Na današnji dan 1809. godine rođen je ruski pisac Nikolaj Vasiljevič Gogolj, otac ruske realističke proze. U romanu „Taras Buljba“ prikazao je borbu Kozaka protiv poljskih i turskih osvajača.

U zbirkama pripovedaka „Večeri na salašu kraj Dikanjke“, „Mirgorod“, „Petrogradske priče“, „Arabeske“, delu „Mrtve duše“, komedijama „Revizor“ i „Ženidba“, oslikao je neveselu stvarnost. Opterećen, opštim stanjem ali i sopstvenim delom, koje je stvarnost verno odražavalo, piše „Izabrana mesta iz prepiske sa prijateljima“, pokušavajući da na mračnu sliku baci svetle tonove i stvori pozitivne junake. Pred smrt je uništio rukopis drugog toma „Mrtvih duša“. Intimno bio je izrazito religiozan, mistik, pisao je teološke tekstove, čak tumačenja liturgije. Na osnovu Gogoljevog dela, Visarion Belinski je formulisao principe naturalne škole ruske književnosti, a Nikolaj Černiševski ga je smatrao osnivačem „satiričnog ili tačnije rečeno kritičkog pravca ruskog realizma“.

Danas je nedelja, 1. april, 92. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 274 dana.

1572. – Holanđani su počeli rat za nezavisnost od Španije.

1697. – Rođen je francuski pisac opat Prevo, poznat po romanu „Manon Lesko“, prema kojem su Žil Masne i Đakomo Pučini napisali opere.

1791. – Pod optužbom da je paktirao s dvorom ubijen je francuski političar i pisac Onore Gabrijel Viktor Riketi de Mirabo, najbolji govornik Francuske revolucije i jedan od glavnih zastupnika interesa trećeg staleža. Doprineo je pobedi Ustavotvorne skupštine nad kraljem, ali ne kao principijelan protivnik monarhije. Njegov cilj bila je liberalna reforma društva uz održavanje monarhije, po uzoru na Britaniju. Dela: „Esej o despotizmu“, „O pruskoj monarhiji pod Fridrihom Velikim“.

1815. – Rođen je nemački državnik Oto fon Bizmark, nazvan „gvozdeni kancelar“, koji je „krvlju i gvožđem“ ujedinio nemačke države. Kao kancelar Pruske 1864. u savezu s Austrijom napao je Dansku i osvojio Šlezvig, a onda se okrenuo protiv Beča i 1866. porazio Austriju, što mu je omogućilo da severne nemačke državice ujedini u Severnonemački savez. Isprovocirao je nemačko-francuski rat i posle pobede 1871. proglasio je Nemačko carstvo s carem Vilhelmom I (tako što je pruska kraljevska porodica Hoencolern postala i nemačka carska). Sam je postao prvi kancelar ujedinjene Nemačke. Suzbijao je separatizam rimokatoličkog juga. „Izuzetnim zakonom“ (Lex specialis) 1878. stavio je socijal-demokratiju van zakona. Zbog sve veće nepopularnosti i neslaganja s novim carem Vilhelmom II, sišao je sa vlasti 1890. posle 28 godina gotovo neograničene vladavine.

1864. – Rođena je srpska glumica Zorka Todosić, članica beogradskog Narodnog pozorišta od 1886. do 1913. umetnica izuzetnog talenta i temperamenta i velike sugestivnosti. Ostvarila je niz karakternih, komičnih i dramskih uloga, nosila ceo operetski repertoar i igrala glavne uloge u komadima s pevanjem.

1868. – Rođen je francuski pisac Edmon Rostan, pesnik i dramaturg. S velikim uspehom je oživeo dramaturgiju naslonjenu na tradicije baroka. S virtuoznošću i raskošnim duhom, tananošću ali i zanosom pisao je komade koji su bili događaj u francuskom pozorišnom životu. Bio je član Francuske akademije („besmrtnih“). Dela: drame „Sirano de Beržerak“, „Romantične duše“, „Daleka princeza“, „Orlić“.

