Na današnji dan rođen je srpski matematičar Mihajlo Petrović, poznat kao Mika Alas, osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i niza inostranih akademija.

Kao dečak naučio je ribarski zanat, potom polozio majstorski ispit ribarskog esnafa, ribarenje je neobično voleo i tako dobio nadimak „Mika Alas“. Napisao je više od 400 radova iz teorijske i primenjene matematike, matematičke fizike i hemije, mehanike, geometrije i opšte fenomenologije. Tvorac je matematičke fenomenologije, teorije matematičkih spektara koja je praktično primenjena u astronomskim, statističkim i drugim izračunavanjima i veoma je doprineo matematičkoj analizi, posebno teoriji diferencijalnih jednačina i teoriji funkcija. Dela: „Kvalitativna integracija diferencijalnih jednačina“, „Elementi matematičke fenomenologije“, „Fenomenološko preslikavanje“, „Predavanja o matematičkim spektrima“, putopisi „Kroz polarnu oblast“, „U carstvu gusara“, naučna publicistika „Jegulje“.

Danas je nedelja, 6. maj, 127. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 239 dana.

1237. – U manastiru Mileševa sahranjene su mošti oca srpske Crkve – Svetog Save, godinu i po dana posle njegove smrti u bugarskoj prestonici Trnovo, gde je umro na povratku iz Jerusalima u Srbiju. Bugarski car Jovan Asen II nevoljno je pristao na zahtev Savinog sinovca kralja Vladislava da Savine mošti budu prenesene u otadžbinu.

1626. – Holandski naseljenik Peter Minuit kupio je od lokalnih Indijanaca ostrvo Menhetn – na kojem je kasnije izgrađen Njujork – plativši ga sitnicama. Ukupna vrednost te robe nije premašivala 25 dolara.

1758. – Rođen je jedan od vođa Francuske revolucije Maksimilijan Fransoa Izidor de Robespjer, predvodnik jakobinaca i začetnik revolucionarnog terora. Zbog opste nepopustljivosti narod Pariza nazvao ga je „Nepodmitljivi“. Odigrao je ključnu ulogu u pogubljenju kralja Luja XVI – 21. januara 1793, kao i u obaranju s vlasti žirondinaca krajem maja 1793. Uspostavio je jakobinsku diktaturu juna 1793. i ona je trajala do kraja jula 1794. Kao član „Odbora javnog spasa“ bio je stvarni šef revolucionarne vlade sa presudnim uticajem na Konvent. Uveo je novi, revolucionarni kalendar, korišćen od 1793. do kraja 1805. s novim praznicima i nazivima meseci (termidor, brimer, friktidor…). Ukinuo je hrišćanstvo, zaveo veru u „Vrhovno biće“ i postao njen prvosveštenik. Boreći se protiv spoljne intervencije, bio je inicijator stvaranja revolucionarne armije. Poslao je na giljotinu sve prvake revolucije i saborce koji su zastupali drukčije ideje ili se protivili teroru. Kad je krupna buržoazija izvela termidorski prevrat 27. jula 1794, sutradan su na giljotini okončali život on i druge jakobin ske vođe.

1804. – U Ostružnici kod Beograda počela je ustanička skupština radi uspostavljanja sudskih i upravnih vlasti na oslobođenoj teritoriji, koju je sazvao vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe. U toku zasedanja skupštine propao je pokušaj nekih starešina da raspravu usmere protiv Karađorđa i ponovo postave pitanje vođstva ustanka. Zasedanje je okončano 15. maja.

1830. – Na osnovu naredbe knjaza Miloša Obrenovića, u Požarevcu je oformljena prva jedinica garde u tadašnjoj Kneževini Srbiji. Taj datum prihvaćen je kao Dan garde Vojske Srbije.

1840. – Puštene su u promet prve poštanske marke u Velikoj Britaniji – od jednog i dva penija s likom kraljice Viktorije.

