Na današnji dan 1899. godine održana je Osnivačka skupština „Prvog srpskog društva za igru loptom“.

Skupština je održana u „Trgovačkoj kafani“ a na inicijativu Huga Bulija, koji je i doneo prvu fudbalsku loptu u Beograd i Andre Nikolića, tada ministra inostranih dela.

Danas je subota, 12. maj, 133. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 233 dana.

1820. – Rođena je engleska medicinska sestra Florens Najtingejl, utemeljivač profesije medicinskih sestara, čiji se rođendan obeležava kao međunarodni Dan medicinskih sestara. U Krimskom ratu polovinom 19. veka organizovala je bolnice pri britanskom ekspedicionom korpusu i znatno je reformisala sanitetsku službu i negu ranjenika i bolesnika. Zahvaljujući tome, smrtnost u britanskim poljskim bolnicama smanjena je sa 40 na dva odsto. Otvorila je prvu školu za medicinske sestre, a njene učenice su posle Prvog svetskog rata – u kojem su lečile srpske vojnike – pomogle osnivanje takve škole u Beogradu, iz koje je prva generacija medicinskih sestara izašla 1924.

1842. – Rođen je francuski kompozitor Žil Emil Frederik Masne, profesor Konzervatorijuma u Parizu, čija sentimentalna dela izražavaju francusku građansku romantiku. Komponovao je više od 20 opera, uglavnom s lirskom tematikom, u kojima je dočarao osećajne heroine i lirsko-patetične muške tenorske likove. Dela: opere „Manon“, „Verter“, „Don Kihot“, „Tais“, baletska muzika, oratorijumi, kantate, solo pesme.

1871. – Umro je francuski kompozitor Danijel Fransoa Espri Ober, autor opera u kojima se smenjuju govorne i pevačke deonice. Dela: opere „Fra Diavolo“, „Crni Domino“, „Bludni sin“, „Nema iz Portičija“.

1884. – Umro je češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana, začetnik i najznačajniji predstavnik češkog muzičkog nacionalizma. Inspirisao se narodnim legendama, istorijom i folklorom. Dela: opere „Prodana nevesta“, „Dalibor“, „Libuša“, „Poljubac“, ciklus simfonijskih poema „Moja domovina“, gudački kvartet „Iz moga života“, klavirske i kamerne kompozicije.

1888. – Velika Britanija je uspostavila protektorat nad Severnim Borneom i Brunejom.

1918. – Rođen je američki inženjer Džulijus Rozenberg, koji je sa suprugom Etel 1953. kao prvi civil u SAD osuđen na smrt zbog špijunaže, navodno zbog odavanja Sovjetskom Savezu atomskih tajni. Kazna je izvršena uprkos kampanji širom sveta da im bude pošteđen život.

1935. – Umro je poljski državnik maršal Jozef Klemens Pilsudski, prvi predsednik Poljske od 1918. do 1922. i inicijator rata protiv sovjetske Rusije 1920. i 1921. Godine 1926. Pilsudski je uspostavio vojnu diktaturu koja je trajala do njegove smrti.

1947. – Posle godinu dana snimanja prikazana je „Slavica“, prvi jugoslovenski igrani film posle Drugog svetskog rata. Režiser i scenarista bio je Vjekoslav Afrić, snimatelj Žorž Skrigin, a tumači glavnih uloga Irena Kolesar, Marjan Lovrić i Ljubiša Jovanović.

1949. – Zvanično je ukinuta sovjetska blokada Zapadnog Berlina, započeta krajem juna 1948, pošto su i zapadni saveznici i Sovjetski Savez shvatili besmislenost beskompromisnog suprotstavljanja.

1967. – Umro je engleski pisac Džon Mejsfild. Suptilan poeta koji je često prikazivao grubost i sirovost života. Pisao je i dramska dela u rimovanom dvostihu. Dela: pesme „Balade s mora“, „Soneti“, „Večno milosrđe“, „Polja zelenkada“, „Lis Rejnard“, drame „Veliki petak“, „Kralj Filip“.

1992. – Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini je donela je na zasedanju u Banja Luci odluku o formiranju Vojske Republike Srpske i potvrdila je odluku predsedništva Srpske republike BiH od 7. aprila o osnivanju novinske agencije Srna.

1994. – Umro je škotski političar Džon Smit, lider britanske Laburističke partije, pod čijim je vođstvom stranka, posle 15 godina u opoziciji, znatno ojačala. To je njegovom nasledniku Toniju Bleru obezbedilo „odskočnu dasku“ za povratak laburista na vlast 1997.

