Na današnji dan 1898. godine rođen je srpski pisac Rastko Petrović, jedan od najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pesnika posle Prvog svetskog rata.

U ratu je sa srpskom vojskom prošao albansku golgotu, posle čega je poslat u Francusku i u Parizu je diplomirao prava. Od 1923. je u diplomatskoj službi – radio je u Rimu, zatim u Vašingtonu, gde je umro 1949. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama „Otkrovenje“ najznačajnije je delo srpske poezije između dva svetska rata. Pisao je i putopise s putovanja u Africi i Americi, a o Prvom svetskom ratu u romanu „Dan šesti“. Ostala dela: roman „Burleska gospodina Peruna boga groma“, lirska proza „Ljudi govore“, putopis „Afrika“, drama „Sibinjanke“.

Danas je sreda, 16. maj, 137. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 229 dana.

1532. – Španski osvajač Francisko Pisaro iskrcao se s malom grupom vojnika na severnu obalu Perua. Godinu dana potom osvojio je tu zemlju i brutalno je, u začetku, ugušio pobunu Inka.

1703. – Umro je francuski pisac Šarl Pero, autor zbirke bajki „Vilinske priče“, u kojoj su deci širom sveta poznate bajke „Mačak u čizmama“, „Crvenkapa“ i „Uspavana lepotica“. Ostala dela: „Vek Luja Velikog“, „Poređenja starih i modernih“.

1812. – Počeli su pregovori posle šestogodišnjeg Rusko-turskog rata u kojem su Turci poraženi i primorani na velike ustupke Rusiji. U tom ratu Srbi su se borili na strani Rusije, pa je Bukureštanski mir, zaključen 28. maja 1812, predvideo da sultan amnestira srpske ustanike. Dogovoreno je i da turska vlada stupi u direktne pregovore sa predstavnicima Srbije radi sporazuma o njenoj autonomiji u okviru Osmanskog carstva, ali su Turci 1813. napali Srbiju i ugušili Prvi srpski ustanak, iskoristivši zauzetost Rusije borbom protiv francuskog cara Napoleona I.

1873. – Rođen je francuski pisac Anri Barbi, propovednik radničke solidarnosti. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, ali se ubrzo razočarao, izrazivši ogorčenost u romanu „Oganj“ u kojem je opisao stravičnu sliku rata, čime je snažno uticao na pisce antiratnih romana u Evropi. Ostala dela: romani „Pakao“, „Svetlost“, zbirka pesama „Tugovanke“.

1881. – Prvi tramvaj u svetu s pogonom na električnu energiju počeo je redovno da saobraća u Berlinu.

1898. – Rođena je srpska književnica Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dela: zbirke pesama „Pesme“, „Zeleni vitez“, „Pesnik i zavičaj“, „Otadžbino, tu sam“, „Miris zemlje“, „Tražim pomilovanje“, „Nemam više vremena“, „Pesme iz Norveške“, „Letopis Perunovih potomaka“, „Ničija zemlja“, „Slovo o ljubavi“, priče „Ludilo srca“, romani „Otvoren prozor“, „Ne zaboraviti“, dečji roman „Pradevojčica“, zbirka bajki i proze u stihu „Oraščići palčići“, putopis „Snimci iz Švajcarske“.

1905. – Rođen je američki filmski i pozorišni glumac Henri Fonda, jedna od najupečatljivijih fizionomija svetskog filma, čiju glumu je odlikovala prefinjenost i diskrecija. Oskar je dobio za ulogu u filmu „Na zlatnom jezeru“, poslednjem u više od 80 koliko ih je snimio. S velikim uspehom igrao je i u brodvejskim pozorištima u Njujorku, takođe u TV serijama. Ostali filmovi: „Farmer se ženi“, „Staza usamljenog bora“, „Na krilima jutra“, „Džezabel“, „Priča o Aleksandru Grejemu Belu“, „Džesi Džejms“, „Mladi Linkoln“, „Plodovi gneva“, „Ledi Iv“, „Omča za vešanje“, „Moja draga Klementina“, „Na apačkoj granici“, „Begunac“, „Mister Roberts“, „Rat i mir“, „Pogrešan čovek“, „Samo jednom se živi“, „12 gnevnih ljudi“, „Bura nad Vašingtonom“, „Najduži dan“, „Roj“, „Ubica na konju“.

