Na današnji dan 1906. umro je srpski pisac Stevan Sremac, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih realista u srpskoj književnosti.

Gimnaziju i istorijsko-filološke studije završio je u Beogradu, gde ga je, iz rodne Sente, doveo ujak Jovan Đorđević, takođe poznati pisac. Bio je dobrovoljac u oslobodilački ratovima Srbije 1876.-78. Veći deo života proveo je kao srednjoškolski profesor po provincijskim mestima Srbije. Pisao je duhovite pripovetke najčešće iz života provincije u kojima je opisivao naravi i specifične ljudske tipove, neretko utemeljene na realnim događajima. Pod naslovom „Iz knjiga starostavnih“ objavio je poetizovane pripovetke iz prošlosti Srba. Ostala dela: drame „Ivkova slava“, „Zona Zamfirova“, romani „Pop Ćira i pop Spira“, „Vukadin“, politička satira „Limunacija na selu“.

Danas je subota, 25. avgust, 238. dan 2012. Do kraja godine ima 128 dana.

325. – U Nikeji je završen Prvi vaseljenski crkveni sabor.

Sazvao ga je i rukovodio tokom zasedanja rimski car Konstantin Veliki. Na tom saboru osuđena je Arijeva jeres i uspostavljena doktrina o „Svetom trojstvu“ odnosno „Simvol vere“ upotpunjen docnije na narednom saboru u Carigradu. Tada je sprovedena i delimična reforma Julijanskog kalendara.

1270. – Umro je francuski kralj Luj IX, koji je tokom vladavine od 1226. uspeo da znatno ojača oslabljenu kraljevsku vlast. Predvodio je Šesti i Sedmi krstaški rat.

1530. – Rođen je ruski car Ivan IV Vasiljevič, nazvan Ivan Grozni (strašni). Prvi ruski vladar koji je uzeo titulu cara.

Do tada su ruski vladari nosili titulu velikih kneževa pošto je u skladu s vizantijskom državno-pravnom koncepcijom titula cara pripadala samo vladaru Carigrada. Pošto su Turci zaposeli „drugi Rim“ tada se pojavljuje teorija o Moskvi kao „trećem Rimu“. S ciljem stvaranja jake centralizovane države ojačao je carsko samodržavlje i suzbijao samovolju boljara. Reforme je sprovodio veoma odlučno, zbog čega je dobio poznati nadimak. Podigao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. izgradio je, radi jačanja trgovine sa zapadom Evrope, grad Arhangelsk na ušću Severne Dvine u Belo more. Potukao je Mongole (Tatare) i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, tako da je Rusija ovladala celim vodenim tokom Volge, a potom je pripojio Sibir. Sproveo je izvesne pravne reforme i prvi uveo regularnu vojsku. Jedan je od najvećih vladara u istoriji Rusije.

1718. – Francuski iseljenici u Americi osnovali su u Luizijani grad Nju Orleans, nazvan tako u čast francuskog vojvode od Orleana.

1744. – Rođen je nemački pisac, istoričar, filozof i protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder, koji je delom „Ideje o filozofiji istorije čovečanstva“ znatno uticao na mladog Johana Volfganga Getea, književni pokret „Šturm und drang“ i čitav nemački romantizam. Kao filozof pokušao je da izmiri materijalizam Baruha Spinoze sa idealizmom Vilhelma Lajbnica i bio je protivnik formalizma Imanuela Kanta. Jedno od njegovih glavnih dela je zbirka narodnih pesama „Glasovi naroda u pesmama“ u kojoj su i četiri srpske pesme, uključujući „Hasanaginicu“ u Geteovom prevodu. Bitno je doprineo popularisanju Srba (i Slovena uopšte) u intelektualnim krugovima na Zapadu.

1776. – Umro je škotski filozof, ekonomista i istoričar Dejvid Hjum, koji je kritikom verodostojnosti metafizike, odnosno preispitivanjem principa kauzaliteta, uzdigao empirističko filozofsko mišljenje u Engleskoj. Dao je značajan podsticaj kritičkoj filozofiji Imanuela Kanta i uticao na pozitivizam i logičko-empirističku filozofiju. Prethodnik je klasičnih engleskih ekonomista i tvorac kvantitativne teorije novca. Dela:

„Rasprava o ljudskoj prirodi“, „Moralni, politički i literarni ogledi“, „Filozofski ogled o ljudskom razumu“, „Političke rasprave“, „Istraživanje principa morala“, „Istorija Engleske“, „Moj život“.

