – teritorije pod „zaštitom“ mirovnih snaga UN – izbeglo je gotovo svo stanovništvo, najmanje 250.000 ljudi. Hrvatske snage su tokom agresije i posle nje počinile mnoštvo zločina nad srpskim civilima, usmrtivši oko 2.500 ljudi, što je propraćeno mlakim reagovanjem međunarodne zajednice i suštinskim odobravanjem.

1997. – Prilikom pada južnokorejskog putničkog aviona na pacifičko ostrvo Guam preživelo je samo 28 od 254 ljudi u letilici.

1998. – Umro je bugarski komunistički lider Todor Živkov, devet godina posle zbacivanja sa vlasti. Na čelu Bugarske nalazio se od 1954. do 1989. Poslednje godine života proveo je u kućnom pritvoru.

2000. – Umro je engleski filmski glumac Alek Ginis, koji se odlikovao izuzetnim mogućnostima preobražaja, dobitnik Oskara za ulogu u filmu „Most na reci Kvaj“. Ostali filmovi: „Nežno srce“, „Veliko očekivanje“, „Oliver Tvist“, „Čovek u belom odelu“, „Naš čovek u Havani“, „Lorens od Arabije“, „Pad Rimskog carstva“, „Doktor Živago“, „Zvezdani ratovi“.

2003. – U eksploziji automobila-bombe koju je ispred hotela „Meriot“ u Džakarti, glavnom gradu Indonezije, aktivirao islamski terorista samoubica ubijeno je 14 i ranjeno oko 150 ljudi.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 04, 08, 2012.