1920. – Papa Benedikt XV kanonizovao je Jovanku Orleanku, koja je pod optužbom za jeres spaljena na lomači maja 1431. Rođena 1412. tokom Stogodišnjeg rata pridobila je francuskog kralja Šarla VII, ubedivši ga da joj je – Glas s neba – naredio da spase Francusku, da krene u oslobađenje Orleana, a 1429. je na čelu odreda od oko 800 ljudi naterala Engleze da obustave opsadu grada. Potukla ih je i kod Poatjea, a Šarla VII odvela je u Rems, gde je krunisan. Burgunđani su je zarobili u maju 1430. i prodali Englezima. Posle procesa pred engleskim crkvenim sudom u Ruanu, na kojem se držala izuzetno hrabro, osuđena je pod optužbom da je jeretik i veštica. Bes Francuza zbog njenog mučeničkog stradanja i patriotsko oduševljenje koje je izazvala omogućili su proterivanje Engleza iz Francuske i 1453. završetak Stogodišnjeg rata.

1929. – U Holivudu su dodeljene prve nagrade američke filmske akademije (od 1931. nazvane Oskar). Prve nagrade dodeljene su filmu „Krila“, glumici Dženet Gejnor i glumcu Emilu Dženingsu.

1932. – U Tokiju je ubijen japanski premijer Cujoši Inukai.

1932. – Poginuo je Alber Londr, francuski pisac i novinar. Njegove svetski poznate reportaže postale su vremenom klasična novinarska lektira. Londr je bio izrazito angažovan autor, predano je ukazivao na socijalne probleme širom sveta, osim o rodnoj Francuskoj, pisao je o zemljama Afrike, Latinske Amerike, Pacifiku, pa i o problemima Balkana, između ostalog o Srbiji i Beogradu. Bavio se problematikom kolonijalizma, terorizma, militarizma, trgovine ljudima. Njegovim imenom nazvana je francuska nacionalna nagrada za novinarstvo. Dela: „Zemlja abonosa“, „Belo roblje“, „Biribi“, „Teror na Balkanu“, „Put u Buenos Aires“.

1935. – Potpisan je čehoslovačko-sovjetski pakt, prema kojem je Sovjetski Savez bio dužan da brani Čehoslovačku, pod uslovom da se sama oružano suprotstavi agresoru i da joj Francuska pritekne u pomoć.

1941. – Skupština Islanda okončala je ugovor s Danskom i proglasila nezavisnost, koja je potvrđena plebiscitom 24. maja 1944, na osnovu kojeg je Island kasnije proglašen republikom. Island je od 1918. bio u personalnoj uniji s Danskom (pod istom krunom) a ranije je bio danska kolonija.

1947. – Umro je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins, jedan od osnivača nauke o vitaminima, koji je s holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom 1929. podelio Nobelovu nagradu za medicinu. Izučavao je značaj vitamina u ishrani laboratorijskih životinja i zaključio da su oni neophodni za normalan rast i razvoj organizma. Takođe je izolovao glutation i pokazao njegov veliki značaj u ćelijskoj okcidaciji i aminokiselinu triptofan. Dokazao je i da je pigment krila nekih leptira derivat mokraćne kiseline i da neke ekskretorne supstance služe kao boje u životinjskom carstvu.

1961. – General Park Čung Hi izvršio je vojni udar u Južnoj Koreji i potom je vladao tom azijskom zemljom do 1979, kada ga je ubio šef njegove bezbednosti. Vojna hunta je odmah po preuzimanju vlasti zabranila rad sindikata i političkih partija.

1969. – Sovjetski vasionski brod „Venera 5“ spustio se na Veneru i počeo da šalje podatke o toj planeti.

1972. – Posle osam godina izgradnje, u rad je pušten hidroenergetski i plovidbeni sistem „Đerdap“, zajednički graditeljski poduhvat Jugoslavije i Rumunije. Sistem je koštao oko 400 miliona dolara, a elektroprivrede dveju zemalja su dobile 5,6 milijardi kilovat-časova struje godišnje.

1974. – Socijaldemokrata Helmut Šmit postao je kancelar Zapadne Nemačke posle ostavke Vilija Branta.

1975. – Japanka Junko Tabei postala je prva žena koja se popela na najviši svetski vrh Mont Everest.

