Na današnji dan 1893. godine rođen je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini (četnički pokret).

U Drugi svetski rat ušao kao pukovnik a izbeglička vlada mu je dodelila čin generala, kao i mesto ministra vojnog. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima 1912-1918. U međuratnom periodu izvesno vreme bio je vojni ataše u Pragu i Sofiji. Sa grupom istomišljenika odlučio se, nakon kapitulacije 1941. na otpor okupatoru, što je započeo polovinom maja 1941. Brutalne odmazde koje je sprovodio okupator vremenom su ga primorale na taktičniji pristup, što će imati za posledicu da su se Britanci i Amerikanci vremenom (tokom 43. i posebno 44.) odlučili da podrže, po njima efikasniji, Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska) koji je predvodio Josip Broz Tito. Ulazak Sovjetskih jedinica u Srbiju, u jesen 1944. označio je i slom Mihailovićevog pokreta. OZNA (Odeljenje zaštite naroda – politička policija) uhapsila ga je 12. marta 1946. Osuđen je sa obrazloženjem da je bio saradnik okupatora i ratni zločinac. Predsednik SAD Hari Truman odlikovao ga je Legijom časti, posthumno 1948, zbog spasavanja američkih pilota. Rehabilitovan je odlukom skupštine Srbije iz 2004. kojom su oba sukobljena pokreta iz Drugog svetskog rata ocenjena kao pokreti otpora.

Danas je petak, 27. april, 118. dan 2012. godine.  Do kraja godine ima 248 dana.

1521. – Portugalskog moreplovca u službi Španije Fernanda Magelana, koji je dokazao da je Zemlja okrugla, ubili su urođenici, na filipinskom ostrvu Makatan. Prvi je ispitao jugoistočne obale Južne Amerike, a kod Ognjene zemlje otkrio je moreuz između Atlantskog i Tihog okeana, nazvan Magelanov moreuz. Posle njegove smrti ekspedicija koju je predvodio je nastavila put i oplovila planetu, vrativši se 1522. u Španiju sa samo jednim brodom i 18 ljudi, od pet brodova i 270 mornara koji su 1519. krenuli na put.

1737. – Rođen je engleski istoričar Edvard Gibon, čije je delo „Opadanje i propast Rimskog carstva“, u kojem je obuhvatio istoriju Rima – uključujući i Vizantiju, od drugog do 15. veka, jedno od prelomnih u svetskoj istoriografiji, pa i politikologiji.

1791. – Rođen je američki pronalazač Semjuel Finli Breze Morze, konstruktor aparata koji električnim impulsom prenosi pisane znake na daljinu. Aparat je patentirao 1837. i nazvao ga telegraf. Prvi telegraf pušten je u rad 1844. na liniji Vašington-Baltimor. Sastavio je i azbuku za telegrafisanje od tačaka i crtica, nazvanu Morzeova azbuka.

1820. – Rođen je engleski filozof i sociolog Herbert Spenser, koji je nastojao da sistematizuje sfere humanističkih nauka na osnovu pojmova razvitka, prilagođavanja i progresa i smatrao je da je osnovni zadatak filozofije da otkriva zakonitosti važeće za oblasti socijalnih odnosa. Pre Čarlsa Darvina počeo je da razvija evolucionistička shvatanja, i iz njih je izvodio i neke društvene teorije. Poznat je po organskoj teoriji društva i biologizovanju društvenih pojava. On je začetnik teorije organicizma. Dela: „Sistem sintetičke filozofije“, „Uvod u studije sociologije“, „Faktori organske evolucije“, „Klasifikacija nauka“, „Autobiografija“.

1822. – Rođen je američki general i državnik Julisiz Simpson Grant, vrhovni komandant armije Severa u Američkom građanskom ratu. Biran je 1868. i 1872. za predsednika SAD, ali je briljantni vojni strateg na toj funkciji bio igračka u rukama korumpiranih krugova kojima nije bio dorastao.

1830. – Južnoamerički revolucionar Simon Bolivar, optužen za diktatorske ambicije, podneo je ostavku na položaj predsednika Kolumbije.

