Danas se navršava 120 godina od rođenja velikog ruskog pisca, dramaturga i novinara Mihaila Afanasijeviča Bulgakova, autora remek dela svetske književnosti „Majstor i Margarita“.
MAJSTOR I MARAGARETA NAJBOLJI RUSKI ROMAN
VOLAND JE ŽIVEO, VOLAND JE ŽIV I ŽIV ČE VOLAND BITI
Da se o ukusima, zaista ne može, ne samo sporiti, nego ni razgovarati, dokaz je i rezultat nedavno sprovedene ankete u raznim regionima u Rusiji među 3000 ljubitelja književnosti koji su se ogromnom većinom opredelili za roman „Majstor i Margareta“ Mihaila Bulgakova kao najbolje književno delo ruske književnosti, koje je daleko iza sebe ostavilo i Tolstojev „Rat i mir“ i „Zločin i kaznu“ Dostojevskog.
Osam verzija Majstora
Mihail Afanasijevič Bulgakov (1891-1940) svoje remek delo, i kako je kasnije ocenjeno, jedno od dragulja sveske književne baštine, „Majstora i Margaretu“ pisao je deset godina, od 1928. do 1938, a sačuvano je 8 verzija rukopisa. Delo je prvi put štampano u Sovjetskom Savezu, cenzurisano i nepotpuno, 1966, dok je prva poptuna verzija izašla u Frankfurtu na Majni 1969, a u piščevoj otadžbini 4 godine kasnije. Književni kritičari i teoretičari su odavno utvrdili da je najveći ruski pisac sovjetske epohe svoj roman o sudbini čoveka (nimalo veseloj) u totalitarnom društvu po liniji dobra i zla vezao za 9 dela svetske litrature od kojih je na prvom mestu Novi zavjet, a zatim slede iz religozne lektire Hristov život od Farera, Kritika Hristovog života od Davida Štrausa, Judejski prokurator Anatola Fransa, pa Istorija odnosa čoveka i đavola Andreja Orlova. Od velikih svteskih pisaca u čijim se delima ukrštaju osovine dobra i zla, Bulgakov se prilikom rada nad „Masjtorom …“ nadahnjivao Puškinom (Kapetanova kći), Gogoljem (Mrtve duše), Geteovim Faustom i Danteovom Božanstvenom komedijom.
Roman-paradigma sastavljen od više slojeva
Ovaj roman – paradigma je sastavljen iz više slojeva, tako da se jasno ocrtavaju psihološka, sociološka i fantastična ravan, a itovremeno je to i ljubavni roman parabola. Tematsku osnovu romana čini priča o Majstoru, piscu koji je napisao roman o Pontiju Pilatu i suđenju Isusu Hristu. Taj Majstorov roman kritika je ocenila kao bezvredan i štetan još pre samog objavljivanja. Radnja počinje dolaskom Volanda, satane, da organizuje godišnji bal demona u Moskvi.
Kompozicija Majstora sturuktuirana kao roman u romanu
Kompozicija „Majstora i Margarete“ strukturisanog kao roman u romanu zasniva se na paralelizmu dveju osnovnih fabularnih linija, jedne koja prati događaje u Judeji, tridesetih godina nove ere i druga koja oslikava zbivanja u Moskvi tridesetih godina 20. veka. Teško ga je klasifikovati, jer je i parabola, i satira, ali ništa manje i roman ideje, moderne fantastike, a moglo bi se reći da sadrži dosta elemenata romana demonizma, odnosno satanizma.
Svaka stranica romana sa pisaćeg stola Bulgakova „letela“ odmah na Staljinov
Danas je svima poznato da je svaka stranica Bulgakovljevog romana direktno sa pisaće mašine dospevala pravo na sto Volnadu, to jeste Staljinu. Vođa se beše premorio od pohvala. On je očekivao od Bulgakova nešto što bi bilo na nivou „Dana Turbinih“. Nije direktno „dodeljivao“ hvalospeve, nego je posredno opravdavao svoje delovanje na najvišem nivou. Sentecija Mefistofela „Ja pripadam onoj sili što večno hoće zlo, a večito čini dobro“, morala je ganuti vođu. Na ovaj ili onaj način između tiranina i pisca je tekao po pisca opasni dijalog. Istina, u izvesnom smislu dijalog je bio jednostran. Pričalo se da je Bulgakov redovnije slao pisma u Kremlj nego što je dobijao odgovore. Staljin se odazivao kratkim replikama tipa:“Zar smo vam toliko dosadali?“
U romanu sve drukčije: Voland zbori i tvori
U romanu je pak sve drugačije. Voland „zbori i tvori“. Majstor i Margareta začuđeno gledaju. Članak kritičara Arimana u kome se govori „da je autor progurao u štampu apologiju Isusa Hrista, pozvao je na uzbunu. Mnogi su zapazili da Volandovo Jevanđelje verno reprodukuje Renanovo delo „Život Isusov“. A Pilat je u belom plaštu i krvavim obličjem na svetlost sunca dopuzio do njegovih nogu, dok je kip Jezusa verno preslikan sa slike Gea „Šta je istina?“ Gde je, da podsetimo radio svoje slike pod uticajem učenja Lava Tolstoja o neprotivljenju zlu nasiljem. U suštini stvari, Jezus Bulgakova je tipični tolstojevac. Svi su ljudi dobri, samo se treba prema njima na čovečji način odnositi.
