Na današnji dan 1848. godine proglašena je Srpska Vojvodina. Skupština predstavnika 175 crkvenih opština vojvođanskih eparhija, zajedno s delegatima iz Srbije – u Sremskim Karlovcima – koja je prethodno, dva dana ranije, izabrala mitropolita Josifa Rajačića za patrijarha, a pukovnika Stevana Šupljikca za vojvodu – proglasila je Srpsku Vojvodinu. Skupština je istakla pravo Srba u Austriji (Ugarskoj) na autonomni politički i kulturni razvoj.

Srpska Vojvodina je obuhvatala Srem, Vojnu granicu u Sremu, Baranju i Bačku s bečejskim i šajkaškim okruzima (takođe deo Granice) i Banat sa Vojnom granicom i kikindskim okrugom. Austrijska (i Ugarska) vlada proglasile su odluke Majske skupštine nezakonitim, ali je austrijski ustav od 4. marta 1849. potvrdio osnivanje Srpske Vojvodine i Tamiškog Banata, u koje su uključeni Bodroška, Torontalska, Tamiška i Krašovska županija i Rumski i Iločki okrug Sremske županije. Srpska Vojvodina je dobila status posebne upravne teritorije, a austrijski car je poneo i titulu srpskog velikog vojvode.

 

Danas je nedelja, 15. maj, 136. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 230 dana.

1536. – Engleski sud proglasio je krivim za preljubu i incest Anu Bolen, drugu ženu kralja Henrija VIII, i njenog brata lorda Rošfora. Dva dana potom, nadbiskup Krenmer „ustanovio“ je da je brak nevažeći (sklopljen je 1533). Zbog njega je Henri VIII raskinuo veze s Katoličkom crkvom, pošto se papa usprotivio braku, a „preljubnica“ je ubrzo pogubljena, posle čega se Henri VIII još četiri puta ženio, pošto nije imao muške dece.

1571. – Tatarski osvajači su zapalili Moskvu.

1767. – Đenova je prodala Francuskoj ostrvo Korziku.

1773. – Rođen je austrijski kancelar knez Meternih. Klemens Vencel Nepomuk Lotar fon Meternih-Vineburg je kao ministar spoljnih poslova i kancelar, četiri decenije krojio spoljnu i unutrašnju politiku Austrije, umnogome i sudbinu Evrope. U međunarodnoj politici bio je stub reakcionarnog saveza evropskih vladara poznatog kao „Sveta alijansa“ (stvorena je na Bečkom kongresu 1815. s ciljem sputavanja revolucionarnih tendencija, širom Evrope bez razlike). U unutrašnjoj politici je izgradio poznati „Meternihov sistem“ – klasičan policijski režim, usmeren i protiv liberalnih težnji i protiv nacionalnih pokreta prisutnih širom austrijskog carstva.

1796. – Trupe francuskog generala Napoleona Bonaparte, koji je u Italiji predvodio dvogodišnju uspešnu vojnu kampanju protiv Austrije, ušle su u Milano.

1848. – Pariski radnici, nezadovoljni politikom buržoaske vlade posle proglašenja francuske republike, upali su u skupštinsku zgradu, raspustili ustavotvornu skupštinu i izabrali revolucionarnu vladu. Uz pomoć vojske gradske vlasti su uspele da uguše ustanak i pohapse kolovođe.

1859. – Rođen je francuski fizičar Pjer Kiri, koji je sa suprugom Marijom i Antoanom Anrijem Bekerelom, 1903. godine podelio Nobelovu nagradu za fiziku. S bratom Žakom otkrio je 1880. piezoelektricitet. Proučavao je magnetske pojave, a 1898. sa suprugom je pronašao radioaktivne elemente polonijum i radijum. Dokazao je 1903. da soli radijuma spontano oslobađaju toplotu. Radovi bračnog para Kiri temelj su moderne nauke o radioaktivnosti i pokazali su da radioaktivnost uglavnom ne zavisi od spoljašnjih uslova.

