1930. – Rođen je vladika Sava (Svetozar) Vuković, akademik, episkop Srpske pravoslavne crkve, profesor Teološkog fakulteta u Beogradu. Predavao je Liturgiku sa istorijom umetnosti. Bio je episkop moravički, istočnoamerički i kanadski i od 1977. šumadijski.

Administrirao je eparhijama: žičkom, banatskom, bačkom, temišvarskom… Doktorirao je temom „Tipik arhiepiskopa Nikodima“ 1961. Krasila ga je retka intelektualna snaga i erudicija. Pokrenuo je, obnovio i uređivao više glasila Srpske crkve: „Kalenić“, „Pravoslavlje“, „Glasnik“, „Staza pravoslavlja“, „Banatski vesnik“, „Beseda“, „Kalendar srpske patrijaršije“. Izgradio je i obnovio više crkava i manastira, ambulanti, domova za decu, osnivač je više dobrotvornih fondova. Glavna dela: „Istorija srpske pravoslavne crkve u Americi i Kanadi 1891-1941“, „Srpski jerarsi“, „Grobna mesta srpskih arhijereja“.

Danas je petak, 13. april, 104. dan 2012. Do kraja godine ima 262 dana.

1519. – Rođena je francuska kraljica italijanskog porekla Katarina Mediči, ćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija, koja je posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja sinova Fransoa II, Šarla IX i Anrija III. Tokom njene vladavine besneo je versko-građanski rat rimokatolika i hugenota (francuski protestanti kalvinisti), čijem je razbuktavanju znatno doprinela. Uz podršku pape Grgura XIII 1572. organizovala je pokolj hugenota poznat kao Vartolomejska noć.

1598. – Francuski kralj Anri IV objavio je Nantski edikt, kojim su hugenoti izjednačeni u pravima sa rimokatolicima.

1605. – Umro je ruski car Boris Fjodorovič Godunov, koji je preuzeo presto 1598. posle smrti Fjodora I. Pretpostavlja se da je 1591. ubio mlađeg brata Fjodora I, prestolonaslednika Dimitrija, što je inspirisao Aleksandra Puškina da napiše dramu „Boris Godunov“ i Modesta Musorgskog da komponuje istoimenu operu.

1695. – Umro je francuski pisac Žan de Lafonten, član Francuske akademije. Pisao je basne veoma duhovito i poučno, a u poeziji je stvorio sopstvenu versifikaciju, majstorski mešajući najraznovrsnije stihove. Ostala dela: pesme „Adonis“, „Elegija nimfama Boa“, „Filemon i Baukida“, roman „Ljubav Psihe i Kupidona“, stihovane „Priče“.

1743. – Rođen je američki državnik Tomas Džeferson, osnivač Demokratske stranke, predsednik SAD od 1801. do 1809. Tokom rata za nezavisnost bio je predsednik odbora koji je pripremio „Deklaraciju nezavisnosti“, prihvaćenu 4. jula 1776. Svoje robove je oslobodio, ali nije uspeo da izdejstvuje ukidanje ropstva. Bio je guverner Virdžinije od 1779. do 1781. i sekretar prvog predsednika SAD Džordža Vašingtona od 1790. do 1793. Iskoristio je finansijske neprilike francuskog cara Napoleona I da od njega 1803. kupi Luizijanu.

1832. – Rođen je srpski slikar Stevan Teodorović, član Srpske kraljevske akademije. Slikarstvo je ucčo u Beču i Minhenu. Počeo je kao romantičar s lepim osećanjem za kolorit, a završio kao hladni akademičar. Izradio je oko 300 portreta savremenika, uključujući Kornelija Stankovića, Đuru Daničića, Vladana Đorđevića, kraljicu Nataliju. Radio je i ikonostase s kompozicijama vezanim za nacionalnu istoriju i tradiciju (Negotin i Smederevska Palanka).

1848. – Sicilija je proglasila nezavisnost od Napuljske kraljevine.

1869. – Počeo je da izlazi list „Pančevac“, koji je uređivao publicista Jovan Pavlović. U njemu je objavljen prvi prevod na srpski „Komunističkog manifesta“. Zabranjen je 1876. posle čega je više puta obnavljan i zabranjivan. List i sada izlazi.

