Na današnji dan 1869.godine umro je srpski pisac i političar Jovan Hadžić, poznat i kao Miloš Svetić, prvi predsednik Matice srpske.

Gimnaziju je učio u Karlovcima i Pešti, prava u Pešti i Beču, a doktorat prava stekao je u Pešti 1826. U više navrata bio je poslanik na srpskim crkveno-narodnim saborima, ali i u Ugarskom saboru. Bio je dosledan protivnik reforme Vuka Karadžića, i držao je da treba očuvati slavjanoserbsko nasleđe. Bio je advokat, direktor gimnazije u Novom Sadu, izradio je Građanski zakonik Srbije (objavljen 1844.). Uređivao je „Serbski letopis“ (iz okrilja tog časopisa izrasla je Matica srpska) i Davidovićevu „Golubicu“ i pokrenuo časopis „Ogledalo serbsko“. Pisao je poeziju u pseudoklasičarskom stilu i prevodio klasične autore: Homera, Horacija i Vergilija, kao i nemačke pisce, uključujući Getea. Nepravedno je nipodaštavan iz kruga Vukovih sledbenika iako je bio veliki nacionalni i kulturni radnik, visokih intelektualnih dometa.

Danas je petak, 4. maj 2012. godine. Do kraja godine ima 241 dan.

1471. – Pobedom pristalica dinastije Jork u bici kod Tuksberija nad vojskom dinastije Lankaster u „Ratu dveju ruža“, engleski kralj Edvard IV povratio je krunu, zbacivši s prestola Henrija VI.

1493. – Papa Aleksandar VI, španskog porekla, izdao je edikt o podeli Novog sveta između Španije i Portugalije, prema kojem sve novootkrivene zemlje zapadno od Azora treba da pripadnu Španiji.

1825. – Rođen je engleski biolog i filozof Tomas Henri Haksli, vatreni pobornik teorije Čarlsa Darvina. Snažno se protivio tradicionalnoj teologiji i skovao je termin „agnosticizam“ (nije spoznao) da bi opisao sopstvenu poziciju. Od 1883. do 1885. bio je predsednik Kraljevskog društva (Akademija nauka). Evolucionistička shvatanja izložio je u delu „Mesto čoveka u prirodi“. Ostala dela: „Evolucija i etika“, „Nauka i kultura“, „Priručnik komparativne anatomije kičmenjaka“.

1827. – Rođen je engleski istraživač Džon Haning Spik, prvi Evropljanin koji je u avgustu 1858. video afričko jezero Viktorija, tvrdeći da je ono izvorište Nila. Prethodno je u januaru iste godine s Ričardom Bartonom, koji je predvodio ekspediciju, otkrio jezero Tanganjika. Njegovu teoriju o izvorištu najveće afričke reke osporavao je Barton, koji je smatrao da je Tanganjika izvorište Nila, pa je Spik kao predvodnik nove ekspedicije u julu 1862. uspeo da stigne do mesta na kojem Nil ističe iz jezera Viktorija. Uoči rasprave dvojice istraživača u Kraljevskom geografskom društvu u Londonu, Spik je nesrećnim slučajem ubio sebe u septembru 1864. tokom lova na jarebice.

1891. – U Beogradu je osnovana Železnička zadruga radi kreditiranja osoblja Srpskih državnih železnica, koja se održala do sada uprkos nizu ratova i promena sistema.

1903. – Poginuo je Goce Delčev. U Sofiji je izbačen iz vojne škole pošto je bio socijalistički orjentisan. Kasnije, zbog niskog rasta nije primljen na Vojnu akademiju u Beogradu. Dve godine bio je učitelj, a 1896. je s malom četom počeo borbu protiv Turaka. Zalagao se za federaciju balkanskih zemalja. Poginuo je u borbi protiv Turaka u maju 1903. tri meseca pre izbijanja Ilindenskog ustanka, čiji je početak odlagao s pravom smatrajući da je preuranjen i slabo pripremljen. Makedonci ga smatraju svojim nacionalnim junakom, ali i Bugari.

1919. – Kineski studenti su demonstrirali protiv odluke Versajske mirovne konferencije da nemačke posede u provinciji Šantung preda Japanu. Akcija poznata kao „Pokret 4. maja“, u koju su ubrzo uključeni i radnici, odlučujuće je podstakla osnivanje Komunističke partije Kine u julu 1921.

1928. – Rođen je egipatski državnik Hosni Mubarak, predsednik Egipta od 1981, posle ubistva Anvara el Sadata.

1929. – Rođena je američka glumica holandskog porekla Eda Hemstra Hepbern, poznata kao Odri Hepbern, ambasador dobre volje UNICEF-a. Filmovi: „Praznik u Rimu“ (Oskar), „Doručak kod Tifanija“, „Moja draga ledi“, „Sabrina“, „Rat i mir“, „Ljubav popodne“.