Zbilo se Jevanđelje bez čudesa
Tolstoj je hteo da stvori Jevanđelje bez Vaskrsenja i čudesa. Osećala se dosada. Čak je nastala i poslovica: ima Jevanđelje Hristovo, ali ima i Jevanđelje Tolstojevo. A kod Bulgakova se Jevanđelje bez čuda zbilo. I kod Volanda je prošlo bez čudesa. Zato su se u Moskvi Voland i njegov tvorac Bulgakov poigrali s vlašću.
Isprepletenost romana i života ruskih čitalaca
Popularnost „Majstora i Margarete“ kod ruskih čitalaca novog pokoljenja može se objasniti i time što su se njihove sudbine ispreplele sa Bulgakovom i njegovim junacima. Prepoznaju se ulice i zdanja u kojim se zbiva radnja romana. Eto, tu je Institut književnosti na Tvrskom bulevaru broj 25. Tu se rodio Hercen, a kod Bulgakova je Gribojedov čitao „Nevolje zbog pameti“ svojoj tetki raskomoćen na otomanu. Tu je i zdanje Masolita i restoran „Gribojedov“u kome je Arčibald Arčibalovič priređivao bal. Ne tako davno, kod Patrijaršije su hteli da podignu spomenik – gigantski primus, ali, projekat, na sreću, nije ostvaren. Na onom mestu na kome je Anuška na suncu razlivala ulje, nikad nije bilo ni tramvaja, ni okretnice, ni pešačkog prelaza. I slava Bogu što je to tako. Voland, ako bi se danas pojavio pred patrijaršijom, ne bi sreo dva atesita, nego istinske vernike i „pocrkovljene“. Tako je moguće sresti i „pocrkovljenog“ Berlioza i objasniti Volandu da je u Rusiji davno i svesno napušten ateizam. Čitaoci Bulgakova bi pri eventaulnom susretu sa pesnikom Bezdomnim, prepoznali u njemu vernika, ali još ne i sasvim „ocrkovljenog“ kako piše poemu sada već o pozitivnom Hristu, ali sa mnogo bogoslovskih brljotina, na koje odmah ukazuje sad uveliko načitani Berlioz.
Voland je živeo, Voland je živ i živ će Voland biti
Što se samog Volanda tiče, on je i danas živ kao što je to bio nekada, ističe se u prvim komentarima ruskih medija na vest da je po izboru 3000 anketiranih iz svih regiona u Rusiji, roman „Maestro i Margareta“ prvi na spisku najboljih ruskih književnih dela svih vremena. I Korojev je u kariranoj kapi još živ, kao i mačak Begemot sa primusom. I svađe dopiru iz nekomfornih stanova, a sense crne i bele magije sa inostranim konsultantima se odvijaju nesmetano i u kontinuitetu, i to na svim trgovima i u svim programima. I ništa od toga više nikog ne čudi. Po svoj prilici najveća Volandova teškoća se sastoji u tome što niko i ništa u savremenoj Moskvi ne može bilo kome izgledati čudno, mada stambeno pitanje kao i ranije mnoge i dalje muči.
I Pereligino, to jeste Peredikino je na svom mestu
I Pereligino, to jeste Peredelkino je na svom mestu. I trgovkinja sirotica koja piše pod pseudonimom Šturman Žorž i sada petlja sa svojim mnogotiražnim detektivima. I „usmeni oglas“ na ulici :„Devize, devize“ može se čuti na svakoj raskrsnici ili ispred svake menjačnice. Hteli to da priznamo ili ne, mi ipak živimo kao nekad u Moskvi Bulgakova iz romana „Maestro i Margareta“, rezignirano zaključuje jedan komentator. I napis je ostao isti na domu Velika Sadova u kojoj je živeo Bulgakov: „Voland, prolazi!“, ne služi ničemu, jer on nije nikud otišao. Odavno je postao Moskovljanin starosedelac, zvršava se ne bez sete kolumna u jednom ruskom listu.
Kratak vodič kroz književni život velikog pisca
Mihail Afanasijevič Bulgakov je rođen u Moskvi, gde je učio školu i studirao, a po završetku medicine radio kao lekar u malim mestima u unutrašnjosti, da bi se 1923. godine vratio u svoj rodni grad i započeo karijeru profesionalnog pisca. Pošto je bio na indeksu sovjetskih izdavača, tražio je da mu se dela objavljuju ili dozvolu da emigrira, posle čega je na intervenciju samog Staljina zaposlen kao dramaturg u jednom moskovkom pozorištu, ali mu i dalje nije dozvoljeno da objavljuje. Njegov prvi roman „Bela garda“ objavljen je prvi put u Francuskoj 1925. godine, i drugo izdanje 4 godine kasnije, dok je u Sovjetskom Savezu u celini štampan tek 1966. Napisao je dramu „Dani Turbinih“, dramatizacija romana „Bela garda“ (1926), komediju „Zojkin san“ (1926.), drame Beg (1927.), „Poslednji dani ili Puškin“, „Robovanje licemera ili Molijer“, „Priglupi Žurden“ i grotesknu komediju „Ivan Vasiljevič“ 1935. Njegova drama „Beg“ je po Staljinovom nalogu skinuta sa repertoara, a „Dani Turbinovih“, opet na intervenciju vođe, vraćena scenu. Bulgaovljevu su za života objavljeni samo prvi deo romana „Bela garda“, ciklus priča „Beleške mladog lekara“ (1925-1928) kao i novinski feljtoni. Ostala dela su objavljena posle piščeve smrti „Maestro i Margareta“, „Život gospodina de Molijera“ (1962.)i nezavršeno delo „Pozorišni roman“ (1965.)
Autor: Branko Rakočević
Datum: 15, 05, 2011.