1819. – Rođen je američki detektiv škotskog porekla Alen Pinkerton, koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju „Pinkerton“.

1822. – Umro je engleski astronom nemačkog porekla Vilijam Heršel, koji je 1781. otkrio planetu Uran, što mu je donelo članstvo, a potom i položaj predsednika u Londonskom kraljevskom društvu. Otkrio je i dva od pet Uranovih satelita i dva Saturnova satelita. Osmatranjem maglina, dvojnih i mnogostrukih zvezda i proučavanjem Sunčevog sistema i galaksije Mlečni Put zaslužio je naziv tvorca zvezdane (stelarne) astronomije.

1825. – Urugvaj je objavio nezavisnost od Španije, čija je kolonija bio vekovima.

1841. – Rođen je švajcarski hirurg Emil Teodor Koher, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1909. Ispitivao je funkciju štitne žlezde i znatno doprineo razvoju savremene hirurgije.

1842. – U Kragujevcu su ustavobranitelji s Tomom Vučićem Perišićem na čelu, podigli bunu seljaka. Neposredni povod bilo je nezadovoljstvo povećanjem poreza. Tada je oboren s prestola knez Mihailo Obrenović, posle čega je Vučić u Beogradu, kao „predvoditelj naroda“, za kneza proglasio Aleksandra Karađorđevića. Knez Aleksandar vladaće Srbijom do 1858.

1867. – Umro je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej, koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, što je naučni osnov elektrotehnike, a 1833. dva osnovna zakona elektrolize

– osnov elektrohemije i učenja o elektricitetu. Otkrio je i vezu magnetnog polja i svetlosti, utemeljio učenje o fizičkom polju, unapredio hemiju i optiku. Njegovim imenom nazvana je merna jedinica za električnu kapacitivnost – farad (F) – i više efekata i uređaja: „Faradejev tamni prostor“, „Faradejev efekat“, „Faradejev cilindar“, „Faradejev broj“. Pošto Faradej nije bio stručni matematičar njegove ideje i pronalaske matematički je formulisao i razradio engleski teorijski fizičar Džejms Klerk Maksvel. Dela: „Eksperimentalna istraživanja u elektricitetu“, „Eksperimentalna istraživanja u hemiji i fizici“, „O raznim silama u prirodi“, „Predavanja o hemijskoj istoriji jedne sveće“.

1875. – Kapetan Metju Veb postao je prvi čovek koji je preplivao kanal Lamanš.

1900. – Umro je nemački filozof Fridrih Niče. U ranoj fazi pod uticajem je Šopenhauerovog učenja (delo „Rođenje tragedije iz duha muzike“) docnije stvara sopstveni sistem. Jedan je od najžešćih kritičara zapadne kulture i hrišćanstva. Površna tumačenja svrstala su ga među preteče nacizma, što ozbiljni teoretičari odbacuju. Dela: „Tako je govorio Zaratustra“, „Volja za moć“ (posthumno sabrane njegove misli, naslov nije njegov), „S one strane dobra i zla“, „Sumrak idola“, „Ljudsko, suviše ljudsko“, „Genealogija morala“, „Eče homo“, „Radosna nauka“, „Nesavremena razmatranja“.

1912. – Rođen je nemački državnik Erih Honeker, od 1976. do 1989. predsednik Nemačke Demokratske Republike (Istočna Nemačka), kada je oboren s vlasti na talasu masovnih antirežimskih protesta. Kao člana Komunističke partije Nemačke, nacisti su ga uhapsili 1935. i u koncentracionim logorima bio je do 1945. U Politbiro vladajuće istočnonemačke Jedinstvene socijalističke partije Nemačke (komunisti) izabran je 1958, prvi sekretar postao je 1971, a generalni sekretar 1976. Umro je 1994. u izbeglištvu u Čileu.

1917. – Rođen je američki glumac režiser i producent Mel Ferer. Najpoznatiji je po ulogama u filmovima „Rat i mir“, „Lili“ i „Sunce se ponovo rađa“. Režirao je i producirao filmove u kojima je glumila njegova supruga Odri Hepbern, kao što je triler „Sama u tami“ iz 1967.

1921. – SAD su potpisale s poraženom Nemačkom mirovni ugovor, čime je formalno okončano ratno stanje između dve države u Prvom svetskom ratu.

