Na današnji dan 1910. godine Rođen je srpski pisac Mehmed-Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih srpskih književnika 20. veka.

Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz ustaškog logora 1943. otišao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetnički direktor „Bosna-filma“ i glavni urednik „Svjetlosti“. Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski političari, najviše zbog toga što je sebe definisao kao srpskog pisca, prešao je u Beograd i u njemu ostao do smrti 1982. Selimović je jedna od najbitnijih pojava srpske književnosti uopšte. Dela: romani „Derviš i smrt“ „Tišina“, „Tvrđava“, „Magla i mjesečina“, „Krug“ (nedovršen), zbirke pripovedaka „Prva četa“, „Tuđa zemlja“, „Djevojka zlatne kose“, studija „Za i protiv Vuka“, eseji „Pisci, mišljenja, razgovori“, memoarska proza „Sjećanja“, nekoliko filmskih scenarija.

Danas je četvrtak, 26. april, 117. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 249 dana.

121. – Rođen je rimski car Marko Aurelije, car filozof. Tokom vladavine počev od 161. uspešno je suzbio germansku invaziju na Carstvo. Njegove beleške na grčkom jeziku u vidu aforizama, vođene na mnogobrojnim ratnim pohodima u Evropi i Aziji, svojevrsna filozofska introspekcija i razmišljanja o etici, objavljene su posmrtno pod naslovom „Samom sebi“ i bile su vekovima popularne. Sačuvana je i njegova prepiska s rektorom Frontonom na latinskom jeziku. Jedan je od najznačajnijih predstavnika poznog stoičkog eklekticizma i moralnom samoanalizom veoma je uticao na potomstvo. Car-filozof je upamćen i po izuzetnoj skromnosti i čestitosti, krajnje neuobičajenim za vladara.

1452. – Rođen je italijanski slikar, vajar, arhitekta, pronalazač, Leonardo da Vinči, jedan od najvećih umova renesanse. U Francusku je prešao 1516. gde je i umro. Izradio je relativno malo slika, od kojih su najznačajnije „Mona Liza“, „Bogorodica u pećini“, „Sveta Ana“, „Tajna večera“. Uradio je mnoštvo crteža, a mnoge njegove freske su oštećene zato što je eksperimentisao bojama. Nije se interesovao samo za ljudsko telo i prirodu nego i za psihologiju: u „Tajnoj večeri“ metodski je prostudirao i nijansirano izrazio karakter svake ličnosti. Prvi je uneo atmosferu u slike i pomoću svetlo-tamnog modelisanja (sfumato) dao toplinu kože i mekoću tela. Ni jedno njegovo vajarsko delo nije sačuvano, a arhitektonske zamisli su ostale u projektu. Živo su ga privlačile i prirodne nauke – fizika, astronomija, hemija. Radio je i na spravi za letenje. Napisao je „Traktat o slikarstvu“.

1532. – Napredujući ka Beču, turska voska pod komandom sultana Sulejmana II upala je u Mađarsku.

1573. – Rođena je francuska kraljica italijanskog porekla Marija de Mediči, koja je posle smrti kralja Anrija IV 1610. upravljala zemljom kao regentkinja uz sina Luja XIII. Pokušavala je da suzbije samovolju visokog plemstva, a kad nije uspela da pronađe oslonac u skupštini raspustila ju je 1614. posle čega se skupština nije sastajala do Francuske revolucije 1789. Tek je kardinal Arman Žan Rišelje, prvi ministar od 1624. suzbio težnje plemstva i ojačao kraljev apsolutizam, ali je onemogućio i kraljičin upliv na državne poslove.

1607. – Kapetan Džon Smit doveo je u Kejp Henri u Virdžiniji prve koloniste, koji će osnovati prvo stalno britansko naselje u Americi.

1798. – Rođen je francuski slikar Ežen Delakroa, glavni predstavnik romantizma, izvrstan kolorista, sklon literarnim i egzotičnim sižeima, koji je stvorio dela velikog temperamenta i dramatičnosti. Ilustrovao je „Fausta“ Johana Volfganga Getea i napisao „Dnevnik“ u kojem je izložio zapažanja o umetnosti. Dela: „Danteova barka“, Ulazak krstaša u Carigrad“, „Na barikadama 28. jula 1830.“, „Pokolj na Hiosu“, „Smrt Sardanapala“.

1812. – Rođen je nemački industrijalac Alfred Krup, nazvan „kralj topova“, pod čijom je upravom metalurški koncern „Krup“ 1847. počeo da proizvodi teške topove. Fabrike „Krup“ su u oba svetska rata proizvodile teško naoružanje za nemačku vojsku.

1828. – Rusija je objavila rat Osmanskom carstvu, podržavši borbu Grka za nezavisnost.

1865. – Džon Vilkis But, ubica predsednika SAD Abrahama Linkolna, ubijen je u pucnjavi s federalnim vojnicima, 11 dana posle Linkolnove smrti.

1889. – Rođen je austrijski filozof Ludvig Vitgenštajn, zaslužan što je problematika jezika, značenja i smisla iskaza dobila posebno mesto u filozofiji. Dela: „Filozofska istraživanja“, „Plava i smeđa knjiga“, „Napomene o osnovama matematike“, „Filozofske napomene“.

1894. – Rođen je nacistički prvak Rudolf Hes, zamenik nacističkog vođe Adolfa Hitlera, koji je u maju 1941, navodno na svoju ruku, avionom odleteo u Škotsku, u nameri da kod britanske vlade izdejstvuje separatan mir s Nemačkom. Njegov predlog nije prihvaćen i kraj Drugog svetskog rata dočekao je kao zarobljenik u Velikoj Britaniji. Na suđenju u Nirnbergu 1946. osuđen je zbog ratnih zločina na doživotnu robiju. U avgustu 1987. obesio se u ćeliji zatvora „Špandau“ pomoću električnog kabla.

