Na današnji dan 1999.godine Srpska pravoslavna crkva objavila je da su Albanci, za nešto više od 60 dana od dolaska Kfora na Kosovo i Metohiju, razorili i opljačkali najmanje 50 pravoslavnih hramova.

I to manastire iz 14. veka Svete Trojice kod Mušutišta, Svetog Arhangela u Gornjem Nerodimlju i Uspenija Svetog Uroša u istom mestu, Svetih Vrača Kozme i Damjana u Zočištu i Svetog Arhangela Gavrila kod Vitine, iz 15. veka Svetog Marka kod Koriše i Devič Svetog Joanikija kod Srbice, crkve iz 14. veka Uspenija Bogorodice u Mušutištu, Svetog Nikole u Kijevu kod Kline i Svetog Nikole u Donjem Nerodimlju i iz 16. veka Svetog Nikole u Slovinju kod Lipljana, Svete Paraskeve u Drsniku kod Peći, Svetog Nikole u Ljubiždi kod Prizrena, Svetog proroka Ilije u istom mestu i Vavedenja Presvete Bogorodice u Belom Polju kod Peći.

 

Danas je petak, 24. avgust, 237. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 129 dana.

79. – U erupciji vulkana Vezuv nestali su rimski gradovi Pompeja, Herkulanum i Stabija i hiljade ljudi je poginulo. Ova tragedija ostavila je, međutim, jedinstveno svedočanstvo za buduće generacije, pošto je Pompeja ostala potpuno očuvana ispod vulkanskog pepela i lave, pa je danas svojevrstan izvor prvog reda o životu i kulturi Rimljana tog vremena.

1540. – Umro je italijanski slikar Parmiđanino, portretista koji je težio da izrazi unutrašnje osobenosti svojih modela. Radio je freske i oltarske slike u Parmi, Rimu i Bolonji.

1572. – U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je otpočeo pokolj hugenota (francuski protestanti – kalvinisti), u kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske. Inicijatori pokolja poznatog kao „Vartolomejska noć“ bili su Katarina Mediči, majka francuskog kralja Šarla IX, i rimokatolički poglavar papa Grgur XIII, koji je povodom toga naložio da bude iskovana medalja, proglasivši odmazdu nad hugenotima „svetim ratom za jedinu istinitu veru“.

1872. – Rođen je engleski pisac i karikaturista Henri Maksimilijan Birbom, poznat kao Maks Birbom, majstor satire i ironije. Dela: roman „Zulejka Dobson“, kritike „Božićni venac“, „Dela Maksa Birboma“.

1899. – Rođen je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih literata 20. veka, profesor anglosaksonske književnosti i kritičar, direktor Nacionalne biblioteke u Buenos Ajresu, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu ali i književnost uopšte. Enciklopedijske širine, maštar, sjajan znalac klasičnih jezika, svetske književnosti, šekspirolog, tvorac je sasvim osobenog izraza kratke priče. Cinik, često se pozivao na pseudoistorijske izvore, što je davalo posebnu notu njegovim delima u kojima se prepliću fantastika i realnost. Saosnivač je više avangardnih književnih glasila, poput časopisa „Proa“, „Prisma“ i „Martin Fierro“. Dela: zbirke pripovedaka „Univerzalna istorija beščašća“, „Maštarije“, „Alef“, „Izveštaj o Brodiju“, „Peščana knjiga“, zbirka pesama, kratkih parabola i priča „Stvaralac“, eseji „Devet eseja o Danteu“.

1914. – Završena je Cerska bitka, prvi veliki okršaj u Prvom svetskom ratu. Srpska vojska je tada do nogu potukla austrougarsku vojsku i odnela prvu savezničku pobedu u ratu. Od 200.000 austrougarskih vojnika koji su pokušali da okupiraju Srbiju u njoj nije ostao ni jedan, izuzev 4.500 zarobljenika. Tokom krvavih borbi započetih 12. avgusta prelaskom austrougarskih trupa preko Drine, gubici agresora dostigli su 27.000, a iz stroja je izbačeno više od 16.000 srpskih vojnika, od kojih je 2.107 poginulo.

