Na današnji dan 1991. godine u rodno selo Lelić kod Valjeva prenete su, izuzetnog besednika, doktora teologije i filozofije, koji je 1956. umro u jednom ruskom manastiru u SAD.

Prvi svetski rat proveo je na Zapadu kao izaslanik srpske vlade, a u Drugom svetskom ratu Nemci su ga zatočili u koncentracioni logor. Posle oslobođenja Jugoslavije ostao je u emigraciji kao politički emigrant.

Danas je četvrtak, 3. maj, 124. dan 2012. Do kraja godine ima 242 dana.

1469 – Rođen je italijanski političar, diplomata, pisac i istoriograf Nikolo Makijaveli, jedan od utemeljivača politikologije. Posle stvaranja Firentinske republike, bio je 14 godina sekretar vladajućeg „Saveta desetorice“. Oslobodio je politička razmatranja teoloških, moralnih i metafizičkih koncepata i začetnik je ideje nacionalne države (prvi je uveo koncept države u savremenom smislu). U glavnom delu „Vladalac“, u kojem je izneo i sopstvena diplomatska iskustva, razradio je teoriju prema kojoj vladar treba da upravlja državom u interesu njenog jačanja, bez obzira da li će cilj postići zakonom ili silom. Smatrao je da su merila individualnog morala nepodobna za procenjivanje postupaka u ime države. Zalažući se za ujedinjenje Italije, isticao je da za otadžbinu ne treba štedeti niti birati sredstva, otuda je iz njegove političke filozofije docnije izveden pojam „makijavelizam“. Rimokatolička crkva je 1559. njegova dela stavila na „Indeks zabranjenih knjiga“. Ostala dela: „Razmatranja o prvih deset knjiga Tita Livija“, „Istorija Firence“, „O ratnoj veštini“, komedija „Mandragola“.

1494 – Španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo otkrio je ostrvo kasnije nazvano Jamajka.

1500 – Portugalski moreplovac Pedro Alvareš Kabral otkrio je Brazil na putu ka Indiji i proglasio ga posedom Portugalije. U januaru iste godine uz obalu Brazila prispeo je španski moreplovac Vinsente Pinson, ali nije iskoristio priliku da tu zemlju proglasi španskim posedom.

1748 – Rođen je francuski revolucionar i sveštenik Emanuel Žozef Siej, nazvan „patrijarh revolucije“, jedan od vođa Francuske revolucije i osnivač Jakobinskog kluba, koji je 1799. odigrao ključnu ulogu u državnom udaru kojim je vlast prigrabio Napoleon Bonaparta. U toku revolucije napustio je jakobince i postao član kluba Fejana, koji je zastupao načela ustavne monarhije. Bio je prevrtljiv u politici i zauzimao je istaknute položaje u svim fazama revolucije, izuzev u periodu jakobinske diktature. U brošuri „Šta je treći stalež?“ izložio je političke zahteve buržoazije.

1814 – Francuski kralj Luj XVIII vratio se u Pariz posle poraza cara Napoleona I u bici kod Vaterloa. Bio je to početak epohe restauracije Burbona, a sve tekovine Revolucije i bonapartizma su uklanjane.

1841 – Novi Zeland je proglašen britanskom kolonijom.

1885 – Umro je je knez Srbije Aleksandar Karađorđević. Tokom njegove vladavine od 1842. do 1858. donet je Građanski zakonik Srbije (1844.) i reformisano sudstvo. Srbiji su autonomni status 1856. na Pariskom kongresu, garantovale velike sile. U njegovo vreme publikovano je „Načertanije“ Ilije Garašanina (neka vrsta južnoslovenskog spoljnopolitičkog programa). Posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića na presto su ga 1842. doveli ustavobranitelji. Zbog suprotstavljanja njihovom Savetu i vezivanja za Austriju, jedna struja ustavobranitelja ga je zbacila 1858. na Svetoandrejskoj skupštini i na presto Srbije je vraćen knez Miloš Obrenović.