1899. – Uspostavljeni su diplomatski odnosi između Kraljevine Srbije i Holandije. U prvo vreme, na nerezidencijalnoj osnovi, srpski poslanik u Londonu bio je tada zadužen i za Holandiju.

1910. – Umro je norveški pisac Bjernstjerne Martinius Bjernson, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1903. vodeća ličnost norveškog kulturnog života u 19. veku. Književnu slavu stekao je pripovetkama o seljacima „Sineve Sulbaken“, „Arne“, „Srećan dečak“, „Otac“, kojima je otvorio novu epohu norveške proze, ugledajući se stilom i tehnikom na sage i narodno pripovedanje. Među njegovim istorijskim dramama najznačajnija je trilogija „Sigurd Slembe“ – sa izrazito nacionalnom orjentacijom. Ostala dela: drame „Stečaj“, „Urednik“, „Kralj“, „Novi sistem“, „Iznad moći“, „Rukavica“, „Pesme i pesme za pevanje“, „Arnljot Geline“.

1915. – Italija je tajno potpisala Londonski ugovor s Velikom Britanijom, Rusijom i Francuskom i prešla u Prvom svetskom ratu na stranu sila Antante, koje su joj obećale Južni Tirol, Trst, Goricu, Istru, veći deo Dalmacije i deo Albanije.

1931. – Umro je srpski glumac i reditelj Milorad Gavrilović, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najdarovitijih i najobrazovanijih glumaca svog vremena. Znatno je uticao na stil igre u smeru prirodnog govora i ponašanja na sceni.

1937. – Nemački avioni, koje je Francisku Franku poslao Adolf Hitler, razorili su tokom španskog građanskog rata gradić Gerniku u Baskiji i pri tom pobili stotine civila. Španski slikar Pablo Pikaso ovekovečio je stradanje Gernike na istoimenoj slici.

1942. – U najvećoj nesreći u istoriji rudarstva, u kineskom rudniku uglja u Benksiju, tada pod okupacijom Japana, poginulo je najmanje 1.540 ljudi.

1954. – U Ženevi je počela konferencija o Indokini kojom je okončana francuska dominacija u tom delu sveta. SAD nisu prihvatile rezultate skupa pa je u junu 1954. diktator Ngo Din Dijem, uz podršku SAD, postao premijer Južnog Vijetnama.

1962. – Američkom raketom iz Kejp Kanaverala lansiran je prvi britanski satelit „Arijel I“.

1964. – Tanganjika i Zanzibar osnovale su Ujedinjenu Republiku Tanganjike i Zanzibara, koja je 29. oktobra 1964. nazvana Tanzanija.

1966. – U erupciji vulkana Kelud na indonežanskom ostrvu Java poginulo je najmanje 1.000 ljudi.

1984. – Umro je afroamerički džez muzičar Vilijam „Kaunt“ Bejzi, kompozitor i vođa orkestra. Osnovao je 1937. orkestar sa vrhunskim muzičarima – uključujući pevačicu Bili Holidej i trubača Baka Klejtona – koji je ubrzo stekao slavu najboljeg sving-orkestra u svetu.

1986. – U sovjetskoj atomskoj elektrani u Černobilju eksplodirao je četvrti reaktor, izazvavši najtežu mirnodopsku nuklearnu katastrofu, posle koje je hiljade ljudi umrlo od posledica zračenja, a radioaktivni oblak je prekrio znatan deo Evrope, s nesagledivim posledicama.

1994. – Prilikom pada tajvanskog putničkog aviona tipa „Erbas A300-600“ blizu aerodroma kod japanskog grada Nagoje, poginulo je svih 264 putnika i članova posade.

1994. – U Južnoj Africi počeli su prvi izbori na kojima su učestvovali svi građani, bez obzira na poreklo i rasnu pripadnost.

1999. – Avijacija NATO srušila je drumsko-železnički „Žeželjev most“, već oštećen tokom tri napada prethodnih dana. Time je Novi Sad ostao i bez poslednjeg od tri mosta na Dunavu. Monumentalni most, životno delo arhitekte Branka Žeželja, pušten je u saobraćaj oktobra 1961.

1999. – U Albaniji se srušio američki helikopter AH-64 „apač“, što je NATO opisao kao nesrećan slučaj tokom „rutinske vojne vežbe“ – odbijajući mogućnost da je letilica pogođena tokom bombardovanja Srbije (tada SRJ).

2002. – U Erfurtu, prestonici nemačke pokrajine Tiringija, bivši učenik je u tamošnjoj gimnaziji ubio 14 profesora, dva đaka i jednog policajca, a potom izvršio samoubistvo.

2005. – Umrla je austrijska filmska i pozorišna glumica Marija Šel, koja je dobila nagradu za najbolju žensku ulogu u filmu „Poslednji most“, 1954. godine u Kanu.

2005. – Sirija je okončala povlačenje svojih snaga iz Libana, u skladu sa rezolucijom Ujedinjenih nacija. Time je okončano 29-godišnje prisustvo Sirije u toj zemlji.

2008. – U požaru u fabrici madraca u Kazablanki u Maroku, 55 ljudi je poginulo, dok je 12 teško povređeno. Požar je izbio u prizemlju zgrade, u trenutku dok se u njoj nalazilo šezdesetak radnika, od oko 150 zaposlenih u toj fabrici.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 25, 04, 2012.