1922. – Predstavnici Arapa usprotivili su se na sastanku u Nablusu odluci Društva naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat nad Palestinom. Suština problema oko te teritorije bio je sukob arapskog i jevrejskog stanovništva. Palestina je (kao i veći deo današnjeg Bliskog istoka) do Prvog svetskog rata bila sastavni deo Turske. Društvo naroda je tada poverilo mandat nad Palestinom, Jordanom i Irakom – Britaniji, a nad Sirijom i Libanom Francuskoj.

1929. – Rođen je vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat. Posle dugogodišnje terorističke aktivnosti opredelio se za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba pregovorima, otuda je 1994. zajedno sa Šimonom Peresom i Jicakom Rabinom dobio Nobelovu nagradu za mir.

1936. – Streljan je Lav Borisovič Rozenfeld, poznat kao Kamenjev, jedan od prvaka Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. pošto je prethodno proglašen „neprijateljem naroda“. Posle Oktobarske revolucije ušao je u boljševički Politbiro, a od 1918. do 1926. bio je predsednik Moskovskog sovjeta, potom zamenik predsednika Sovjeta narodnih komesara (vlada) i jedan od vođa takozvane „nove opozicije“. Uhapšen je 1935. i osuđen na pet godina robije, a na novom procesu 1936. na smrt zbog, kako je navedeno, kovanja zavere protiv Staljina. Posthumno je rehabilitovan.

1954. – Predsednik Brazila Žetulio Vargas izvršio je samoubistvo tokom teške političke krize otvorene pokušajem ubistva istaknutog opozicionara Karlosa Laserde.

1954. – Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao je akt o stavljanju van zakona Komunističke partije SAD.

1968. – Francuska je u južnom Pacifiku, na atolu Mururoa (u Francuskoj Polineziji) izvela prvu probu hidrogenske bombe i postala peta termonuklearna sila u svetu.

1975. – Smrtna presuda šefu grčke vojne hunte, poznate kao „vlada pukovnika“ Georgiosu Papadopulosu i još dvojici vođa vojnog udara 1967. zamenjena je doživotnom robijom.

1991. – Predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov dao je ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da Centralni komitet vladajuće i više od 70 godina jedine političke partije u zemlji donese odluku o samoraspuštanju te organizacije osnovane 93 godine ranije. U tom trenutku Komunistička partija Sovjetskog saveza imala je 16 miliona članova.

1991. – Skupština Ukrajine proglasila je nezavisnost od Moskve te, do tada, sovjetske republike.

1994. – Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija postigli su sporazum da Palestinci na Zapadnoj obali dobiju autonomiju u oblastima obrazovanja, zdravstva, poreske politike, socijalne zaštite i turizma.

1998. – Hiljade pripadnika vojske Angole tenkovima je ušlo u Kongo (negdašnji Zair) kako bi pomoglo trupama predsednika Lorana Kabile u borbi protiv pobunjenika predvođenih pripadnicima plemena Tutsi.

2000. – Prilikom pada u Persijski zaliv u blizini Bahreina aviona tipa „Erbas A320“ bahreinske aviokompanije „Golf er“, koji je leteo iz Kaira, poginule su 143 osobe, putnici i članovi posade.

2004. – U Rusiji su se skoro istovremeno srušila dva putnička aviona tipa „Tupoljev“, jedan kod Rostova, a drugi kod Tule. Udese koje su izazvali čečenski islamski teroristi samoubice nije preživeo niko od putnika i članova posade, ukupno 94 osobe.

2006. – Međunarodno udruženje astronoma donelo je odluku da Pluton nije planeta kako je kategorisan 1930. kada je otkriven, što znači da Sunčev sistem nema devet već osam planeta. Prema odluci 2.500 astronoma iz 75 zemalja, okupljenih na konferenciji u Pragu, nakon žustre prepirke dogovoreno je da on pripada kategoriji patuljastih ili minornih planeta.

2006. – Vlada SAD saopštila je da je uragan Katrina, koji je pogodio SAD u avgustu 2005. najveća prirodna nesreća u istoriji te zemlje i da je ukupna šteta iznosila 118 milijardi dolara.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 23, 08, 2012.