Na današnji dan 1862. godine rođen je ruski državnik Petar Arkadijevič Stolipin, predsednik vlade Rusije od 1906. do septembra 1911. kad je ubijen u atentatu u Kijevu.

Ekonomskim reformama preporodio je rusku privredu i veoma oštro suzbijao boljševike. Posebno je ubrzao razvoj poljoprivrede agrarnom reformom, zahvaljujući čemu je zemlja proizvodila nezapamćene viškove hrane. Boljševička propaganda opisala je to kasnije kao „stolipinsku agrarnu reformu“ izvedenu u korist bogatih seljaka, kulaka, popuno uništenih posle Oktobarske revolucije 1917. što je izazvalo masovnu glad.

Danas je subota, 14. april, 105. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 261 dan.

1629. – Rođen je holandski astronom, matematičar i fizičar Kristijan Hajgens, koji je 1655. otkrio tajnu izgleda Saturnovog prstena posmatranog sa Zemlje i objasnio promene tog izgleda tokom heliocentričnog kretanja Saturna. Otkrio je i Saturnov satelit Titan i tačno odredio trajanje njegove evolucije. Zaključio je da su meridijani Zemlje eliptični, spljošteni na polovima zbog rotacije planete. Pronašao je zakone sudara tela, postavio zakon centrifugalne sile, zasnovao undulacionu teoriju svetlosti, objasnio način prostiranja svetlosti („Hajgensov princip“). Konstruisao je časovnik sa sekundarnim klatnom („Horologium oscillatorium“) za merenje vremena pri astronomskim posmatranjima. U saradnji s bratom konstruisao je više astronomskih durbina velikih žižnih daljina.

1685. – Umro je engleski pisac Tomas Otvej, dramski pisac. Predstavnik je takozvane „herojske drame“ svojevrsnog spoja između elizabetanske književne baštine i francuskog klasicizma. Dela: „Spasena Venecija“, „Siroče“, „Don Karlos“.

1759. – Umro je nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl, uz Johana Sebastijana Baha najistaknutiji predstavnik baroka u muzici. Veći deo života proveo je u Londonu kao direktor Kraljevske muzičke akademije (od 1719.). Stvarao je opere izrazite dramatike i bogate melodike, u žanru italijanskih opera-serija. Dela: opere „Rinaldo“, „Julije Cezar“, „Aleksandar“, „Kserks“, oratorijumi „Mesija“, „Izrael u Egiptu“, „Juda Makabejac“, Samson“, „Saul“, orkestarske svite „Muzika na vodi“, „Muzika za vatromet“.

1849. – Na inicijativu vođe Mađarske revolucije Lajoša Košuta, mađarska Narodna skupština je u Debrecinu proglasila nezavisnost Mađarske od Austrije, svrgavanje Habzburške dinastije i izjasnila se za republiku.

1863. – Knez Mihailo Obrenović organizovao je prve galopske trke na kružnoj stazi u Beogradu. Prvo beogradsko trkalište bilo je uređeno nedaleko od groblja, pored Carigradskog druma (danas bulevar Kralja Aleksandra), gde su tada priređivani vašari, na čistini ispod današnjeg hotela Metropol. Trkačka staza bila je dužine oko 1350 m. Osnivanjem Dunavskog kola jahača u Beogradu 1890. sportsko konjarstvo je dobilo poseban zamah u tadasnjoj Kraljevini Srbiji.

1865. – Predsednik SAD Abraham Linkoln smrtno je ranjen u atentatu, nekoliko dana posle okončanja četvorogodišnjeg Američkog građanskog rata i poraza južnih država Konfederacije. Na njega je u loži vašingtonskog pozorišta „Ford Theatre“ pucao navodno umno poremećeni glumac, pristalica poraženih južnjaka Džon But. Linkoln je sledećeg jutra podlegao povredama.

1904. – Rođen je engleski glumac Džon Artur Gilgud, briljantan tumač likova u komadima Vilijama Šekspira, Oskara Vajlda i Noela Kauarda. Uspešno se oprobao i kao pozorišni reditelj i igrao u više filmova, u kojima je takođe iskazao veliki glumački senzibilitet. Napisao je knjigu sećanja „Rane scene“. Filmovi: „Tajni agent“, „Premijer“, „Artur“ (Oskar), „Julije Cezar“, „Put oko sveta za 80 dana“.

1914. – Umro je američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs, osnivač pragmatizma, pravca kojeg je kasnije razvio Vilijam Džejms. Verovao je da ideje najbolje mogu da budu ispitane istraživanjem posledica koje izazivaju. Uglavnom je radio u vladinim službama. Dela: „Pragmatizam“, posthumno „Sabrani spisi“.

1917. – Umro je poljski lekar i filolog Lazar Ludvig Zamenhof, tvorac međunarodnog jezika esperanto. Prvi udžbenik tog jezika objavio je 1887. pod pseudonimom dr Esperanto (onaj koji se nada). Esperanto nije postao međunarodni jezik u širokoj upotrebi kako se nadao njegov tvorac, ali je najvažniji i najrašireniji od svih veštačkih jezika.

1929. – Rođen je alžirski državnik Šadli Bendžedid, predsednik Alžira od 1979. do 1992.