1856. – Rođen je austrijski lekar jevrejskog porekla Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, lekar za nervne bolesti i profesor nervne patologije na Univerzitetu u Beču. Pred nacistima je 1938. emigrirao u London, gde je umro 1939. Posebno je isticao značaj nesvesnog (podsvesnog) kao i seksualnosti na psihički život ljudi. Njegove psihoanalitičke studije bitno su uticale na najrazličitije sfere humanističkih nauka i umetničkog stvaralaštva. Zanimljivo je da je kao austrijski patriota 1914. bio oduševljen pohodom Austro-Ugarske protiv, kako je govorio, „drskih Srba“. Veoma plodan autor. Dela: „Psihopatologija svakodnevnog života“, „Tumačenje snova“, „Tri raspave o seksualnoj teoriji“, „Dosetka i njen odnos prema nesvesnom“, „Prilog istoriji psihoanalitičkog pokreta“, „Uvod u psihoanalizu“,“Totem i tabu“, „O snu“, „Psihologija masa i analiza ega“, „Ja i ono“, „Mikelanđelov Mojsije“, „Dostojevski i oceubistvo“, „Nelagodnost u kulturi“, „Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu“, „Studije o histeriji“, „Autobiografija“.

1856. – Rođen je američki istraživač i admiral Robert Edvin Piri čija je ekspedicija u aprilu 1909. uspela da prva dospe do Severnog pola. Ispitao je najseverniji deo Grenlanda, oplovio ga je 1901. i na taj način ustanovio da je ostrvo. Dela: „Na Sever preko Velikog leda“, „Najbliže polu“, „Severni pol“, „Tajne polarnih putovanja“.

1862. – Umro je američki pisac Henri Dejvid Toro, jedan od najboljih američkih esejista, nazvan „pustinjak Valdena“ zato što je od 1845. do 1847. živeo usamljenički u šumama pored jezera Valden. Pisao je protiv ropstva, otimačkog rata SAD protiv Meksika od 1846. do 1848. u korist robovlasničkog Juga, propovedao je vraćanje prirodi i spajao misticizam i posvećenost prirodi. U najvažnijem delu, zbirci od 18 eseja „Valden“, poznatoj i kao „Život u šumi“, opisao je svoja usamljenička iskustva kao i stavove o svetu koji ga okružuje. Ostala dela: „Dnevnik“, eseji „Građanska neposlušnost“, „Ropstvo u Masačusetsu“, „Odbrana Džona Brauna“.

1885. – Nikola Tesla prijavio je patentnom zavodu SAD prvi patent – „Komutator za električne dinamo-mašine“. U periodu od 1887. do 1890. Tesla je prijavio svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja, generatore i motore. Pronalaske javno prikazuje u Američkom institutu elektroinženjera, 16. maja 1888. tokom predavanja „Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje“. Ubrzo potom Kompanija Vestinghaus otkupljuje prvih sedam Teslinih patenata iz oblasti polifaznih struja.

1895. – Rođen je američki glumac italijanskog porekla Rudolf Valentino, najpopularnija filmska zvezda početkom 20. veka. Premda skromnih glumačkih sposobnosti, proslavio se u nemim filmovima ulogama zavodnika, stekavši milione obožavateljki. Filmovi: „Četiri jahača apokalipse“, „Dama s kamelijama“, „Šeik“, „Šeikov sin“, „Krv i pesak“, „Mladi radža“, „Gospodin Boker“, „Crni orao“.

1900. – U Sremskim Karlovcima, uz veliku svečanost, položen je kamen temeljac novog monumentalnog zdanja srpskog Bogoslovskog seminara. Reprezentativnu građevinu, projekat arhitekte Vladimira Nikolića, o svom trošku, podigao je patrijarh Georgije Branković, prilogom od 200.000 kruna. Malo klirikalno učilište u Sremskim Karlovcima, preteču današnje karlovačke Bogoslovije Svetog Arsenija, osnovao je februara 1794. Mitropolit Stratimirović. Njoj je prethodila Mala klirikalna škola, koja je radila u okviru Pokrovobogorodične škole mitropolita Pavla Nenadovića, otvorene 1749. Docnije 1797. mitropolit je otvorio i „Blagođejanije“, gde su siromašniji učenici Bogoslovije i Gimnazije besplatno dobijali stan i hranu. Karlovačka bogoslovija uživala je veliki ugled i ostavila je veliki trag u srpskoj kulturi. Iz njenog okrilja izrastao je i najviši domet srpske duhovne muzike – Karlovačko pojanje, čiji su znameniti učitelji bili prota Anastasije Popović i sveštenik Đura Popović. Vrhunski dometi Karlovačkog pojanja najbolje su sačuvani u crkvenoj muzici Kornelija Stankovića.