1830. – Beograd je dobio ulično osvetljenje – fenjere sa svećama.

1872. – Osnovano je Srpsko Lekarsko društvo. Pored staleških pitanja ono se bavilo i stručnim radom vezanim za medicinske, zdravstvene i socijalne prilike u srpskom narodu. Kada je započelo s radom Srpsko Lekarsko društvo imalo je devet redovnih, jednog počasnog i 34 dopisna člana iz unutrašnjosti, kao i 24 člana iz drugih zemalja, većinom slovenskih u skladu sa tadašnjim duhom vremena. Osnivači su bili: Aćim Medović, Jovan Mašin, Đorđe Klinkovski, Jovan Valenta, Panajot Papakostopulos, Josif Holjec, Bernard Bril, Sava Petrović, Julijus Lenk, Marko Polak, Vladan Đorđević, Petar Ostojić i zubni lekar Ilija Ranimir. Ubrzo su im se pridružili i Josif Pančić i Mladen Janković.

1882. – umro je američki pisac i filozof Ralf Valdo Emerson, osnivač „Kluba transcendentalista“. Kao sin pastora prihvatio je sveštenički poziv, ali ga je docnije napustio. U knjigama i predavanjima izražavao je panteističku ljubav prema prirodi. Imao je romantičnu viziju socijalne pravde, etičke ispravnosti i odgovornosti. Dela: „Priroda“, „Ogledi“, „Uzorni ljudi“, „Vođ života“, „Društvo i usamljenost“, „Poeme“.

1909. – Turska skupština je, pod kontrolom oficira koji su 1908. izveli prevrat nazvan Mladoturska revolucija, uklonila sa prestola sultana Abdul Hamida II kao glavnog predstavnika strogog tradicionalizma. Mladoturci su želeli promenu u čitavoj koncepciji turske države, namesto panislamizma, želeli su panturanizam. Modernizacija koju su oni zagovarali nije nikada dala ozbiljnije rezultate, takođe Mladoturci su kao nacionalisti namesto ranije relativne etničke snošljivosti nametnuli pritisak prema drugim narodima, što će dugoročno imati ozbiljne posledice.

1915. – Umro je ruski kompozitor i pijanista Aleksandar Nikolajevič Skrjabin, preteča ekspresionizma, čije je stvaralaštvo zasnovano na teozofskoj koncepciji sveta. Dela: kompozicije za orkestar „Božanstvena poema“, „Prometej“, „Poema ekstaze“, klavirski preludijumi, sonate, etide.

1929. – Umro je srpski vojvoda Stepan-Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih vojskovođa u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu. Rođen je u Kumodražu kod Beograda. U Cerskoj bici u avgustu 1914. Druga armija pod njegovom komandom razbila je austrougarske trupe, za šta je dobio čin vojvode, a na Solunskom frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajući na glavnom pravcu, u sadejstvu sa Prvom armijom, probila neprijateljsku odbranu, potom izbila na bugarsku granicu i prinudila Bugarsku na kapitulaciju. Posle završene Artiljerijske škole u Beogradu, u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. iskazao je veliku ličnu hrabrost i umešnost u komandovanju. Učestvovao je i u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a potom je profesor istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu i pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba. U generalski čin unapređen je 1907. i postavljen za komandanta Šumadijske divizije, 1908. postao je ministar vojske, zatim komandant Drinske, pa Moravske divizije i od 1911. do 1912. ponovo ministar vojske. U Prvom balkanskom ratu komandovao je Drugom armijom u Kumanovskoj bici, zatim je krajem 1912. i početkom 1913. učestvovao u opsadi i zauzimanju Jedrena. U Drugom balkanskom ratu s Drugom armijom odbranio je prilaz Pirotu. Na početku Prvog svetskog rata je, zamenjujući načelnika štaba Vrhovne komande vojvodu Radomira Putnika, uspešno sproveo mobilizaciju i koncentraciju srpske vojske, a posle Cerske bitke u septembru 1914. njegova Druga armija je upornom odbranom osujetila austrougarsku Petu armiju da forsira Drinu. U Kolubarskoj bici u drugoj polovini novembra 1914. snage pod njegovom komandom vodile su teške borbe na području Lazarevca i sprečile austougarske trupe da sa juga obuhvate srpsku vojsku i potom u decembarskoj kontraofanzivi učestvovale su u izbacivanju austrougarske vojske iz Srbije. Prilikom povlačenja srpske vojske krajem 1915. i početkom 1916. uspeo je da sa Drugom armijom, u sadejstvu sa Timočkom vojskom, uspori napredovanje bugarske Prve armije.

