Na današnji dan 1910. godine rođen je japanski filmski režiser Akira Kurosava, koji je proslavio japansku kinematografiju, jedini režiser dobitnik dva Oskara za najbolji inostrani film.
Uspešno je spojio japansku tradiciju i kulturu s evropskim senzibilitetom, a kritičari su ga nazvali „teno (car) japanske kinematografije“. Filmovi: „Rašomon“, „Sedam samuraja“, „Krvavi presto“, „Idiot“, „Živeti“, „Na dnu“, „Dodeskaden“, „Dersu Uzala“, „Kagemuša“, „Ran“, „Madadajo“.
Danas je petak, 23. mart, 83. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 283 dana.
1749. – Rođen je francuski astronom, matematičar i fizičar Pjer Simon Laplas, koji je dokazao nepromenljivost srednjih udaljenosti planeta od Sunca, izučavao poreklo velikih nejednakosti Jupitera i Saturna, Sunčev sistem, oblik Zemlje, eliptičnost putanja planeta, plimu i oseku. Takođe je dokazao (Kant-Laplasova teorija) da je Sunčev sistem nastao od rotirajuće usijane gasovite mase od koje su se odvojili delovi formirajući planete. Značajni su i njegovi radovi na temu diferencijalnih jednačina (Laplasova jednačina) i teoriji grešaka, algebri, analizi. Razvio je teoriju verovatnoće (Laplas-Moavrova formula). Bavio se i politikom i kratko je bio ministar unutrašnjih poslova, zatim senator. Dela: „Nebeska mehanika“, „Prikaz sistema sveta“, „Analitička teorija verovatnoće“, „Pregled istorije astronomije“.
1801. – Nezadovoljni dvorski oficiri ubili su ruskog cara Pavla I Petroviča Romanova, koga je na prestolu nasledio sin Aleksandar I. Posle dolaska na vlast 1796, u strahu od ideja Francuske revolucije, zaveo je policijski režim i uveo Rusiju u „Drugu koaliciju“ s Engleskom i Austrijom protiv Francuske. Poslao je rusku vojsku pod komandom generalisimusa Aleksandra Suvorova u Italiju i Švajcarsku i ona je 1798. i 1799. izvojevala više pobeda nad francuskim trupama. Razočaran pasivnošću Engleske, izmirio se 1800. s „prvim konzulom“ Francuske Napoleonom Bonapartom i prekinuo diplomatske odnose s Londonom. Čestim smenjivanjem činovnika i ograničavanjem privilegija dvorjana, okrenuo je protiv sebe dvorske oficire, koji su organizovali zaveru i ubili ga.
1842. – Umro je francuski pisac, oficir i diplomata Anri Stendal, začetnik velike epohe francuskog realizma i jedan od tvoraca realističkog i psihološkog romana. Izvrstan je hroničar, analitičar i kritičar francuskog društva iz vremena restauracije. Privlačile su ga jake ličnosti poput Napoleona, ali je bio republikanac, iako je živeo u vreme Prvog carstva, Restauracije i Julske monarhije. Kao oduševljeni pristalica Francuske revolucije, borio se protiv rojalista, crkve, ali i građanskog morala. Na osnovu starih rukopisa, pri kraju života napisao je nekoliko novela iz italijanske prošlosti. Ostavio je u rukopisu dnevnike i uspomene, dosta je pisao o slikarstvu i muzici. Dela: romani „Crveno i crno“, „Parmski kartuzijanski manastir“, „Lisjen Leven“, „Armansa“, studije „Rasin i Šekspir“, „Život Hajdnov“, „Istorija slikarstva u Italiji“, „Rim, Napulj i Firenca“.
1861. – Grof Kamilo Benso di Kavur, borac za ujedinjenje Italije, postao je prvi predsednik vlade ujedinjene italijanske države.
1862. – Umro je ruski diplomata Karl Robert Vasiljevič Neselrode, ministar inostranih poslova Rusije od 1822. do 1856. Vodio je izrazito reakcionarnu politiku oličenu u Svetoj alijansi, (osnovana posle Bečkog kongresa 1815 sa ciljem odlučnog suzbijanja svake vrste revolucionarnih tendencija). Odgovoran je za ulazak Rusije 1853. u Krimski rat protiv Osmanskog carstva, kojem su se potom pridružili Francuska, Velika Britanija i Sardinija (Pijemont). Posle ruskog poraza 1856. podneo je ostavku.
1863. – Rođen je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, ministar. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. s geologom Jovanom Žujovićem osnovao je Srpsko geološko društvo. Kao ministar je doneo prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela: „Uvod u geologiju istočne Srbije“, „O trusu“, „Podzemne vode“, „Lijas kod Rgotine“, „Lijas kod Dobre“, „Crnajka s naročitim obzirom na njen Doger“, „Donjolijaska fauna sa Vrške Čuke“, „Kelovej kod Vrške Čuke“, „Belemnites ferraginensis nov. spec. iz klauskih slojeva istočne Srbije“, „O velikom šarijažu u istočnoj Srbiji“.