1886. – Umrla je američka književnica Emili Dikinson, za života gotovo anonimna, jer je do smrti objavila samo pet pesama. Njenih više od hiljadu pesama, otkrivenih posle smrti, posthumno su objavljene u šest tomova. Priređivači su ih podelili u četiri kategorije: pesme o prirodi, o vremenu i večnosti, o ljubavi i o životu. Njena poezija je izrazito introspektivna i usmerena ka mističnom, naglašene originalnosti.

1891. – Rođen je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, po profesiji lekar, čitavog života je bio u nemilosti. Žustro je napadan i posle smrti 1940, a njegovo delo potiskivano i prećutkivano, zbog romana s fabulom iz građanskog rata „Bela garda“, kasnije dramatizovanog pod nazivom „Dani Turbina“, u kojem je razmatrao moralne dileme pojedinca u sudbinskim trenucima istorije. Sličan gnev izazvao je romanom „Majstor i Margarita“, štampanom u Moskvi tek 1966. Njegov „fantastični realizam“, filozofija života i umetnosti imali su izuzetno snažan efekat u svetskim razmerama i znatno su uticali na sovjetsku literaturu u drugoj polovini 20. veka. Ostala dela: priče i pripovetke „Beleške mladog lekara“, „Đavolijada“, „Kobna jaja“, „Pseće srce“, romani „Život gospodina de Molijera“, „Pozorišni roman“ (nedovršen), drame „Bekstvo“, „Zojkin stan“, „Purpurno ostrvo“, „Adam i Eva“, „Blaženstvo“, „Ivan Vasiljevič“, „Bratstvo licemera“, „Poslednji dani“, „Batum“, scenariji „Revizor“, „Mrtve duše“, dramatizacije „Mrtve duše“, „Rat i mir“.

1907. – Umro je srpski pesnik Milorad Mitrović, autor lirskih pesama, balada i romansi, satiričar i dramski pisac. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i kao činovnik je radio u Užicu, Čačku, Mionici, Smederevu i Knjaževcu. Posle prevrata 1903. je postao sekretar Apelacionog suda u Beogradu. Počeo je da piše pod uticajem Vojislava Ilića i prvu zbirku je objavio 1899. pod naslovom „Knjiga ljubavi“. Naročito su bile popularne njegove pesme „Don Ramiro“, „Papučica“, „Sigurna pesma“. Neke su i komponovane, poput pesme „Bila jednom ruža jedna“. Napisao je i fragmente tragedije „Despot Lazar Branković“.

1909. – Rođen je engleski filmski i pozorišni glumac Džejms Mejsn. Filmovi: „Begunac“, „Sedmi veo“, „Čovek u sivom“, „Zvezda je rođena“, „Julije Cezar“, „Lolita“, „Sever severozapad“, „Lord Džim“, „Galeb“, „Ubistvo po narudžbini“.

1911. – Rođen je švajcarski pisac Maks Rudolf Friš, liberalni intelektualac, skeptik koji je analizirao duhovne tendencije i protivrečnosti savremenog sveta. Dela: romani „Štiler“, „Homo faber“, „Neka mi ime bude Gantenbajn“, pripovetka „Montok“, drame „Kineski zid“, „Grof Ederland“, „Don Huan ili Ljubav prema geometriji“, „Biderman i palikuće“, „Andora“, „Biografija“, „Dnevnici 1946-1949“, „Dnevnici 1966-1971“.

