Na današnji dan 1876. godine rođen je srpski pisac Borisav Stanković, poeta ljudskih strasti, prolaznosti života i ljudske tragike, dubok analitičar društvenih procesa i psiholoških tipova.

Opisivao je rodno Vranje i degeneraciju starih trgovačkih porodica, patrijarhalnu atmosferu rodnog grada i potčinjenost pojedinca svemoćnom sudu čaršije. Sjajan poznavalac ljudske psihe, naročito je rado slikao likove izraženih čulnih osobina kojima gospodare strast i dert. Dela: knjige pripovedaka „Iz starog jevanđelja“, „Stari dani“, drame „Koštana“, „Tašana“, roman „Nečista krv“, memoari „Pod okupacijom“.

Danas je četvrtak, 31. mart, 90. dan 2011. Do kraja godine ima 275 dana.

1492. – Kralj Fernando V Katolički dao je Jevrejima rok od tri meseca da pređu u rimokatoličku veru ili da napuste Španiju.

1547. – Umro je francuski kralj Fransoa I, koji je Bolonjskim konkordatom 1516. osigurao prevlast krune nad rimokatoličkom crkvom u Francuskoj. Od dolaska na presto 1515. nastojao je da postane rimsko-nemački car, što je 1519. uspeo njegov rival Karlo V, protiv kojeg je potom vodio četiri rata. Zarobljen je u bici kod Pavije 1525. ali je uspeo da se izbavi i 1536. uspostavio je savez sa Osmanskim carstvom protiv Habzburgovaca. Zaslužan je za razvoj francuske umetnosti i nauke.

1596. – Rođen je francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart, osnivač novovekovne evropske filozofije, posebno modernog racionalizma, koji je označio prekid sa sholastikom. Tvorac je novovekovne opšte metodologije i epistemologije, koje su veoma uticale na potonje naučno mišljenje. Takođe je jedan od tvoraca analitičke geometrije, a u matematiku je uveo promenljivu veličinu i funkciju, što je bila prelomna tačka u razvoju matematike. Dela: „Rasprava o metodi“, „Pravila za rukovođenje umom“, „Meditacije o prvoj filozofiji“, „Rasprava o strastima duše“, „Principi filozofije“, „Geometrija“.

1631. – Umro je engleski pisac Džon Don, po mnogima najveći ljubavni pesnik engleskog jezika. Pisao je jezikom lišenim teatralnosti, tipičnim za njegove savremenike, čak i na metafizičke teme. Pisao je elegije, satire, poslanice, epigrame, religioznu poeziju.

1727. – Umro je engleski fizičar, matematičar, mehaničar i astronom Ser Isak Njutn, univerzitetski profesor u Kembridžu. Otkrio je Opšti zakon privlačenja masa (gravitacija), čime je počela nova epoha u mehanici i astronomiji. Od 1703. do smrti 1727. bio je predsednik Londonskog kraljevskog društva (Akademija). Nezavisno od Vilhelma Lajbnica otkrio je diferencijalni i integralni račun. Postavio je temelje klasične fizike i otkrio neke zakonitosti u optici. Objasnio je padanje i kretanje tela, kretanje Meseca oko Zemlje i planeta oko Sunca, kretanje kometa, plimu i oseku. Otkrio je zakon inercije, nezavisnosti dejstva sile i akcije i reakcije i izveo ostale teoreme mehanike. U matematici je pronašao i metodu interpolacije, uopštio binom i našao binomni beskonačni red, metodu približnog određivanja vrednosti nula funkcije. Konstruisao je prvi teleskop s konkavnim ogledalom. U njegovu čast znakom N obeležava se sila.

1732. – Rođen je austrijski kompozitor Jozef Hajdn, predstavnik „bečkih klasičara“, tri decenije kapelmajstor na dvoru mađarske magnatske porodice grofova Esterhazi. Prilikom dva boravka u Engleskoj stekao je svetsku slavu i komponovao najzrelija dela. Inspirisao se austrijskim, mađarskim, nemačkim, francuskim, ruskim folklorom. Napisao je više od 100 simfonija, komponovao je gudačke kvartete, klavirske sonate, crkvenu muziku, a prema njegovom „Carskom kvartetu“ nastala je himna Austrije. Dela: simfonije „Jutro“, „Podne“, „Veče“, „Oproštajna“, „Marija Terezija“, „Oksfordska“, „Medved“, „Kokoška“, „Kraljica“, „Vojna“, „Časovnik“, gudački kvarteti „Sunčevi kvarteti“, „Ruski kvarteti“, oratorijumi „Stvaranje sveta“, „Godišnja doba“, opera „Apotekar“.