1898 – Rođena je izraelska državnica Golda Mabovič Mejrson, poznata kao Golda Meir, prva žena predsednik vlade Izraela od 1969. do 1974. Iz rodnog Kijeva otišla je 1906. u SAD, a u Palestinu je prešla 1921. i živela je u jednom kibucu. Bila je rukovodilac u Savezu sindikata (Histadrut) i Svetskoj jevrejskoj agenciji, a 1948. postala je prvi ambasador Izraela u Sovjetskom Savezu. Potom je bila ministar rada i šef diplomatije, od 1956. do 1966. generalni sekretar partije MAPAJ, a od 1972. i zamenik predsednika Socijalističke internacionale. Ostavila je neobično zanimljive memoare.

1901 – U Subotici je osnovan Sportski atletski klub „Bačka“, prvi fudbalski klub na teritoriji današnje Srbije.

1902 – Rođen je francuski fizičar Alfred Kastler, član Francuske akademije, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1966. Otkrio je i razvio optičke metode izučavanja Hercovih rezonanci u atomima i njegov rad je od ključnog značaja za razvoj lasera.

1922 – U Parizu je osnovana Međunarodna železnička unija, među čijim osnivačima je bila i Državna železnica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

1933 – Rođen je Džejms Braun, jedan od najuspešnijih američkih pevača „soula i bluza“. Tokom svoje 40-godišnje karijere imao je 98 hitova na listi „Bilbord Top 40“, što je rekord u kom malo ko može da mu parira. Sedamnaest njegovih hitova je stiglo do broja jedan na top listama, što su nadmašili samo Stivi Vonder i Luis Džordan, dok Areta Frenklin ima isti broj hitova. Braun je uz Prislija i Dilana najbitnija pojava muzičke industrije SAD druge polovine 20 veka.

1939 – Smenjen je Maksim Litvinov i za šefa sovjetske diplomatije postavljen je Vjačeslav Molotov, a već idućeg dana počeli su tajni pregovori Sovjetskog Saveza i Nemačke, okončani krajem avgusta 1939. paktom o nenapadanju, u čemu je Molotov imao velikog udela.

1945 – Britanska 14. armija zauzela je u Drugom svetskom ratu Rangun, glavni grad Burme (sadašnji Mjanmar), oslobodivši ga od japanske okupacije.

1946 – U Tokiju je počeo da zaseda Međunarodni vojni sud za Daleki istok, koji je sudio japanskom vojnom rukovodstvu. Proces je trajao do novembra 1948, kad je od 28 okrivljenih sedam osuđeno na smrt, 16 na doživotnu robiju, a ostali na vremenske kazne. Sjedinjene države su postupno izmenile čitav sistem ustrojstva japanske monarhije. Tradicionalni sistem Japana podrazumevao je da carska vlast ima božansko poreklo, a nakon Drugog svetskog rata ustanovljena je klasična parlamentarna monarhija.

1968 – U Parizu su se žestoko sukobili studenti i policija, što je označilo početak jednomesečnih demonstracija koje su zahvatile još neke evropske zemlje, uključujući Jugoslaviju.

1991 – Umro je američki pisac poljskog porekla Ježi Kosinski, u čijim delima preovlađuju teme nasilja, surovosti i požude. U prvom i najboljem romanu „Obojena ptica“ groteskno je opisao zaostalost istočnoevropskog sela u vreme Drugog svetskog rata. Bilo je pokušaja osporavanja autorstva nekih romana objavljenih pod njegovim imenom. Ostala dela: romani „Koraci“, „Prisutnosti“, „Đavolje drvo“, „Pilotska kabina“.

1992 – U Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu muslimanske snage pod kontrolom člana krnjeg Predsedništva BiH Ejupa Ganića, kojem je asistirao bivši šef Hrvatske demokratske zajednice u BiH Stjepan Kljujić – o čemu postoji tonski snimak – napale su kolonu vozila JNA. To je učinjeno uprkos dogovoru muslimanskog lidera Alije Izetbegovića, komande Druge vojne oblasti JNA i Unprofora, kao i „čvrstim garancijama“ da će kolona bezbedno napustiti grad. Pripadnici tzv. teritorijalne odbrane i „zelenih beretki“ pod komandom Emina Švrakića otvorili su unakrsnu vatru, posle čega su ljude izvlačili iz vozila i zlostavljali ih, a iz neposredne blizine – naočigled pripadnika Unprofora – likvidirano je 10 oficira i vojnika JNA.