1994. – Palestinska policija je prispela na Zapadnu obalu u okviru priprema da od Izraela preuzme grad Jerihon, sedište palestinske autonomije u toj oblasti.

1995. – Vlasnici „Rokfeler centra“ u Njujorku, iza kojih je stajao japanski kapital, objavili su bankrotstvo tog gigantskog poslovnog centra.

1997. – Predsednik Rusije Boris Jeljcin i čečenski vođa Aslan Mashadov potpisali su sporazum o obustavi neprijateljstava u ruskoj republici Čečeniji, koji su čečenski separatisti ubrzo prekršili.

2002. – Bivši predsednik SAD Džimi Karter doputovao je u Havanu u privatnu posetu, kao američki političar najvišeg profila otkad je 1959. Fidel Kastro revolucijom preuzeo vlast na Kubi.

2003. – U terorističkom napadu kamionom punim eksploziva dvojice čečenskih islamskih bombaša-samoubica, na zgradu sedišta lokalne vlasti i Federalne službe bezbednosti u mestu Znamenskoje na severu Čečenije poginulo je najmanje 59 ljudi.

2003. – U više koordiniranih samoubilačkih bombaških napada na stambene četvrti za strance u glavnom gradu Saudijske Arabije Rijadu, za koje je odgovornost preuzela islamistička teroristička organizacija Al Kaida, ubijeno je 34 ljudi, uključujući najmanje sedam Amerikanaca.

2006. – Između 150 i 200 ljudi poginulo je u eksploziji naftovoda na periferiji Lagosa, najvećeg grada u Nigeriji.

2007. – U eksploziji bombe na pijaci u turskoj luci Izmir povređeno je 15 ljudi. Bomba je bila pričvršćena za bicikl, ostavljen na pijaci u četvrti Bornova. Procenjeno je da iza terorističkog akta stoji kurdska PKK. Izmir je, posle Istanbula, najveća luka u Turskoj, ali i veliki turistički centar.

2007. – Najmanje 27 ljudi je poginulo, a više od 100 je ranjeno u pakistanskom gradu Karačiju, u najžešćoj razmeni vatre od početka političke krize koja se pretvorila u otvoren sukob između vladinih snaga i opozicije, nakon što je pakistanski predsednik Pervež Mušaraf smenio predsednika Vrhovnog suda.

2008. – Umrla je je Irena Sendler, poljska socijalna radnica koja je iz varšavskog geta spasla oko 2.500 jevrejske dece. Tokom Drugog svetskog rata radila je u varšavskom zdravstvenom centru, i u periodu između oktobra 1940. i aprila 1943. uz pomoć svog tima od oko 20 ljudi, od nacista je iz varšavskog geta uspela da izbavi oko 2.500 jevrejske dece i potom ih je, do daljnjeg, zbrinula u sirotištima, bolnicama ili manastirima.

2008. – U razornom zemoljotresu koji je pogodio kinesku provinciju Sečuan, poginulo je 68.000 ljudi, a preko 288.000 je povređeno. Zemljotres, koji se osetio u gradovima na hiljade kilometara udaljenim od epicentra, poput Pekinga, Šangaja, Hongkonga i Bankoka, najsmrtonosniji je od 1976. kada je u gradu Tangshanu, nedaleko od Pekinga, život izgubilo 243.000 ljudi.

2008. – Umro je američki pop umetnik Robert Raušenberg. Postao je slavan 50-ih 20.v. baveći se paralelno slikanjem, vajanjem, štampom, fotografijom i performansima. Prošao je put od apstraktnog ekspresionizma do pop arta. Bio je prvi američki umetnik koji je osvojio prvu nagradu na Bijenalu u Veneciji 1964.

2009. – Umro je Mladen Srbinović, akademik, jedan od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka. Učio je od velikana srpske i svetske umetnosti kao što su Nedeljko Gvozdenović, Ivan Tabakovića, Kosta Hakman, Ljubica-Cuca Sokić. Uporedo sa slikarstvom i grafikom, radio je i mozaike i predloške za tapiserije. Izradio je mozaike za zid u svečanoj sali SIV-a (sada Palata Srbija) kao i za zdanja niza drugih institucija, poput zgrade Radio televizije Beograd u Košutnjaku, crkve Svetog Nikole u Rumi, Invest banke u Beogradu ili oltarske pregrade u manastiru Žiča. Nosilac je brojnih međunarodnih i domaćih priznanja.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 11, 05, 2012.