Na današnji dan 1821. godine umro je bivši francuski car Napoleon I Bonaparta, jedan od najvećih vojskovođa u istoriji, čiji su osvajački pohodi razorili feudalno ustrojstvo tradicionalne Evrope.

Istakao se 1793. u borbi protiv Engleza kod Tulona, tada je (u 24. godini) postao general. U Italiji je 1796. i 1797. tukao vojsku Austrije, a 1797. ukinuo je Mletačku republiku. Posle pohoda na Egipat, državnim udarom 1799. zaveo je režim konzulstva, uzevši neograničenu vlast kao „prvi konzul“, a od 1802. kao „doživotni konzul“. Reformisao je administraciju, prosvetu, finansije i sudstvo, dao Francuskoj nov krivični i građanski zakonik (Napoleonov kodeks). Zaključio je konkordat s papom Pijem VII i normalizovao odnose Vatikana i Francuske. Proglasio je sebe za cara 1804. Pobedama 1805. kod Ulma i Austerlica primorao je Austriju na mir. Zaratio je s Pruskom 1806. tukao ih kod Jene i Auerštata i 1807. primorao na mir pod veoma teškim uslovima. Pokušao je da pokori Španiju i 1808. postavio je brata Žozefa za španskog kralja. Napoleonove pobede od 1805. do 1809. omogućile su prevlast Francuske nad većim delom Evrope. Godine 1812. krenuo je u pohod na Rusiju predvodeći vojsku od 600.000 ljudi sastavljenu od skoro svih evropskih nacija. I pored činjenice da je uspeo da zauzme Moskvu u Rusiji je katastrofalno poražen. Nakon poraza kod Lajpciga 1813. saveznici (Rusi, Englezi, Prusi, Austrijanci) ušli su u Pariz krajem marta 1814. a Napoleon je prognan je na sredozemno ostrvo Elba. Odatle je pobegao i vratio u Pariz u martu 1815, ali je već u junu konačno potučen kod Vaterloa i prognan na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu na kojem je umro kao britanski zatočenik. Ima indicija da je otrovan.

Danas je subota, 5. maj, 125. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 240 dana.

1570. – Osmansko carstvo objavilo je rat Veneciji nakon što je mletačka vlada odbila da Turskoj prepusti ostrvo Kipar.

1813. – Rođen je danski filozof Seren Kjerkegor, rodonačelnik filozofije egzistencijalizma, nazvan „Kopenhaški Sokrat“. Nasuprot filozofskoj tradiciji, posebno prema sistemu filozofije Fridriha Hegela, razvio je specifičan filozofski stav. Prema njegovom učenju, za egzistenciju nema sistema, jer je ona nemir, strepnja, očajanje, doživljaj greha – uvek odnos, a ne kategorijalno postojanje. Dela: „O pojmu ironije sa stalnim osvrtom na Sokrata“, „Ili-ili“, „Pojam strepnje“, „Bolest na smrt“, „Dnevnik“, „Stadijumi na životnom putu“, „Filozofske mrvice“.

1815. – Rođen je francuski pisac Ežen Martin Labiš, koji je u komedijama i vodviljima duhovito karikirao građansko društvo Francuske u 19. veku. Dela: „Slamni šešir“, „Put gospodina Perišona“.

1818. – Rođen je nemački filozof Karl Marks, najveći teoretičar socijalističke misli i lider radničkog pokreta u 19. veku. Završio je studije filozofije u Berlinu, a u 23. godini doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Jeni sa izvanredno ocenjenom disertacijom „Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode“. Odustajući od univerzitetske karijere, posvetio se publicističkom radu u „Rajnskim novinama“, čiji je glavni urednik postao 1842. Pruske vlasti su 1843. zabranile list, posle čega je otišao u Francusku i otad je, s kraćim prekidima, ceo život proveo u emigraciji, najduže u Engleskoj, gde je i umro. Od septembra 1844. do kraja života družio se i najtešnje sarađivao s nemačkim filozofom Fridrihom Engelsom. S njim je 1847. u Londonu osnovao Savez komunista, prvu revolucionarnu radničku organizaciju. Drugi kongres Saveza komunista zadužio ga je da napiše sažet program organizacije i u saradnji sa Engelsom 1848. izdao je brošuru „Manifest Komunističke partije“. Pod njegovim uticajem, 1864. osnovana je Prva internacionala. Napisao je niz kapitalnih dela iz ekonomije, filozofije, istorije i sociologije. Dela: „Prilog jevrejskom pitanju“, „Prilog kritici Hegelove filozofije prava“, „Kritika Hegelove filozofije državnog prava“, „Ekonomsko-filozofski rukopisi“, „Teze o Fojerbahu“, „Nemačka ideologija“ (sa Engelsom), „Sveta porodica“ (sa Engelsom), „Beda filozofije“, „Klasne borbe u Francuskoj 1848-1850“, „Osamnaesti Brimer Luja Bonaparte“, „Građanski rat u Francuskoj“, „Kapital – kritika političke ekonomije“.

1846. – Rođen je poljski pisac Henrik Sjenkjevič, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1905. Svetsku slavu stekao je istorijskim romanima. Dela: romani „Quo vadis“, „Ognjem i mačem“, „Potop“, „Pan Volodijovski“, „Bez dogme“, „Porodica Polanjeckih“, „Kroz pustinju i prašumu“, zbirka pripovedaka „Skice ugljenom“.