1937. – Umro je italijanski revolucionar i teoretičar marksizma Antonio Gramši, osnivač Komunističke partije Italije 1921. Uređivao je listove „Il grido del popolo“, „Avanti“ i „Ordine nuovo“. Fašisti su ga uhapsili 1926. i 1928. osudili na 20 godina robije. Oslobođen je 1936, ali je izmučen robijanjem ubrzo umro. Dela: „Istorijski materijalizam i filozofija Benedeta Kročea“, „Intelektualci i izgradnja kulture“, „Beleške o Makijaveliju, politici i modernoj državi“, „Književnost i nacionalni život“, „Prošlost i sadašnjost“, „Pisma iz zatvora“.

1941. – Atinu su u Drugom svetskom ratu zauzele nemačke trupe.

1945. – Italijanski partizani su u Drugom svetskom ratu uhvatili fašističkog diktatora Benita Musolinija.

1945. – Saveznici su odbacili mirovnu ponudu šefa Š Hajnriha Himlera, insistirajući na bezuslovnoj predaji Nemaca.

1956. – Američki bokser teške kategorije italijanskog porekla Roki Marćano povukao se s ringa, kao neporaženi svetski bokserski šampion.

1957. – Umro je Kirilo Savić, šef katedre za železnice i puteve Tehničkog fakulteta u Beogradu, projektant, graditelj, naučnik. Odlučujuće je uticao na sistem razvoja železničke mreže Srbije (i Jugoslavije) u međuratnom periodu. Tehnički fakultet završio je u Beogradu 1892. a potom se usavršavao u Berlinu i širom Rusije. Kao rezervni oficir, inženjerijski kapetan, učestvovao je u balkanskim ratovima 1912/1913. Njegovo ogromno iskustvo građevinskog stručnjaka bilo je veoma dragoceno srpskoj vojsci tokom I svetskog rata. Formirao je školu koja je postala rasadnik vrsnih inženjera, njegovi udžbenici i danas, 50 godina od izdavanja važe kao neprevaziđeni, što je prava retkost u tehničkim naukama. Kao gest priznanja ovom velikanu srpske nauke Železnički institut promenio je svoje ime 1969. u Naučno-istraživački Institut „Kirilo Savić“.

1960. – Proglašena je nezavisnost afričke države Togo, bivše francuske kolonije. Do 1918. Togo je bio kolonija Nemačke.

1961. – Proglašena je nezavisnost Sijera Leonea, bivše britanske kolonije u zapadnoj Africi.

1972. – Umro je Kvame Nkrumah prvi predsednik nezavisne Gane, istaknuti borac protiv kolonijalizma i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih. Posle studija prava u SAD i boravka u Londonu gde je od 1945. do 1947. bio sekretar Stalnog komiteta za zapadnu Afriku, 1949. osnovao je u Gani Narodnu partiju. Ubrzo je uhapšen i u zatvoru je dočekao pobedu svoje stranke na izborima 1951. To mu je omogućilo da 1952. postane predsednik vlade Zlatne Obale, koja je pod nazivom Gana 1957. stekla nezavisnost od Velike Britanije kao prva britanska kolonija u Africi južno od Sahare. Republika je proglašena 1961. s Nkrumahom kao predsednikom, koji je 1964. zaveo autoritarnu vladavinu s jednopartijskim sistemom, u nameri da Ganu vodi putem „afričkog socijalizma“. U vreme posete azijskim zemljama, zbačen je udarom 24. februara 1966. posle čega se sklonio u Gvineju, a umro je u Bukureštu tokom posete Rumuniji. Dela: „Autobiografija Kvame Nkrumaha“, „Govorim o slobodi“, „Afrika se mora ujediniti“, „Neokolonijalizam, poslednji stadijum imperijalizma“, „Kongoanski izazov“, „Glas iz Gane“, „Velika laž“, „Tamni dani Gane“, „Priručnik revolucionarne borbe“, „Spektar crne moći“.