1885. – Rođen je mađarski filozof Đerđ Lukač. U mladosti je u „nemarksističkom periodu“ napisao „Istoriju razvoja moderne drame“ i eseje „Duša i oblici“. Član Komunističke partije Mađarske postao je 1918. a u vreme Sovjetske Republike Mađarske 1919. komesar za prosvetu. Iz tog perioda potiču ogledi sabrani pod naslovom „Istorija i klasna svest“, koji su znatno uticali na obnovu marksističke misli u zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog rata. Posle poraza Mađarske revolucije emigrirao je u Austriju, a 1929. u Sovjetski Savez, gde je do 1931. radio u Institutu Marks-Engels. Do 1933. u Nemačkoj je predvodio književnu grupu pisaca-komunista, posle čega je do 1945. ponovo bio u Moskvi, gde je napisao studiju „Mladi Hegel“. Po povratku u otažbinu bio je profesor Budimpeštanskog univerziteta, a 1956. ministar u vladi Imre Nađa, posle čijeg pada je lišen profesije, uklonjen iz Akademije nauka i interniran. Od 1957. do smrti 1971. povukao se iz javnog života. Ostala dela: „Razaranje uma“, „Egzistencijalizam ili marksizam“, „Estetika“, „Ontologija društvenog bića“, „Teorija romana“.

1892. – Rođen je škotski fizičar i pronalazač Robert Votson Vat, pronalazač radara. Vat je radar prvi put javno prikazao 1935. i njegov uređaj omogućio je otkrivanje i određivanje položaja pomoću radio talasa.

1904. – Umro je ruski slikar Vasilij Vasiljevič Vereščagin, koji je majstorstvo najviše iskazao inspirišući se ratnim motivima. Slikarstvo je učio na Akademiji u Petrogradu, a usavršavao u Parizu. Posebno su zapažene njegove monumentalne kompozicije iz Rusko-turskog rata 1877-1878, skice iz vojničkog života i realistične studije tipova i pejzaža.

1906. – Rođen je irski pisac Semjuel Beket, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969. koji je 1953. dramom „Čekajući Godoa“ otvorio eru „drame apsurda“. Bio je zaokupljen temom raspadanja građanskog društva, dehumanizujućom slikom čoveka i beznadežnom situacijom neobičnih bića na kraju sveta i vremena, što simboliše apsurdnost ljudske egzistencije. Živeo je u Francuskoj i pisao na francuskom, smatrajući da se na stranom jeziku može pisati bez stila, što je bio njegov ideal. Ostala dela: roman „Marfi“, trilogija „Moloa“, „Malone umire“, „Neimenljivi“, drame „Kraj igre“, „Poslednja traka“, „Igre bez reči“, „Srećni dani“, „Igra“, „Ne ja“.

1919. – Britanske trupe masakrirale su u Amricaru najmanje 379 Indusa, pristalica vođe pokreta za nezavisnost Indije Mahatme Gandija.

1922. – Rođen je tanzanijski državnik Džulijus Kambarage Njerere, istaknuti lider Pokreta nesvrstanih, prvi predsednik Tanganjike, zatim Tanzanije (nastale spajanjem Tanganjike i Zanzibara) od 1962. do 1985. kada se povukao sa vlasti, što je jedinstven primer u Africi. Studirao je istoriju, političke nauke i pravo u Edinburgu. Jedan je od osnivača Organizacije Afričkog Jedinstva 1963. a tri godine po okončanju borbe za nezavisnost od Velike Britanije 1964. bio je ključna figura prilikom ujedinjenja sa ostrvom Zanzibar, i nastanka Tanzanije. Njegova „Aruša deklaracija“ iz 1967. označila je socijalizam i ekonomsku samodovoljnost za osnovne ciljeve. Postigao je znatne uspehe u obrazovanju i zdravstvu. Naredio je 1979. vojnu intervenciju u susednoj Ugandi kada je oboren Idi Amin. Prepustio je 1985. položaj Ali Hasanu Mvinjiju, posle čega je imao istaknutu savetničku ulogu. Prevodio je Šekspira na svahili: „Julije Cezar“, „Mletački trgovac“.

1922. – Rođen je engleski pisac Džon Brejn, koji je u englesku književnost uveo tip ambicioznog mladog oportuniste proleterskog porekla, spremnog na sve radi postizanja uspeha i materijalne dobiti. Dela: romani „Put u visoko društvo“, „Mesto u visokom društvu“, „Ljubomorni Bog“, „Igra plakanja“, „Ostani sa mnom do jutra“, „Pobožni zastupnik“, studija „Pisanje romana“.