1996 – Delegati 55 zemalja saglasili su se na konferenciji UN o novim pravilima korišćenja mina, ali nisu prihvatili njihovu potpunu zabranu.

1998 – Saopšteno je da je DNK analizom nepobitno ustanovljeno da je telo iskopano ispod jedne zgrade u Berlinu više od 20 godina ranije pripadalo nemačkom ratnom zločincu Martinu Bormanu, jednom od najbližih saradnika Adolfa Hitlera.

1999 – Kasetne bombe izbačene iz aviona NATO usmrtile su najmanje 20 i ranile 43 osobe u autobusu kod Savinih Voda u blizini Peći. To područje je više od dva sata zasipano kasetnim bombama, pa su ranjeni i pripadnici spasilačkih ekipa. Portparol NATO Džejms Šej izjavio je da NATO nema ništa s napadom na autobus, što su porekli očevici, a nemačka televizija ARD je nepobitno dokazala da su na autobus bačene kasetne bombe CBU-87/B, prikazavši i upaljač FZU-39/B nađen kod pogođenog autobusa, koji se koristi samo uz navedeni tip kasetne bombe.

1999 – NATO avioni su razorili zgradu novosadske Radio-televizije.

2001 – U Centralnom zatvoru u Beogradu pokušano je uručenje optužnice Haškog tribunala bivšem predsedniku Srbije i SRJ Slobodanu Miloševiću, ali je on odbio da optužnicu primi.

2002 – Predstavnici 36 od 44 zemlje Saveta Evrope potpisali su dokument o potpunoj zabrani smrtne kazne, čak i u vreme rata.

2002 – Najmanje 450 ljudi je poginulo kad je na reci Megna 170 kilometara južno od Dake, glavnog grada Bangladeša, potonuo feribot „M.V. Salahudin-2“ sa oko 500 putnika i članova posade.

2005 – U Iraku je izabrana je prva demokratska Vlada, prva Vlada te zemlje po okončanju vladavine Sadama Huseina.

2006 – Avion sa 113 putnika i članova posade jermenske aviokompanije „Armavia“ srušio se u Crno More nedaleko od ruskog letovališta Soči, niko od putnika nije preživeo. Avion tipa „Erbas“ A-320 leteo je na liniji Jerevan-Soči i srušio se na pet kilometara od obale.

2007 – Umro je Slobodan Novaković, filmski i televizijski stvaralac. Po obrazovanju dramaturg, autor je popularnih, humorističkih serija: „Muzikanti“, „Građani sela luga“, „Kamiondžije“, „Diplomci“, „Ljubav na seoski način“, „Mladići i devojke“ kao i serije „Sivi dom“. Bio je urednik i voditelj hronika Festa i Beogradske hronike, glavni i odgovorni urednik Umetničkog programa i glavni urednik Televizije Beograd.

2008 – Turska vojska saopštila je da je u sukobima s gerilcima, prethodnih dana, poginulo najmanje 150 pripadnika Radničke partije Kurdistana. Planinski masiv Kandil u severnom Iraku, nedaleko od granice Turske, glavno je sklonište i uporište pripadnika PKK, što turskim vlastima decenijama otežava zavođenje reda na jugoistoku te zemlje.

2008 – Oko 133.000 ljudi poginulo je u Mjanmaru (bivša Burma) u oblastima Jangon i Ajejavadi, u naletu ciklona „Nagris“. Najteže je pogođena regija Bogalej, u delti Iravadi. Ciklon je uništio desetine hiljada kuća i ostavio stotine hiljada ljudi bez krova nad glavom.

Autor: Redakcija
Datum: 02, 05, 2012.