1984. – Umro je američki pisac Irvin Šo, čija se proza odlikuje snažnom dramatičnošću, društvenom svešću i živim dijalogom. Borio se u Drugom svetskom ratu kao američki vojnik u Evropi i Africi. Dela: romani „Mladi lavovi“, „Lusi Kraun“, „Dve sedmice u drugom gradu“, „Glasovi letnjeg dana“, „Prosjak i lopov“, „Bogataš i siromah“, „Hleb na vodama“, „Veče u Vizantiji“, „Vrh brda“, zbirke pripovedaka „Mornar sa Bremena“, „Dobrodošli u grad“, „Mešovito društvo“, „Ljubav u mračnoj ulici“, „Pet decenija“, „Bog je bio ovde, ali je otišao ranije“, „Šaputanja u Bedlamu“, drame „Sahraniti mrtve“, „Opsada“, „Ljubazni ljudi“, „Povlačenje u zadovoljstvo“, „Sinovi i vojnici“, „Ubica“, putopis „U društvu delfina“.

1990. – Umro je američki pevač, igrač i glumac afričkog porekla Semi Dejvis, jedan od najvećih zabavljača 20. veka.

1991. – Prva žena predsednik vlade, u istoriji Francuske, socijalista Edit Kreson, stupila je na dužnost.

1991. – Britanska kraljica Elizabet II postala je prvi monarh koji je govorio u Kongresu SAD.

1992. – Serijom eksplozija dignut je u vazduh vojni aerodrom kod Bihaća, jedan od najvažnijih vojnih objekata JNA, čija je izgradnja koštala više od četiri milijarde dolara.

1995. – Artiljerijskim napadima na srpske delove grada, muslimanske snage su otpočele snažnu ofanzivu na položaje jedinica Vojske Republike Srpske oko Sarajeva, koja je posle nekoliko dana okončana potpunim slomom.

1995. – Japanska policija je uhapsila vođu verske sekte AUM Šinrikjo – Šoka Asaharu, na osnovu sumnje da je organizovao napad nervnim gasom u tokijskom metrou 20. marta 1995. kad je 12 ljudi umrlo a više od 5.000 povređeno.

1997. – Zairski (danas Kongo) predsednik Mobutu Sese Seko napustio je Kinšasu ka kojoj su nezadrživo nadirali pobunjenici, okončavši tako njegovu 32-godišnju autokratsku vladavinu.

1997. – Umro je italijanski filmski režiser Đuzepe De Santis, jedan od najznačajnijih predstavnika filmskog neorealizma nastalog u Italiji u prvim godinama po okončanju Drugog svetskog rata. Filmovi: „Gorki pirinač“, „Rim u 11 časova“, „Put dug godinu dana“.

2003. – Islamski teroristi samoubice, upotrebljavajući automobile-bombe i pojaseve s eksplozivom, aktivirali su najmanje pet snažnih detonacija u najvećem marokanskom gradu Kazablanki, usmrtivši 55 ljudi, uključujući 12 bombaša. Na meti terorista bili su belgijski konzulat, hotel „Safir“ u starom delu grada, jevrejski kulturni centar i španski restoran i klub.

2004. – Pripadnici ugandske „Božje armije otpora“, ekstremne pseudohrišćanske organizacije bez precizne političke platforme, masakrirali su više od 50 izbeglica u jednom sabirnom logoru na severu zemlje.

2005. – Skupština Kuvajta usvojila je amandman na izborni zakon kojim se, po prvi put u istoriji zemlje, ženama daje pravo glasa i pravo da budu birane.

2006. – Umro je austrijski publicista Ginter Nening, jedan od najangažovanijih novinara i političara te zemlje. Bio je dvostruki doktor nauka, jedan je (od 1958.) od izdavača bečkog magazina „Forum“. Pisao je i za nemačke nedeljnike „Špigel“ i „Cajt“. Jedan je od osnivača austrijske stranke Zelenih, posebno aktivan kao borac za zaštitu prirode.

2006. – Najmanje 115 ljudi je poginulo u talasu nasilja koji su započeli pripadnici jedne kriminalne grupe u brazilskoj državi Sao Paolo. Među nastradalima nalaze se, pored kriminalaca, i 32 policajaca. Gangsteri, naoružani automatskim puškama i granatama, organizovali su više od 150 napada širom države, a njihova glavna meta bile su stanice policije.

2007. – Umro je novinar-satiričar Branislav Đuričić. Pokretač je poratnog izdanja časopisa „Jež“, emisije „Veselo veče“, serije „Porodica Jovanović“. Jedan je od najplodnijih srpskih satiričara. Novinarsku karijeru započeo je 1948. u agenciji Tanjug, nakon čega je radio u listu „Jež“ koji je obnovio, i u Radio Beogradu.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 15, 05, 2012.