1930. – Rođen je škotski filmski glumac Šon Koneri, koji se proslavio glumeći u vreme hladnog rata britanskog tajnog agenta Džejmsa Bonda, lik iz priča engleskog pisca Jana Fleminga. Fleming koji je i sam bio obaveštajni agent je lik Džejmsa Bonda ustrojio po uzoru na srpskog obaveštajca Duška Popova, rođenog u Titelu u Bačkoj, koji je bio agent Kraljevine Jugoslavije i Britanije (lažno i Nemačke). Šon Koneri je u kasnijoj fazi igrao u ambicioznijim ostvarenjima, u kojima je potpunije izrazio raskošan glumački talenat. Filmovi: „Dr No“, „Goldfinger“, „Operacija grom“, „Iz Rusije, s ljubavlju“, „Dijamanti su večni“, „Zaverenici“, „Brdo izgubljenih“, „Zardoz“, „Ime Ruže“, „Nikad ne reci nikad“, „Pravedni cilj“.

1940. – Britansko ratno vazduhoplovstvo bacilo je u Drugom svetskom ratu prve bombe na Berlin.

1944. – Savezničke snage oslobodile su Pariz u Drugom svetskom ratu. Na samom ulasku u grad saveznici su zastali kako bi omogućili da u Pariz prvo uđe general De Gol sa svojim Slobodnim Francuzima.

1961. – Predsednik Brazila Žanio Kvardos neočekivano je, posle samo sedam meseci na tom položaju, podneo ostavku, navodeći kao razlog neidentifikovane „okultne snage“.

1964. – Kenet Kaunda je postao prvi predsednik Zambije. Do tada Zambija je bila britanska kolonija u sastavu Rodezije (Rodezija i Njasa).

1965. – Snežna lavina koja se sručila s glečera u švajcarskim Alpima zatrpala je 108 ljudi.

1972. – Kina je prvi put upotrebila veto u Savetu bezbednosti UN i usprotivila se prijemu Bangladeša u svetsku organizaciju.

1988. – Iran i Irak su u Ženevi počeli pregovore bez posrednika o okončanju osmogodišnjeg rata dve susedne zemlje. Rat je okončan bez jasnog pobednika.

1989. – Posle 12 godina i šest milijardi pređenih kilometara, američki vasionski brod bez ljudske posade „Vojadžer 2“ dospeo je do planete Neptun i njenog satelita Triton i poslao na Zemlju snimke tih nebeskih tela.

1990. – Savet bezbednosti UN odobrio je vojnu akciju protiv Iraka zbog napada te zemlje na susedni Kuvajt.

1991. – Belorusija je objavila nezavisnost od Sovjetskog Saveza.

1995. – „Rejnbou Vorior II“, brod pokreta „Grinpis“, isplovio je ka južnom Pacifiku u pokušaju da onemogući seriju francuskih atomskih proba na ostrvu Mururoa. Mururoa je atol u sastavu Francuske Polinezije.

1999. – Austrijska policija je u Beču, na osnovu naloga Haškog tribunala, uhapsila načelnika Generalštaba Vojske Republike Srpske general-pukovnika Momira Talića, koji je u glavni grad Austrije došao na poziv OEBS, organizatora međunarodnog seminara o vojnoj doktrini. Šef delegacije RS ministar odbrane general-pukovnik Manojlo Milovanović odmah potom je sa članovima delegacije u znak protesta napustio seminar.

2003. – U Bombaju, finansijskoj prestonici Indije, u terorističkim napadima automobilima-bombama ubijene su najmanje 52 osobe.

2005. – U požaru u jednoj zgradi u centru Pariza, u kojoj žive afrički doseljenici, život je izgubilo najmanje 17 ljudi, među kojima su 14 bila deca.

2007. – Grčka vlada proglasila je vanredno stanje u čitavoj zemlji, pošto je broj žrtava u požarima dostigao 50.

U nezapamćenim požarima širom Grčke uništeno je 184.000 hektara šuma, pošto je prethodnih dana u toj zemlji izbilo čak 170 požara.

2007. – Najmanje 34 osobe poginule su, a više od 50 je povređeno, u Hajderabadu u Indiji, u tri eksplozije koje su se dogodile u razmaku od nekoliko minuta. Hajderabad, glavni grad južne indijske države Andra Pradeš, ima dugu istoriju međuetničkog nasilja.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 24, 08, 2012.