1930. – Samoubistvo je izvršio ruski pisac Vladimir Vladimirovič Majakovski, utemeljitelj ruskog futurizma. Znatno je uticao na mnoge ruske i evropske pesnike. Dela: zbirke pesama i poema „Ja!“, „Vladimir Majakovski“, „Oblak u pantalonama“, „Rat i svet“, „Čovek“, „Sve što je napisao Vladimir Majakovski“, „150.000.000“, „Majakovski se smeška“, „Majakovski se smeje“, „Majakovski se ruga“, „Pesme o revoluciji“, „O tome“, „Vladimir Iljič Lenjin“, „Dobro!“, drame „Stenica“, „Hladan tuš“.

1931. – U Španiji je srušena diktatura generala Prima de Rivere, kralj Alfonso XIII pobegao je zatim iz zemlje i proglašena je republika s predsednikom privremene vlade Alkalom Zamorom. Republiku je 1939. posle trogodišnjeg građanskog rata, ukinuo general Francisko Franko, potom dugogodišnji diktator Španije. Alfonso XIII se više nikada nije vratio u zemlju, ali je Franko za presto pripremao njegovog naslednika Huana Karlosa Burbonskog.

1945. – Američko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu tokom bombardovanja Tokija pogodilo i palatu japanskog cara.

1969. – Umro je srpski književni istoričar Petar Kolendić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je veliki broj naučnih studija, rasprava i članaka iz starije, naročito dubrovačke i dalmatinske književnosti.

1986. – Umrla je francuska književnica Simon de Bovoar, egzistencijalista, autor romana, pozorišnih komada i filozofskih eseja. Dela: romani „Mandarini“, „Lepe slike“, „Drugi pol“, memoari „Uspomene dobro vaspitane devojke“.

1988. – Posle šestogodišnjih pregovora, u Ženevi su šefovi diplomatija Avganistana i Pakistana potpisali sporazum o Avganistanu, a Sovjetski Savez i SAD dali su izjave o nemešanju i neintervenciji. Sporazumom je predviđen dobrovoljni povratak avganistanskih izbeglica iz Pakistana i povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana u roku od devet meseci, počev od 15. maja 1988.

1994. – Dva američka vojna aviona tipa „F-15“ greškom su iznad severnog Iraka oborila dva američka vojna helikoptera, pri čemu je poginulo 26 osoba.

1999. – NATO avioni su na putu Đakovica-Prizren – usred dana, pri potpuno vedrom vremenu – bombardovali dve kolone albanskih izbeglica koje su se vraćale kućama, usmrtivši najmanje 75 ljudi, što je opisano kao „greška“.

1999. – NATO avioni su bombama teško oštetili most preko Lima u Donjoj Bistrici između Priboja i Prijepolja, a u ponovljenom napadu sutradan most je srušen, čime je prekinut saobraćaj na pruzi Beograd-Bar.

1999. – Pakistan je – tri dana posle sličnog eksperimenta Indije – uspešno isprobao balističku raketu dometa 2.000 kilometara, sposobnu da nosi nuklearne projektile.

2000. – Ruska Državna duma (donji dom ruske skupštine) ratifikovala je, posle godina odlaganja, sporazum START-2 o smanjenju nuklearnog naoružanja.

2002. – Predsednik Venecuele Ugo Čaves trijumfalno se vratio u predsedničku palatu, dva dana pošto je pokušan državni udar protiv njega tokom kojeg je privremeno zbačen sa vlasti.

2003. – Amerikanci su u Bagdadu uhapsili palestinskog teroristu Abu Abasa, optuženog da je organizovao otmicu putničkog broda „Akile Lauro“ 1985. kada je ubijen jedan Amerikanac.

2006. – U Prištini je u 70. godini umro dugogodišnji albanski komunistički lider na Kosovu i Metohiji Mahmut Bakali koji se početkom 90-tih i otvoreno priklonio separatistima.

2007. – Najmanje 37 ljudi poginulo je a 50 ranjeno u eksploziji automobila bombe na autobuskoj stanici u iračkom šiitskom gradu Karbali. Napad se dogodio oko 200 metara od svetilišta Imam Husein, gde je sahranjen unuk proroka Muhameda (jedno od najvažnijih svetih mesta za šiite). Karbala se nalazi oko 80 kilometara južno od Bagdada.

2008. – Umro je Oli Džonston, tvorac Bambija, jedan od najvećih animatora svih vremena i poslednji pripadnik legendarne prve generacije crtača kompanije „Volt Dizni“. Učestvovao je u animaciji i realizaciji klasika crtanog filma kao što su „Snežana i sedam patuljaka“, „Pinokio“, „Pepeljuga“, „Uspavana lepotica“, „Sto i jedan dalmatinac“, „Alisa u zemlji čuda“, „Knjiga o džungli“.

2010. – Prilikom serije zemljotresa koji su pogodili jugozapadnu kinesku provinciju Ćinghaj u području Tibeta, poginula je 2.039 osoba a povređeno je više od 12.000, pri čemu su stotine nestale, a oko 100.000 je ostalo bez krova nad glavom.

2010. – Dogodila se erupcija vulkana Ejafjalajokul na Islandu zbog čega je kao posledica izbacivanja velike količine pepela danima obustavljen avionski saobraćaj iznad severnog dela Evrope.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 13, 04, 2012.