1912. – Rođena je Elen Milen-Prajs, austrijski mačevalac, trostruki prvak sveta. U Los Anđelesu 1932. osvojila je prvu zlatnu olimpijsku medalju u mačevanju. Rođena u Berlinu, Miler se 1930. preselila u Beč, gde je radila u prestižnom bečkom Burgteatru. Na Letnjim olimpijskim igrama 1936. u Berlinu osvojila je bronzani trofej a 1948. u Londonu ponovo je izborila treće mesto. Tri puta je bila prvakinja sveta – 1947. 1949. i 1950.

1915. – Rođen je američki filmski glumac i režiser Orson Vels, čiji je prvi film „Građanin Kejn“ – jedno od najbitnijih dela u istoriji kinematografije. Svako njegovo delo nosi pečat snažne i originalne ličnosti. Dobio je 1971. Oskar za životno delo. Ostali filmovi: režija i gluma – „Veličanstveni Ambersonovi“, „Dama iz Šangaja“, „Magbet“, „Otelo“, „Zrno zla“, „Gospodin Arkaden“, „Proces“, „Ponoćna zvona“, „Istine i laži“, gluma – „Sirotica iz Lokvuda“, „Treći čovek“, „Hotel internešenel“.

1919. – Na Versajskoj mirovnoj konferenciji posle Prvog svetskog rata poraženoj Nemačkoj oduzete su kolonije u Africi Tanganjika, Namibija (Jugozapadna Afrika), Togo i Kamerun, kao i Papua na Novoj Gvineji i još neki posedi na Pacifiku i na kineskoj obali.

1923. – Rođen je Dragan Savić, srpski ilustrator, karikaturista i strip autor. Pripadao je plejadi velikih strip autora međuratnog Beograda. Nakon Drugog svetskog rata završio je Akademiju za primenjenu umetnost. Najveći deo radnog veka proveo je kao karikaturista i novinar u dnevnom listu „Borba“. Njegove karikature objavljivane su i u „Njujork tajmsu“, „Krokodilu“, „Uniti“, „Ođiju“, „Čikago san tajmsu“, „Asahi šimbunu“. Bio je dopisni član Akademije „San Marko“ u Veneciji. Prvi je dobitnik nagrade za karikaturu „Pjer“, a dobio je i niz međunarodnih priznanja poput Srebrne medalje s palmom na Svetskom festivalu karikature u Bordigeri, prve nagrade na Svetskom konkursu „Karikatura u borbi za mir“ u Njujorku, Zlatne medalje na Bijenalu humora u Tolentinu.

1932. – Francuskog predsednika Pola Dumea u Parizu je ubio ruski emigrant.

1937. – Poginulo je 36 putnika najvećeg nemačkog cepelina „Hindenburg“, koji se zapalio posle preletanja Atlantika, u trenutku kad je sletao u Lejkharst u američkoj državi Nju Džersi. Nesreću su preživele 62 osobe.

1949. – Umro je belgijski pisac flamanskog porekla Moris Meterlink, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. Dela: pozorišni komadi „Peleas i Melisanda“, „Mona Vana“, „Plava ptica“, „Princeza Malen“, dela filozofsko-lirske inspiracije „Mudrost i sudbina“, „O smrti“, „Život pčela“, „Život mrava“, zbirka pesama „Topli staklenci“.

1974. – Zapadnonemački kancelar Vili Brant podneo je ostavku posle kampanje opozicije zbog špijunske afere u kojoj je otkriveno da je njegov bliski saradnik Ginter Gijom bio istočnonemački špijun.

1976. – U severnom italijanskom gradu Udine u zemljotresu je poginulo 973 ljudi.

1981. – SAD su proterale sve libijske diplomate, tvrdeći da vlada Libije podržava međunarodni terorizam.

1991. – Na poziv lidera HDZa Franje Tuđmana, u Splitu su izbile žestoke demonstracije protiv JNA u kojima je ubijen vojnik Saško Gešovski, a slika davljenja vojnika Svetlanča Nakova obišla je svet.