1873. – Rođen je ruski kompozitor, dirigent i pijanista Sergej Vasiljevič Rahmanjinov, čija su dela sinteza evropskog duha i ruske narodne osećajnosti. Komponovao je opere, simfonijske kompozicije i druga dela, ali se najoriginalnije izrazio u klavirskim kompozicijama (poput „Rapsodije na Paganinijevu temu“ za klavir i orkestar i četiri klavirska koncerta) i u solo pesmama. Iz Rusije je emigrirao 1918. i do smrti 1943. živeo je u SAD.

1918. – U Velikoj Britaniji osnovano je Kraljevsko vazduhoplovstvo (RAF).

1920. – Rođen je japanski glumac Toširo Mifune, koji je svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja, posebno u filmovima režisera Akire Kurosave. Filmovi: „Rašomon“, „Sedam samuraja“, „Legenda o Musašiju“, „Ponori ljubavi“, „Krvavi presto“, „Skrivena tvrđava“, „Jodžimbo“, „Pobuna“, „Admiral Jamamoto“, „Pakao na Pacifiku“, „Crveno sunce“, „Bitka za Midvej“, „Šogun“.

1924. – Adolf Hitler je zbog veleizdaje osuđen na pet godina zatvora posle neuspelog puča 1923. u Minhenu, ali je oslobođen već u decembru 1924.

1933. – Nacisti su počeli progon Jevreja u Nemačkoj, blokiranjem računa u bankama i naredbom bojkota njihovih poslova.

1937. – Burma (danas Mjanmar) je postala posebna krunska kolonija u okviru Britanske imperije. Do tada ona je bila sastavni deo britanske Indije, od 1886. Britansko zaposedanje Burme započelo je 1824. Odluka o izdvajanju iz sastava britanske Indije doneta je na referendumu.

1939. – Generalisimus Francisko Franko objavio je da je građanski rat u Španiji okončan i da su SAD priznale njegovu vladu. U ratu je poginulo više od milion ljudi, a Franko je potom diktatorski vladao 36 godina.

1941. – U Beogradu su jugoslovenski predsednik vlade general Dušan Simović i šef britanskog Generalštaba feldmaršal Džon Grir Dil počeli dvodnevne pregovore o sklapanju vojnog saveza, ali nije postignut nikakav sporazum.

1945. – Američke trupe su u Drugom svetskom ratu počele napad na japansko ostrvo Okinava, koje je branilo 140.000 Japanaca. U napadu je učestvovalo više od 450.000 Amerikanaca, 1.321 ratni brod i 1.721 avion. U borbama je poginulo 110.000 Japanaca i 12.000 Amerikanaca, saveznici su izgubili 36 brodova i 763 aviona, Japanci 16 brodova, uključujući tada najveći ratni brod u svetu „Jamato“, a Okinava je zauzeta nakon tri meseca žilavog otpora.

1946. – Počela je izgradnja pruge Brčko-Banovići. Bila je to prva velika radna akcija u socijalističkoj Jugoslaviji. Prugu dugu 90 kilometara gradilo je 60.000 mladih ljudi iz svih krajeva zemlje i završilo je 7. novembra 1946.

1948. – Uspostavljanjem kontrole na svim putevima i železničkim prugama počela je sovjetska blokada zapadnog Berlina, smeštenog unutar sovjetske okupacione zone, odnosno Istočne Nemačke.

1952. – Umro je mađarski pisac Ferenc Molnar, koji je romanom „Junaci Pavlove ulice“ stvorio klasično delo omladinske književnosti. U pozorišnim komadima iskazao je izuzetnu tehniku i duhovitost. Ostala dela: drame i komedije „Liliom“, „Vuk“, „Gardist“, „Crveni mlin“, „Čudo među brdima“, „Labud“, „Olimpija“, „Igra u dvorcu“.

1959. – Rođena je Margita Stefanović Magi, muzičar. Diplomirala je Arhitekturu, ali je bila i školovani muzičar. Najpoznatija je kao klavijaturista grupe Ekaterina Velika (prvobitno Katarina II) kultne muzičke grupe beogradskog „Novog talasa“ 80-ih 20. veka. Rođena je u porodici intelektualaca – otac Slavoljub Stefanović-Ravasi bio je poznati režiser i dramaturg.