1941. – U Drugom svetskom ratu mađarske okupacione trupe počele su teror u Bačkoj i za nekoliko dana ubijeno je oko 3.000 civila, Srba i Jevreja.

1945. – Trupe sovjetskog maršala Fjodora Tolbuhina slomile su u Drugom svetskom ratu nemački otpor u Beču. Pad „druge prestonice“ Trećeg rajha omogućio je opkoljavanje nemačkih snaga u Berlinu, koji je pao tri sedmice docnije.

1945. – Teškim zapaljivim bombama američko vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu uništilo veliki deo Tokija.

1961. – Generalna skupština UN osudila je politiku aparthejda u Južnoj Africi.

1963. – Rođen je ruski velemajstor jevrejskog porekla Hari Vajnštajn, poznat kao Gari Kasparov, koji je 1985. u 23. godini postao prvak sveta, najmlađi u istoriji šaha. Titulu je preoteo zemljaku Anatoliju Karpovu, pobedom u meču rezultatom 13:11. Tome je prethodio meč započet u septembru 1984, u kojem je Karpov vodio s 5:3, uz 40 remija, ali je Svetska šahovska federacija 15. februara 1985. prekinula meč igran do šeste dobijene partije, prekršivši pravila, zbog „iscrpljenosti igrača“.

1964. – Američki glumac afroameričkog porekla Sidni Poatje dobio je Oskara za glavnu ulogu u filmu „Poljski ljiljani“, kao prvi crnac koji je osvojio tu nagradu.

1966. – Predsednik Iraka Abdul Salam Arif poginuo je prilikom pada helikoptera.

1975. – Pripadnik hrišćanske milicije ubio je u autobusu u predgrađu Bejruta 22 Palestinca, što se smatra početkom građanskog rata u Libanu.

1976. – U eksploziji u fabrici municije u Finskoj poginulo je 45 ljudi.

1979. – Dva dana posle ulaska u Kampalu, armije Tanzanije i snaga opozicije i pada diktatora Idija Amina Dade, formirana je privremena vlada Ugande. Amin je 1971. oborio predsednika Miltona Obotea i tokom vladavine likvidirao je oko pola miliona sunarodnika. U oktobru 1978. napao je Tanzaniju, ali je bio poražen.

1990. – U uzaludnom pokušaju da spreči otcepljenje Litvanije, predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov zapretio je toj baltičkoj republici ekonomskim embargom ukoliko za dva dana ne povuče Deklaraciju o nezavisnosti.

1992. – Muslimanske paravojne snage pod kontrolom Alije Izetbegovića demolirale su i opljačkale dopisništvo Tanjuga u Sarajevu. Sedam naoružanih ljudi razbilo je centar veze i preseklo prijem vesti iz zemlje i sveta novinskim kućama u BiH i ukralo dva telefaksa, dva teleprintera, telefonske i radio aparate i televizor. Ostalu opremu su uništili, a dežurnog novinara opljačkali, uzevši mu i pasoš.

1993. – Počelo je suđenje dvanaestorici bivših sovjetskih funkcionera i oficira, optuženih za zaveru 1991. radi obaranja Gorbačova.

1994. – Islamski terorista-samoubica ubio je u autobusu u izraelskom gradu Hadera – šest ljudi.

1999. – U napadu avijacije NATO teško je oštećena zemaljska satelitska stanica „Jugoslavija“ u selu Prilike kod Ivanjice, na Kopaoniku je sa 11 projektila do temelja srušen hotel „Bačište“ i uništeno je više mostova, uključujući most u Biljanovcu kod Kraljeva, most u Dedini kod Kruševca i most na reci Kosanici na putu Niš-Priština.

2002. – Umro je bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije Vlajko Stojiljković, dva dana pošto je sebi pucao u glavu na ulazu u zgradu Doma Skupštine Srbije (tada Savezna Skupština), neposredno pošto je i Veće građana usvojilo Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Taj sud je tokom NATO agresije u maju 1999. Vlajkovića optužio da je odgovoran za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata snaga Jugoslavije i Srbije na Kosovu i Metohiji. 

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 12, 04, 2012.