Na današnji dan 1911.godine u Beogradu je sa ciljem ostvarenja ideala ujedinjenja srpstva – osnovana tajna organizacija „Ujedinjenje ili smrt“, nazvana docnije „Crna ruka“, čije su vođe bili Dragutin Dimitrijević Apis, Ilija Radivojević i Bogdan Radenković.

Organizacija je predviđala oslobođenje srpskih krajeva na teritoriji Osmanske države i Austro-Ugarske.

Danas je sreda, 9. maj, 130 dan 2012. godine. Do kraja godine ima 236 dana.

1502. – Španski moreplovac italijanskog porekla Kristofer Kolumbo isplovio je iz španske luke Kadis na četvrto i poslednje putovanje u Novi svet (Ameriku).

1788. – Britanski parlament ukinuo je trgovinu robljem.

1800. – Rođen je američki borac za ukidanje crnačkog ropstva Džon Braun, koji je u američkim državama Kanzas i Virdžinija predvodio ustanke protiv robovlasnika i državne uprave koja ih je podržavala. Teško ranjenog u borbi federalna vojska ga je 1859. uhvatila u Virdžiniji, a robovlasnički sud ga je osudio na smrt, posle čega je obešen.

1805. – Umro je nemački pisac, filozof, istoričar i teoretičar umetnosti Johan Kristof Fridrih fon Šiler, najznačajniji nemački klasični dramatičar. Pobegao je 1782. iz Virtemberškog vojvodstva u kojem je radio kao pukovski lekar, a u Vajmar se preselio 1787, gde se sprijateljio sa Geteom, koji mu je pomogao da 1789. postane profesor istorije na univerzitetu u Jeni. Potom je izdavao časopise „Hore“ i „Almanah muza“. Dela: drame „Razbojnici“, „Don Karlos“, „Valenštajn“, „Verenici iz Mesine“, „Demetrijus“ (nedovršena drama iz ruske istorije), tragedije „Fijeskova zavera u Đenovi“, „Spletka i ljubav“, „Marija Stjuart“, „Devica Orleanska“, komad o oslobodilačkoj borbi Švajcaraca „Vilhelm Tel“, balade „Polikratov prsten“, „Jemstvo“, „Ibikovi ždrali“, istorijski radovi „Istorija otpadništva ujedinjene Nizozemske“, „Istorija Tridesetogodišnjeg rata“, filozofske i estetičke rasprave „O ljupkosti i dostojanstvu“, „O uzvišenom“, „O estetičkom vaspitanju čoveka“, „O tragičnoj umetnosti“, „O naivnom i sentimentalnom pesništvu“, epigrami „Ksenije“.

1860. – Rođen je škotski pisac Džejms Metju Beri, „otac“ Petra Pana. Pisao je uglavnom drame i pripovetke. Dela: „Petar Pan“, „Divni Krajton“, „Gospodska ulica“.

1873. – Rođen je engleski arheolog Hauard Karter, koji je 1922. otkrio grobnicu egipatskog faraona Tutankamona.

1877. – Rumunija je proglasila nezavisnost (do tada je imala vazalni status pod vrhovnom vlašću Turske), mesec dana pošto je sklopila savez sa Rusijom za borbu protiv Osmanskog carstva.

1901. – U Melburnu je otvorena prva skupština (parlament) Australije.

1904. – Umro je srpski matematičar Dimitrije Nešić, profesor na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i ministar prosvete. Napisao je više udžbenika i uveo metarske mere u Srbiji.

1926. – Amerikanci Ričard Berd i Flojd Benet prvi su preleteli avionom Severni pol.

1927. – Kanbera je postala glavni grad Australije umesto Melburna.

1936. – Italija je posle okupacije Abisinije (Etiopije) formalno anektirala tu istočnoafričku zemlju i od nje i okolnih svojih kolonija (Eritreja i Italijanska Somalija) formirala je Italijansku Istočnu Afriku. Za cara Etiopije proglašen je kralj Italije Vitorio Emanuele.

1945. – U Berlinu je 16 minuta posle ponoći potpisana bezuslovna kapitulacija Nemačke. U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder. Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa još nekoliko dana davali otpor, najduže u Jugoslaviji – do 15. maja. U ratu koji je trajao šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika. Poginulo je između 55 i 60 miliona ljudi, a oko 35 miliona je ranjeno.

1946. – Kralj Vitorio Emanuele III je abdicirao, nakon rezultata referenduma u korist republike, i Italija je postala republika.