1992. – Umrla je američka filmska glumica nemačkog porekla Marlen Ditrih, koja je snimila više od 50 filmova i važila za najtipičniji primer vamp glumice. Sahranjena je u rodnom Berlinu, iako je najveći deo života provela u SAD, gde je pobegla od režima Adolfa Hitlera, odbivši 1937. ponudu da gradi umetničku karijeru u Nemačkoj. Filmovi: „Plavi anđeo“, „Žudnja“, „Maroko“, „Šangaj-ekspres“, „Kismet“, „Obešćašćena“, „Svedok optužbe“, „Suđenje u Nirnbergu“.

1993. – Skupština Republike Srpske odlučila je da se o Vens-Ovenovom planu za Bosnu i Hercegovinu raspiše referendum. Na izjašnjavanju građana 15. i 16. maja protiv plana je glasalo 96 odsto upisanih birača.

1994. – Francuski predsednik Fransoa Miteran i engleska kraljica Elizabeta II otvorili su tunel ispod Lamanša.

1996. – Vlada predsednika Gvatemale Alvara Arsua i vođe levičarske gerile potpisali su sporazum o okončanju 35- godišnjeg građanskog rata u toj srednjoameričkoj zemlji.

1998. – Najmanje 150 ljudi poginulo je u naseljima u južnoj Italiji u rečnim bujicama nastalim posle izuzetno obilne kiše.

2002. – Odlukom predsednika Džordža Buša, SAD su stavile van snage potpis bivšeg predsednika Bila Klintona iz decembra 1999. na međunarodni ugovor o formiranju Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine. Kongres je rezolucijom ovlastio predsednika SAD da upotrebi i oružanu silu u oslobađanju američkih državljana ako budu privedeni pred taj sud.

2002. – U Holandiji je ubijen lider holandske desnice Pim Fortajn što je – zvanično – prvo političko ubistvo u toj zemlji od 17. veka. Fortajna je ubio jedan muslimanski fanatik, navodno iz verskih razloga.

2006. – Umrla je poslednja preživela putnica Titanika amerikanka Lilijan Gertrud Asplund. Ona se Titanikom vraćala sa roditeljima i četvoricom braće iz Švedske, odakle su poreklom, u SAD, kada je brod udario u santu leda i posle nekoliko časova, 15. aprila 1912. godine, potonuo u vode na severu Atlantskog okeana. Putovali su trećom klasom tada najluksuznijeg broda, za koji se tvrdilo da ne može da potone. Prema izveštaju američkog Senata, u nesreći su poginule 1.523 osobe.

2007. – Umro je Đorđe Novković, najtiražniji kompozitor pop muzike u bivšoj Jugoslaviji. Novković je 1960-tih svirao sa sarajevskom grupom „Indeksi“, a zatim je osnovao grupu „Pro Arte“. Njegove pesme je izvodila plejada poznatih interpretatora: Gabi Novak, Tereza Kesovija, Zdravko Čolić, Kemal Monteno, Arsen Dedić, Neda Ukraden, Mišo Kovač. Upamćen je i po pesmi „Danke Dojčland“, koja je nastala u znak zahvalnosti Nemačkoj za njeno zalaganje za međunarodno priznanje nezavisnosti Hrvatske januara 1992.

2009. – Umro je srpski novinar Leon Davičo. Do 1968. kao novinar „Politike“, bio je dopisnik iz Londona, Berlina, Pariza i Rima. Osnivač je i glavni urednik „Ekspres politike“, od 1968. do 1974. godine šef je evropske kancelarije za informacije UNICEF-a sa središtem u Parizu, a do 1980. godine direktor za informacije UNESKO-a. Od 1980. do 1987. bio je portparol Visokog komesarijata UN za izbeglice u Ženevi, a posle toga, do 1989. portparol UNESKO-a. Od 1998. do 2003. predsednik je Udruženja stranih novinara u Švajcarskoj, a od 2002. potpredsednik Ženevskog pres kluba. Dobitnik je UNS-ove Specijalne povelje za novinarstvo.

– Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Georgija. Ovaj praznik najčešće se u narodu naziva Đurđevdan i česta je krsna slava među Srbima. Crkva nas uči da je Sveti Đorđe kažnjen razapinjanjem na točku pošto je, kao tribun u vojsci rimskog cara Dioklecijana javno priznao da ispoveda hrišćanstvo. Smatra se zaštitnikom ratnika.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 05, 05, 2012.