1914. – Umro je srpski književni kritičar i istoričar književnosti Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije, najuticajniji kritičar svog vremena. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu i doktorirao u Lozani. Presudno je uticao na srpsku literaturu, boreći se za realizam i verodostojnost književnog dela. Prve radove objavio je u satiričnim i socijalističkim listovima, a zatim se visprenom kritikom, ali često beskompromisnom i isključivom, oglašavao u „Srpskom književnom glasniku“, koji je od 1905. do 1907. uređivao sa Pavlom Popovićem, a potom sam do smrti. Po ličnom opredeljenju Skerlić je bio izraziti socijalista (socijaldemokrata) i bio je poznat kao veoma principijelan u tom smislu. Dela: rasprave i studije „Pogled na današnju francusku književnost“, „Uništenje estetike i demokratizacija umetnosti“, „Francuski romantičari i srpska narodna poezija“, „Srpska književnost u XVIII veku“, „Omladina i njena književnost“, „Istorija nove srpske književnosti“, „Jakov Ignjatović“, kraće studije, kritike i prikazi sakupljeni u devet knjiga pod naslovom „Pisci i knjige“.

1914. – Rođen je nepalski planinar Namgjal Vangdi, poznat kao Tenzing Norgaj, koji je s Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem u maju 1953. prvi osvojio „krov sveta“ Maunt Everest, 8.848 metara visok vrh planinskog masiva Himalaji.

1923. – Velika Britanija je kao nezavisnu državu priznala Transjordaniju pod emirom Abdulahom.

1940. – Puštene su u prodaju prve najlon čarape, simbol ženske senzualnosti, ali i emancipacije. Samo tokom prve godine u SAD je prodato je čak 64 miliona pari. Najlon čarape su nastale u laboratorijama američke kompanije „Dipon“ (Dupont), a njihov prototip prikazan je na Svetskoj izložbi 1939.

1940. – Holandska armija je u Drugom svetskom ratu kapitulirala i predala se nemačkim trupama.

1945. – Jugoslavija je definitivno oslobođena od okupatora i jedinice Jugoslovenske armije slomile su i poslednji organizovani otpor neprijateljskih snaga u Drugom svetskom ratu. One su nemačkim trupama presekle odstupnicu, zarobile komandanta grupe armija E general-pukovnika Aleksandera Lera – koji je u aprilu 1941. rukovodio bombardovanjem Beograda – i prinudile ih na predaju. Zemlja je u četvorogodišnjem ratu porušena i opustošena, a prema zvaničnim podacima poginulo je milion i 706.000 Jugoslovena.

1948. – Novostvorenu državu Izrael su napali egipatski avioni, a sa severa i istoka libanske i jordanske trupe.

1955. – U Beču je potpisan Austrijski državni ugovor kojim su Sovjetski Savez, SAD, Velika Britanija i Francuska obnovile nezavisnost Austrije u granicama od 1. januara 1938, čime je okončana desetogodišnja saveznička okupacija te zemlje koja je u Drugom svetskom ratu bila deo Trećeg rajha i čije je stanovništvo u ogromnoj većini svesrdno podržavalo nacizam i prisajedinjenje Nemačkoj. Ugovor je sadržao niz zaštitnih odredaba za nacionalne manjine u Austriji, kojih se Beč nije uvek dosledno pridržavao, a i obaveza o „večnoj neutralnosti Austrije“ pokazala se kao relativna kategorija.

1957. – Velika Britanija je izvršila prvu probu hidrogenske bombe u centralnom Pacifiku.

1978. – Umro je australijski državnik Robert Gordon Menzis, premijer Australije s najdužim stažom, šef vlade kao lider Ujedinjene australijske partije od 1939. do 1941, a potom kao vođa Liberalne partije od 1949. do 1966. Znatno je doprineo jačanju uticaja SAD u Australiji i uvukao je zemlju u Vijetnamski rat, na američkoj strani.

1987. – Umrla je američka filmska glumica Rita Hejvort, holivudski seks simbol četrdesetih godina 20. veka. Filmovi: „Samo anđeli imaju krila“, „Đilda“, „Dama pod sumnjom“, „Nikad se nećeš obogatiti“, „Dama iz Šangaja“, „Odvojeni stolovi“.