1960. – Sovjetski lider Nikita Hruščov objavio je da je 1. maja duboko iznad teritorije Sovjetskog Saveza oboren američki špijunski avion „U-2“ i da je zarobljen pilot Geri Pauers. Zbog toga je otkazana konferencija velikih sila u Parizu – Hruščov je odbio susret s predsednikom SAD Dvajtom Ajzenhauerom.

1970. – Američka Nacionalna garda ubila je četiri i ranila 11 studenata Univerziteta Kent u državi Ohajo koji su demonstrirali protiv Vijetnamskog rata.

1979. – Vođa britanskih konzervativaca Margaret Tačer postala je posle pobede nad laburistima na parlamentarnim izborima prva žena premijer u istoriji Velike Britanije.

1980. – Umro je doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Upravljao je Jugoslavijom 35 godina. Tačan datum njegovog rođenja nije poznat, ali je rođendanom smatran 25. maj 1892, što je proslavljano u skladu s jakim kultom ličnosti koji je sistematski građen tokom njegove vladavine. Kao austrougarski kaplar učestvovao je u Prvom svetskom ratu – između ostalog i u borbama protiv srpske vojske. Ranjen je i zarobljen u Rusiji 1915, posle čega je pobegao iz zarobljeništva i učestvovao u Oktobarskoj revoluciji. U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca se vratio krajem oktobra 1920, kada je postao član Komunističke partije, a 1937. njen generalni sekretar, voljom Staljina, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića. Radio je 1936. i 1937. u Kominterni u Moskvi u vreme kad je likvidiran znatan broj jugoslovenskih komunističkih prvaka. Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska). Iz rata je izašao kao legendarni vođa. Osim borbe protiv okupatora jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunističku revoluciju – tokom i nakon rata. U zanosu revolucionarne „pravde“ nestale su desetine hiljada nekomunista – pod maskom „borbe protiv saradnika okupatora“ – čime je u stvari nepovratno uništen čitav građanski sloj. Odbio je Staljinov pritisak 1948, nakon čega je decenijama dobijao značajnu finansijsku i vojnu pomoć (vojnu većinom do polovine pedesetih) od SAD. Bio je jedan je od osnivača Pokreta nesvrstavanja, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj. U unutrašnjoj politici – ostavio je ustrojstvo koje je na kraju razorilo Jugoslaviju – Ustav iz 1974. godine.

1982. – Argentinska armija potopila je u Foklandskom ratu raketom britanski razarač „Šefild“, usmrtivši 20 ljudi.

1990. – Izbore u Hrvatskoj dobila je Hrvatska demokratska zajednica Franje Tuđmana, koja se zalagala za otcepljenje Hrvatske od Jugoslavije i negirala ustavna prava Srba, što je ubrzo izazvalo secesionistički i građanski rat.

1999. – U vazdušnoj bici protiv četiri NATO aviona na nebu iznad Valjeva u avionu „Mig 29“ poginuo je pilot potpukovnik Milenko Pavlović, komandant 204. lovačkog avijacijskog puka u Batajnici. Na radio vezi zabeležene su njegove poslednje reči u neravnopravnoj borbi: „Imam ih, imaju i oni mene“… Posmrtno je unapređen u čin pukovnika.

1999. – Skupština u Sofiji odobrila je avionima NATO korišćenje bugarskog vazdušnog prostora u agresiji na Srbiju (SRJ). Isto je postupila i Rumunija, ali su rumunski aerodromi, zbog tehničke neopremljenosti, bili neupotrebljivi.

2002. – Prilikom pada nigerijskog putničkog aviona na grad Kano u Nigeriji poginulo je 148 ljudi, od kojih 71 u letilici, a među poginulim putnicima bio je i nigerijski ministar sporta Išaja Mark Aku.

2003. – Švajcarac indijskog porekla Dani Bačman primljen je u švajcarsku gardu (papinu ličnu gardu) kao prvi njen pripadnik koji nije belac tokom pet vekova.

2005. – Bombaš samoubica usmrtio je u iračkom gradu Erbilu najmanje 60 ljudi, a povredio više od 150.

2007. – Umro je američki kosmonaut Volter Marti Šira, jedini koji je leteo u svemir sa sva tri tipa američkih kosmičkih brodova, treći koji je obleteo Zemlju, kao i peti američki kosmonaut uopšte. Prvi kosmički let izveo je 3.oktobra 1962. brodom „Merkjuri-Atlas 8“ i napravio je šest krugova oko Zemlje. Za vreme drugog kosmičkog leta, decembra 1965. godine, koji je trajao više od 24 časa, Šira je bio komandir broda „Džemini-6“.

2010. – Umro je Predrag Ivanović, srpski džez muzičar i kompozitor. Rođen je 1930. godine u Beogradu, diplomirao je aranžiranje na koledžu Berkli. Svirao je klavir, trubu, pevao i komponovao. Njegova najpoznatija kompozicija je „Pod sjajem zvezda“. Za film „Ljubav i moda“ 1960. napravio je aranžman „Devojko mala“ takođe veliki hit.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 03, 05, 2012.