1855. – Prvi svetovni vladar Crne Gore knez Danilo Petrović doneo je Zakonik kojim je nastojao da individualizuje imovinska prava, po uzoru na savremene građanske zakonike. Izjednačena su prava svih građana nezavisno od etničkog porekla i veroispovesti, mada Crnu Goru, kako je precizirano u Zakoniku : „nastanjuju isključivo Crnogorci i Brđani, koji su svi Srbi pravoslavne vere“.

1872. – U Beogradu je osnovano Srpsko lekarsko društvo (doneta je odluka o osnivanju). Prvi predsednik bio je Aćim Medović, nastavnik sudske medicine na Velikoj školi, a sekretar Vladan Đorđević. Krajem prve godine delatnosti Društvo je imalo 49 članova. Izdavalo je časopis „Srpski arhiv za celokupno lekarstvo“.

1883. – Rođen je srpski kompozitor i muzički pisac Petar Konjović, rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti i upravnik Muzikološkog instituta. Inspirisao se narodnim motivima i učvrstio je nacionalni smer u srpskoj muzici. Dela: opere „Knez od Zete“, „Vilin veo“, „Koštana“, „Seljaci“, zbirke solo pesama „Moja zemlja“, „Lirika“, knjige „Stevan Mokranjac“, „Miloje Milojević“, „Knjiga o muzici“.

1904. – Na brdu Volujica kod Bara postavljena je prva radio-telegrafska stanica Markonijevog sistema na Balkanu.

1936. – Italijanske trupe pod komandom feldmaršala Pjetra Badolja okupirale su Adis Abebu, prestonicu Etiopije. Agresija na tu prastaru afričku carevinu okončana je ubrzo pripajanjem Etiopije italijanskom kolonijalnom carstvu. Istog dana 1941. u Adis Abebu je na čelu oslobodilačkih trupa ušao etiopski car (negus) Haile Selasije. Bila je to prva zemlja koja je uspela da se oslobodi od okupacije neke od zemalja sila osovine.

1945. – Sovjetske trupe ušle su u Drugom svetskom ratu u mesto Pinemunde, odakle su Nemci ispaljivali rakete „Fau 1“ i „Fau 2“. Američke trupe su istog dana oslobodile nemački nacistički koncentracioni logor Mauthauzen, u kojem su Nemci tokom rata likvidirali 120.000 ljudi, uključujući 13.000 građana Kraljevine Jugoslavije, ogromnom većinom Srba.

1954. – General Alfredo Štresner je u vojnom udaru oborio predsednika Paragvaja Federika Čavesa, započevši tako 34-godišnju diktaturu.

1955. – Zapadni saveznici su obnovili suverenitet Zapadne Nemačke i primili je u NATO.

1961. – Iz Kejp Kanaverala je poleteo kosmički brod „Merkjuri“, prva kosmička letelica SAD s ljudskom posadom, kojim je upravljao Alen Bartlet Šepard. Brod nije obleteo planetu već je dostigao visinu od 185 kilometara i posle 15 minuta se vratio na Zemlju.

1977. – Umro je nemački državnik i ekonomista Ludvig Erhard, zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, arhitekta privrednog oporavka i uspona Zapadne Nemačke posle Drugog svetskog rata.

1978. – Teroristička grupa „Crvene brigade“ saopštila je da je ubila bivšeg premijera Italije Alda Mora, otetog u martu 1978. Njegovo telo pronađeno je dva dana kasnije.

1981. – Bobi Sends prvi je od 10 pripadnika Irske republikanske armije umro u zatvoru Mejz u Severnoj Irskoj od posledica štrajka glađu.

1990. – U Bonu su počeli razgovori Sovjetskog Saveza, SAD, Velike Britanije, Francuske i dveju nemačkih država o ujedinjenju Nemačke.

1999. – NATO avijacija je između Kačanika i Uroševca usred dana gađala konvoj „Lekara sveta“ – vidno obeležen znacima Crvenog krsta i grčkim zastavama – koji je prevozio pomoć prištinskom Kliničko-bolničkom centru prikupljenu u Grčkoj, a samo pukim slučajem nije nastradao niko od trojice lekara i trojice vozača kamiona.

1999. – Na severu Albanije srušio se američki helikopter AH-64 „Apač“ i oba pilota su poginula, a NATO je saopštio da se nesreća dogodila zbog kvara motora tokom „rutinske vežbe“. „Kvar“ je najverovatnije bio posledica dejstva protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije. „Apači“, bučno najavljeni kao „ubice tenkova“, na kraju nisu ni upotrebljeni u NATO agresiji na Srbiju (SRJ).

2002. – Francuski predsednik Žak Širak osvojio je 82 odsto glasova u drugoj rundi izbora u kojem su Francuzi birali između njega i krajnjeg desničara Žan Mari Le Pena, što je najubedljivija pobeda u istoriji predsedničkih izbora u Francuskoj.

2004. – Slika Pabla Pikasa „Dečak s lulom“ prodata je u njujorškoj galeriji „Sotbi“ za 104 miliona i 168.000 dolara, što je najviša cena ikad postignuta na aukciji za neku sliku.

2007. – Kenijski avion, tipa „Boing 737-800“, sa 105 putnika i devet članova posade, koji je tog jutra poleteo iz kamerunskog grada Duale za Najrobi, srušio se na jugu Kameruna u blizini grada Lolodorfa, na oko 250 kilometara južno od Duale. U avionu kompanije „Kenija erlajnz“ koji je leteo iz Obale Slonovače, a sleteo je u Kamerun kako bi pokupio putnike, nalazili su se državljani čak 23 zemlje.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 04, 05, 2012.