1952. – Zapadne sile su Londonskim sporazumom prepustile zonu „A“ slobodne teritorije Trsta Italiji, posle čega je Jugoslavija upozorila Italiju i zapadne zemlje da ne priznaje nikakve pregovore i rešenja bez njenog učešća.

1960. – SAD su postale prva zemlja u kojoj su legalizovane pilule za sprečavanje začeća.

1976. – Prema zvaničnoj verziji, Ulrike Majnhof, vođa zapadnonemačke levičarske terorističke grupe „Bader-Majnhof“, obesila se u zatvorskoj ćeliji.

1978. – Izrešetano telo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora nađeno je u parkiranom automobilu u centru Rima, 54 dana pošto su ga oteli teroristi „Crvenih brigada“.

1985. – Umro je američki filmski glumac Edmund O'Brajen, veoma cenjen po nizu upečatljivih epizodnih uloga. Filmovi: „Devojka tu ne može pomoći“, „1984“, „Bosonoga kontesa“ (Oskar), „Niz tri tamne ulice“, „Julije Cezar“, „Smrt dolazi“, „Čovek koji je ubio Liberti Valansa“, „Sedam dana u maju“, „Divlja horda“.

1986. – Umro je nepalski planinar Tenzing Norgaj, koji je s Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem u maju 1953. prvi osvojio „krov sveta“ Mont Everest, 8.848 metara visok vrh planinskog masiva Himalaji.

1987. – Avion poljske kompanije LOT „Iljušin 62“, na liniji Varšava-Njujork, srušio se odmah posle poletanja, što nije preživeo niko od 187 putnika i članova posade.

1993. – Posle sukoba u centralnoj i jugozapadnoj Bosni, žestoke borbe Hrvata i muslimana (Bošnjaka) su izbile i u Mostaru.

1995. – U Moskvi je proslavljena 50. godišnjica pobede nad nacističkom Nemačkom. Na svečanoj večeri u Kremlju, predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Bil Klinton istakli su doprinos Jugoslavije pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu.

1996. – Joveri Museveni je pobedio na prvim predsedničkim izborima organizovanim u Ugandi posle 16 godina.

2001. – U najtragičnijoj nesreći u istoriji afričkog fudbala, na najvećem stadionu u Akri, glavnom gradu Gane, poginulo je 126 ljudi u stampedu koji je izazvala policija ispaljivanjem suzavca.

2002. – U eksploziji mine aktivirane daljinskim upravljačem, čečenski islamski teroristi ubili su u gradu Kaspijsk, u ruskoj republici Dagestan, 42 ljudi, a više od 150 je ranjeno, tokom parade povodom Dana pobede.

2002. – Američki Kongres zabranio je ulazak u SAD građanima sedam zemalja koje, kako je navedeno, podržavaju i tolerišu terorizam. Odluka se odnosila na građane Iraka, Irana, Kube, Libije, Severne Koreje, Sirije i Sudana.

2004. – Predsednik Čečenije Ahmad Kadirov, kojeg je podržavala Moskva, ubijen je u eksploziji bombe koju su postavili čečenski islamski teroristi na stadionu u Groznom, gde je obeležavan Dan pobede.

2005. – Na Crvenom trgu u Moskvi svet je proslavio 60 godina pobede nad nacizmom, a među zvanicama našao se, po prvi put od završetka Drugog svetskog rata, i jedan nemački kancelar.

2006. – Na doživotnu robiju osuđen je Armin Majvez „kanibal iz Nemačke“, koji je tokom suđenja priznao da je ubio i pojeo muškarca. Armin Majvez (44), kompjuterski tehničar, je tokom suđenja detaljno ispričao kako je 21. marta 2001. godine ubio Bernda Jirgena Brandesa (43) u svom domu u Rotenburgu.

2009. – Umro je Čak Dejli, košarkaški trener, tvorac „Drim tima“ koji su sačinjavale zvezde poput Džordana, Džonsona, Barklija, Birda, koji je na Igrama u Barseloni 1992. osvojio olimpijsku titulu. Važio je za stručnjaka koji je umeo da od različitih karaktera stvori harmoničan tim. Kao klupski trener ekipu Detroita doveo je do dve uzastopne titule u NBA takmičenju 1989. i 1990. Predvodio je i Klivlend, Nju Džersi i Orlando. Godine 1994. primljen je u košarkašku Kuću slavnih.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 09, 05, 2012.