1968. – Umro je ruski fizičar Lav Davidovič Landau, jedan od najvećih u 20. veku, otac sovjetske škole teorijske fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1962. Preživeo je 1962. tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je više puta proglašavan klinički mrtvim. Zasnovao je termodinamičku teoriju faznih prelaza u čvrstom telu, teoriju tečnog helijuma blizu apsolutne nule, teoriju kombinovane inverzije, teoriju dveju neutrinskih komponenata, predvideo pojavu drugog zvuka, obogatio teoriju superprovodljivosti, otkrio nove zakonitosti u ponašanju provodnika, unapredio kvantnu teoriju polja i fiziku elementarnih čestica i kosmičkih zraka. Sa ruskim fizičarem Iljom Lifšicom napisao je kapitalno delo „Kurs teorijske fizike“. Ostala dela: „Elektroprovodljivost metala“, „Teorija polja“ (s Lifšicom), „Kvantna mehanika“ (s Lifšicom), „Statistička fizika“ (s Lifšicom).

1970. – U Beogradu je iz zgrade „Borbe“ (sagrađena kao zgrada lista „Vreme“ u vreme Kraljevine Jugoslavije) počelo emitovanje Radija „Studio B“.

1976. – Umro je nemački slikar i vajar Maks Ernst, osnivač dadaističkog pokreta i jedan od najznačajnijih nadrealista. Otkrio je tehniku „frotaž“, srodnu automatizmu u nadrealističkoj poeziji, uveo je kolaž-fotografiju, a u skulpturi je često spajao antropomorfne i animalne elemente. Pisao je pamflete i manifeste, a bavio se i scenografijom.

1995. – Četiri meseca nakon ulaska u Čečeniju, ruske trupe su iz svih većih mesta te autonomne ruske regije, isterale snage čečenskih separatista.

1996. – U Japanu je stvorena najveća svetska banka, okončavanjem ujedinjenja „Micubiši banke“ i „Banke Tokijo“.

1999. – NATO avioni su devetog dana agresije na Srbiju (SRJ) srušili prvi most – Varadinski most preko Dunava u Novom Sadu. Prvi put Varadinski most srušen je tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu.

1999. – U prvoj izmeni unutrašnjih granica u Kanadi za 50 godina, na severu te zemlje stvorena je nova prostrana provincija nazvana Nunavut, kao autonomna teritorija Eskima.

2001. – Bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević uhapšen je u Beogradu.

2001. – Špijunski avion američke mornarice sa 24 člana posade prinudno je sleteo na kinesko ostrvo Hajnan posle sudara s lovcem F-8 kineskog ratnog vazduhoplovstva, što je izazvalo veliku diplomatsku napetost koja je između SAD i Kine potrajala nekoliko sedmica.

2002. – Holandija je postala prva zemlja u kojoj je legalizovana eutanazija – ubistvo iz milosrđa.

2003. – Američki vojnici ubili su kod iračkog grada Nadžaf sedmoro dece i žena u minibusu na koji su otvorili vatru pošto se nije zaustavio na kontrolnom punktu.

2007. – Najmanje 91 osoba poginula je u poplavama, a više stotina je ostalo bez krova nad glavom u Avganistanu. Poplavljene su hiljade hektara, a u nekim delovima zemlje, uključujući i Kabul, bujice su odnele mnoge puteve i mostove.

2008. – Umro je američki filmski režiser Žil Dasen. Stvarao je filmove kriminalističkog žanra s dozom političke angažovanosti. Početkom pedesetih godina 20. veka, u vreme makartističke antikomunističke kampanje, optužen je za antiameričku delatnost i onemogućen da radi u SAD, posle čega se doselio u Evropu i snimao je u Francuskoj i Grčkoj. Filmovi: „Naci agent“, „Brutalna snaga“, „Goli grad“, „Rififi“, „Onaj koji mora da umre“, „Zakon“, „Nikad nedeljom“, „Fedra“.

2009. – Hrvatska i Albanija postale su i formalno punopravne članice NATO-a pošto su predstavnici obe zemlje predali Stejt departmentu u Vašingtonu, dokumente, čiji je vlada SAD depozitar, o ratifikaciji pristupanja toj organizaciji u skupštinama te dve zemlje.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 31, 03, 2012.