1837. – Umro je engleski slikar Džon Kanstebl, jedan od tvoraca modernog pejzaža u evropskom slikarstvu. Njegova platna odlikuje jednostavnost motiva, slobodan potez i prozračnost atmosfere, čime je znatno uticao na francuske impresioniste.

1854. – Japan je sa SAD potpisao prvi sporazum o otvaranju luka Šimoda i Hakodate za američke trgovce, čime je okončana tradicionalna izolacija te zemlje.

1855. – Umrla je engleska književnica irskog porekla Šarlota Bronte, koja se proslavila već prvim romanom „Džejn Ejr“. S mlađim sestrama Emilijom i Anom napisala je zbirku pesama. Ostala dela: „Vileta“, „Profesor i Ema“.

1889. – Otvorena je Ajfelova kula, tada najviša građevina u svetu, čija je 300 metara visoka čelična konstrukcija nadvisila Pariz i postala jedno od njegovih glavnih znamenitosti. Kulu sagrađenu povodom Svetske izložbe konstruisao je francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel.

1904. – Rođen je srpski slikar Đorđe Andrejević Kun, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Slikarstvo je učio u Beogradu, Veneciji, Milanu, Firenci, Rimu i Parizu. U predratnoj Jugoslaviji najviše je slikao prizore socijalne stvarnosti i društvenog revolta, a kao učesnik građanskog rata u Španiji od 1936. do 1939. i NOP-a od 1941, prizore iz rata. Radio je velike kompozicije, portrete, mrtve prirode i figure, crteže, gravire, grafičke mape („Krvavo zlato“, „Za slobodu“, „Partizani“).

1917. – SAD su od Danske preuzele Zapadnoindijska ostrva u Karipskom moru, istočno od Portorika, i nazvale ih Devičanska ostrva. Kada je otvoren Panamski kanal 1914. Devičanska ostrva dobila su poseban strateški značaj. Sporazum o kupovini, po ceni od 25 miliona dolara sklopljen je u avgustu 1916. Do tada Britanija je držala šest većih i 25 malih ostrva arhipelaga, a Danska tri veća i 50 malih. SAD su kupile samo danski deo arhipelaga.

1937. – Ukazom Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije u Beogradu je osnovana Muzička akademija, preteča današnjeg Fakulteta muzičke umetnosti. Akademija je počela s radom novembra iste godine kada je upriličeno svečano otvaranje kao i osvećenje. Utemeljenjem ove ustanove prvi put je u srpskim nacionalnim okvirima zaokružen sistem muzičkog školovanja.

1948. – Kongres SAD usvojio je Maršalov plan četvorogodišnje pomoći evropskim zemljama posle Drugog svetskog rata, nazvan tako prema tvorcu plana, državnom sekretaru generalu Džordžu Maršalu. Vlada SAD je u okviru tog plana dodelila 15 milijardi dolara zapadnoevropskim zemljama.

1948. – Umro je češki pisac i novinar Egon Ervin Kiš, otac modernog novinarstva. Bio je majstor reportaže, poznat po nadimku „leteći reporter“, kako je glasio naslov jedne njegove knjige. Putovao je po Rusiji, Americi, Kini, Meksiku, Nemačkoj i drugim zapadnoevropskim zemljama. Bio je i u Srbiji 1914. i u knjizi „Zapiši to, Kiš“ opisao je vojni pohod Austro-Ugarske na Srbiju u Prvom svetskom ratu i herojski otpor srpske armije. Njegove reportaže su spoj vešto odabranih činjenica i pronicljivog tumačenja iz ugla angažovanog posmatrača. Dela: knige reportaža „Zapiši to, Kiš“, „Leteći reporter“, „Carevi, popovi, boljševici“, „Raj Amerika“, „Tajna Kina“, „Otkrića u Meksiku“, „Sajam senzacija“, „Pustolovine na pet kontinenata“.

1949. – Njufaundlend se priključio Kanadi kao deseta provincija.

1971. – Umro je srpski pravni filozof i stručnjak za krivično pravo Toma Živanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka. Dela: „Osnovni problemi krivičnog prava“, „Sistem sintetičke pravne filozofije“, „Osnovi krivičnog prava“, „Osnovi vojnog krivičnog prava“, „O istupima“, „Sistem rasprava o sistemu krivičnog prava i primeni u drugim pravnim i vanpravnim naukama“, „Osnovi krivičnog prava kraljevine Jugoslavije“.

1971. – Američki poručnik Vilijam Kel osuđen je na doživotnu robiju, kazna mu je docnije umanjena na 20 godina. Kel je tokom Vijetnamskog rata, u martu 1968, komandovao tokom masakra civila u selu Mi Laj.