1978. – U Avganistanu je vojnim udarom oborena vlada Muhameda Dauda, uspostavljena na isti način 1973. Dauda je posle proglašenja zemlje za republiku 1. maja zamenio prvi avganistanski komunistički predsednik vlade Nur Mohamed Taraki. Daud i 30 članova njegove porodice je ubijeno, uključujući decu i žene.

1992. – Donet je Ustav Savezne Republike Jugoslavije, poznat kao „žabljački“ na osnovu prethodnih odluka republičkih skupština Srbije i Crne Gore.

1992. – Zambijski vojni avion u kojem su se nalazili fudbalski reprezentativci te afričke zemlje pao je u Atlantski okean blizu Gabona i nesreću nije preživeo niko od 30 ljudi koji su se nalazili u avionu.

1992. – Rusija i još 12 bivših sovjetskih republika postale su članice Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

1993. – Eritreja je stekla nezavisnost od Etiopije posle tri decenije rata za nezavisnost i referenduma na kojem su Eritrejci glasali za nezavisnost.

1993. – Poluzvanični predstavnici Kine i Tajvana, prvi put od 1949. sastali su se u Singapuru.

1997. – U Hongkongu je zvanično otvoren najduži viseći drumsko-železnički most u svetu, koji je povezao grad sa novim aerodromom.

1999. – NATO avioni bombardovali su centar Surdulice usmrtivši najmanje 20 civila, uključujući 12 dece, pri čemu je srušeno ili oštećeno više od 500 kuća. Portparol NATO Džejms Šej pokušao je da obmane javnost pričom o „jednoj bombi koja je promašila cilj“, ali ga je demantovao izveštač američke TV mreže CNN koji je, na osnovu onog što je video na licu mesta, izjavio: „Nema nikakve sumnje, potpuno sam uveren, na osnovu onoga što vidim, da je ovde palo više od jedne bombe“.

2003. – Predsedničke izbore u Paragvaju dobio je kandidat Kolorado partije Nikanor Duarte Frutos, produživši tako najdužu vladavinu u svetu jedne političke stranke.

2005. – Umro je srpski televizijski i filmski režiser Aleksandar Đorđević, koji je tokom karijere, koja je trajala više od pola veka, snimio osam igranih filmova, režirao 40 drama i mjuzikla, ali je najveći deo svoje karijere posvetio radu na televiziji, gde je bio autor 11 velikih serija i više od 100 TV drama. Ostaće zapamćen po serijama „Levaci“, „Otpisani“, „Povratak otpisanih“, „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“.

2006. – Na zahtev Uneska, šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen potpisao je Uredbu kojom se, na više od 800 hektara zemlje u posedu manastira Visoki Dečani, zabranjuje bilo kakva privatna i druga gradnja bez specijalne dozvole UN.

2007. – Umro je Mstislav Rostropovič, vodeći svetski violončelista. Prve godina života Rostropovič je proveo u rodnom Bakuu (Azerbejdžan) gde je njegov otac Leopold Rostropovič bio profesor konzervatorijuma, a prvi koncert održao je u Slavjanskoj, sa samo 12 godina. Bio je i dirigent, kompozitor, pijanista, menadžer, mecena. Rostropovič je 1974. godine lišen sovjetskog državljanstva i morao je da napusti zemlju. Krajem 60-ih kada je Aleksandar Solženjicin izgnan, Rostropovič je tim povodom napisao otvoreno pismo „Pravdi“ štiteći svog prijatelja. Čak 60 kompozitora pisalo je muziku posebno za njega, poput Prokofjeva, Šostakoviča, Britena, Pendereckog. Počasni je doktor više od 50 svetskih univerziteta i nosilac najviših ruskih i međunarodnih priznanja.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 26, 04, 2012.