1989. – Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov objavio je u Pekingu otvaranje nove ere kinesko-sovjetskih odnosa.

1991. – Predsednik Fransoa Miteran saopštio je da je posle ostavke premijera Mišela Rokara mandat za sastav vlade poverio Edit Kreson, koja je sutradan kao prva žena u istoriji Francuske preuzela dužnost premijera.

1992. – Paravojne muslimanske jedinice u Tuzli su napale kolonu Jugoslovenske narodne armije i ubile oko 200 vojnika i starešina, prekršivši dogovor prema kojem je kolona – koja je kao i ostale jedinice JNA napuštala Bosnu i Hercegovinu – trebalo da mirno napusti grad. Ponovljen je scenario iz Dobrovoljačke ulice u Sarajevu nepune dve sedmice ranije: prvi deo kolone je propušten, a drugi je napadnut iz zasede.

1992. – Hiljade pristalica opozicije u Azerbejdžanu zauzelo je u Bakuu zgradu Skupštine i predsedničku palatu, a dan kasnije sa vlasti je zbačen predsednik Ajaz Mutalibov koji je potom izbegao u Moskvu.

1996. – Desničarski lider Atal Bihari Vadžpaji postao je prvi Hindu nacionalista premijer Indije, pošto je njegova Baratija Džanata partija na skupštinskim izborima osvojila relativnu većinu.

1999. – Prvi put od početka agresije NATO na Srbiju (SRJ) iz vazduha je napadnuto područje opštine Bor u kojoj su na meti bili trafo-stanica i skladište „Jugopetrola“. Gađani su i civilni ciljevi u Beogradu, Pančevu, Smederevu, Novom Sadu, Požarevcu, Kragujevcu, Čačku, Boljevcu, Kuršumliji, Uroševcu, Kosovskoj Mitrovici, Prizrenu, Peći, Đakovici, Dečanima.

2002. – Bivši predsednik Republike Srpske Krajine Milan Martić predao se Haškom tribunalu.

2006. – Sjedinjene Američke Države obnovile su pune diplomatske odnose s Libijom. Odluka Libije da 2003. obustavi program nuklearnog naoružavanja i obešteti porodice žrtava poginulih u bombaškom napadu na avion američke kompanije „Pan am“, 1998. iznad Lokerbija u Škotskoj, kada je poginulo 270 ljudi, uglavnom građana SAD, dovela je do promena u odnosima dve države koji su decenijama bili veoma loši. SAD su Libiju 1979. godine proglasile za državu sponzora terorizma, a zvanične diplomatske veze prekinute su godinu dana docnije.

2007. – Više od 60 talibanskih pobunjenika ubijeno je u vazdušnim udarima avganistanskih i koalicionih snaga na dve baze pobunjenika u Kandaharu, provinciji na jugu Avganistana. U napadima su poginuli regionalni komandanti mula Abdul Hakim, mula Abdul Manan i mula Zarif.

2007. – Najmanje 24 osobe su poginule a 30 je povređeno u eksploziji bombe u hotelu u pakistanskom gradu Pešavaru. Bomba je eksplodirala na recepciji četvorospratnog hotela „Merhaba“, koji se nalazi u starom delu grada, u blizini džamije Masdžid Mohabat Kan.

2007. – Najmanje 45 ljudi je poginulo, a 60 je povređeno kada je kamion-bomba pun gasa hlora eksplodirao blizu pijace u šiitskom selu Abu Sejdah, u iračkoj proviniciji Dijala, severoistočno od Bagdada.

2010. – Umro je Džon Šepard-Baron izumitelj bankomata (Automated Teller Machine – ATM). Šepard-Baron radio je za britansku kompaniju „De La Rue“, jednu od najvećih svetskih štamparija vrednosnih hartija, a ideja o postojanju takvog aparata pojavila se zbog činjenice da banke nisu uvek otvorene.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 14, 05, 2012.