1979. – Isplovljavanjem razarača „London“ iz luke u Valeti, posle 181 godine okončano je vojno prisustvo Velike Britanije na Malti.

1980. – Umro je afroamerički atletičar Džesi Ovens, jedan od najvećih sportista 20. veka, koji je osvojio četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936 – pobedama na 100 i 200 metara, u štafeti 4×100 metara i skoku u dalj. Nacistički vođa Adolf Hitler povukao se tada iz počasne lože pretpostavlja se da bi izbegao rukovanje sa Ovensom.

1983. – Zemljotres je razorio kolumbijski grad Popajan, usmrtivši najmanje 500 ljudi.

1986. – Meksički avion tipa „boing 727“, na liniji Siudad Meksiko-Los Anđeles, srušio se u planinama centralnog Meksika i nesreću nije preživeo niko od 166 ljudi u letilici.

1991. – Prve višepartijske izbore u Albaniji dobili su komunisti, ali je opozicija pobedila u Tirani i drugim većim gradovima.

1993. – Savet bezbednosti UN usvojio je odluku o upotrebi vojne sile protiv prekršilaca u zoni zabranjenih letova nad Bosnom i Hercegovinom. Odlučeno je da bude oboren svaki avion koji se bez odobrenja nađe u tom prostoru, a za glavnog izvršioca odluke određen je NATO.

1994. – Izrael i PLO potpisali su sporazum o međunarodnim posmatračima u gradu Hebronu na Zapadnoj obali, čime je Izrael prvi put pristao na međunarodno prisustvo na okupiranim teritorijama otkad ih je zauzeo u ratu 1967.

1995. – Savet bezbednosti UN usvojio je tri zasebne rezolucije kojima su mirovne snage u prethodnoj Jugoslaviji podeljene na tri dela – za BiH, za Hrvatsku i za Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju.

1995. – Putnički avion rumunske kompanije „Tarom“ srušio se ubrzo posle poletanja iz Bukurešta ka Briselu i tom prilikom je poginulo svih 60 putnika i članova posade.

1999. – Na teritoriji Srbije, u blizini granice sa Makedonijom, vojnici Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije zarobili su dvojicu američkih narednika i jednog vojnika.

1999. – Francuska novinska agencija AFP – čiji je izveštač obišao gradski fudbalski stadion u Prištini, uverivši se da je objekat prazan a trava na terenu netaknuta – demantovala je tvrdnje NATO da je stadion pretvoren u koncentracioni logor na kojem je zatočeno 100.000 Albanaca.

2001. – U Holandiji su se venčala četiri homoseksualna para, na osnovu novog zakona kojim je u toj zemlji takva mogućnost dozvoljena.

2005. – Umrla je Amerikanka Teri Skjavo, posle 15 godina provedenih u komi, pošto je sud, nakon sedam godina dugog procesa između supruga i roditelja bolesnice, koji su na sve moguće načine pokušavali da joj produže život, dozvolio da ona bude isključena sa aparata.

2005. – Princ Albert od Monaka preuzeo je, kao regent, dužnosti svog teško obolelog oca, princa Renijea III.

2006. – Najmanje 70 ljudi je poginulo, a skoro 1.200 je povređeno u tri snažna zemljotresa koja su pogodila zapad Irana. Šteta je pričinjena u 200 sela, a nekolicina je potpuno sravnjena sa zemljom.

2008. – Umro je američki filmski režiser Žil Dasen. Stvarao je filmove kriminalističkog žanra s dozom političke angažovanosti. Početkom pedesetih godina 20. veka, u vreme makartističke antikomunističke kampanje, optužen je za antiameričku delatnost i onemogućen da radi u SAD, posle čega se doselio u Evropu i snimao je u Francuskoj i Grčkoj. Filmovi: „Naci agent“, „Brutalna snaga“, „Goli grad“, „Rififi“, „Onaj koji mora da umre“, „Zakon“, „Nikad nedeljom“, „Fedra“, „Topkapi“.

2009. – Umro je Boško Karanović jedan od utemeljivača moderne srpske grafike i osnivač „Grafičkog kolektiva“. Rođen u Bosanskoj Krupi 1924, Karanović se 1943. upisao na Likovnu akademiju u Beogradu, da bi se potom zaputio u partizane. Diplomirao je i završio specijalizaciju grafike kod Mihajla Petrova. Godine 1951. postao je šef Odseka za grafiku i to ostaje do kraja radnog veka, a u međuvremenu izlaže samostalno i na grupnim izložbama u zemlji i inostanstvu i stvara kolekciju grafike na Fakultetu likovnih umetnosti.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 30, 03, 2012.