1881. – Rođen je francuski pisac Rože Marten di Gar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1937. Verno je naslikao francusko građansko društvo početkom 20. veka. Dela: romani „Žan Boroa“, „Porodica Tibo“, komedija „Testament čiča-Lelea“, crtice iz seljačkog života „Stara Francuska“.
1887. – Rođen je francuski slikar španskog porekla Hose Viktorijano Gonsales, poznat kao Huan Gris, pionir stila poznatog kao sintetički kubizam. U početku je stvarao pod uticajem zemljaka Pabla Pikasa, a docnije je pronašao originalan izraz, na granici apstrakcije.
1900. – Rođen je nemački filozof Erih From. Kritički je tumačio Sigmunda Frojda, sa marksističkih pozicija. Emigrirao je iz Nemačke pred nacizmom. Dela: „Bekstvo od slobode“, „Čovek za sebe“, „Zdravo društvo“, „Veština voleti“, „Zen-budizam i psihoanaliza“, „Anatomija ljudske destruktivnosti“, „Misija Zigmunda Frojda“, „Marksova koncepcija čoveka“, „Čovekovo srce“, „Bićete kao bogovi“.
1903. – U demonstracijama oko 5.000 studenata, đaka i radnika protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića, u kojima su se istakli socijalisti Dimitrije Tucović i Triša Keclerović, u Beogradu je u sukobu s policijom poginulo pet, a ranjeno šest ljudi. Uhapšeno je više od 120 demonstranta, protiv 27 podignuta je optužnica, a Tucović i Keclerović su pobegli u Austrougrasku.
1908. – Rođena je američka filmska glumica Lusil Lesier, poznata kao Džoan Kraford, jedna od najvećih holivudskih zvezda tridesetih godina 20. veka. Filmovi: „Mildred Pirs“ (Oskar), „Lice jedne žene“, „Humoreska“, „Prokletnici ne plaču“, „Strah“, „Nežna pesma“, „Demonska žena“, „Šta se dogodilo Bebi Džejn“.
1912. – Rođen je nemački inženjer Verner fon Braun, konstruktor nacističkih raketnih projektila „Fau-1“ i „Fau-2“, kojima je u Drugom svetskom ratu bombardovana Velika Britanija. Posle rata emigrirao je u SAD, gde je rukovodio proizvodnjom raketnih projektila „Redstoun“ i „Jupiter C“, kojim je 1958. lansiran prvi američki veštački satelit „Eksplorer-1“.
1918. – Gigantski nemački top „Velika Berta“ bombardovao je u Prvom svetskom ratu Pariz s više od 100 kilometara razdaljine.
1919. – Benito Musolini je napustivši Socijalističku partiju osnovao stranku pod nazivom „Fasci italiani di combattimento“ odnosno fašističku partiju.
1921. – Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca Donald Malkolm Kembel, koji je 1964. postavio svetski rekord u vožnji automobilom od 648,7 kilometara na čas. Poginuo je 1967. vozeći čamac „Plava ptica“ s mlaznim motorom na jezeru Koniston u Velikoj Britaniji, u pokušaju da još jednom pomeri granicu brzine. Čamac je dostigao brzinu novog svetskog rekorda na vodi od 527,9 kilometara na čas, ali je rekorder to platio životom.
1933. – Nemački Rajhstag (skupština) usvojio je Zakon o punomoći, kojim su kancelaru Adolfu Hitleru data diktatorska ovlašćenja do 1937. ali se pokazalo da je vremensko ograničenje diktature obmana, jer su ubrzo zbrisane sve demokratske tekovine.
1942. – Počelo je izbacivanje iz kuća Amerikanaca japanskog porekla na zapadnoj obali SAD i njihovo prebacivanje u logore u kojima su bili zatočeni od strane vlasti SAD tokom Drugog svetskog rata.
1945. – Američke i britanske trupe prešle su u Drugom svetskom ratu reku Rajnu i nastavile nadiranje u unutrašnjost Nemačke.
1948. – Umro je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, mislilac hrišćanske inspiracije, jedna od najinteresantnijih intelektualnih pojava 20. veka. Postao je najpopularniji ruski filozof na Zapadu. U mladosti marksista, po dolasku boljševika nije se protivio novom sistemu, ali je svejedno s grupom intelektualaca sličnih nazora proteran. Potom se vratio hrišćanstvu, mada su mnogi njegovi stavovi ostali potpuno neprihvatljivi za crkvene zvaničnike. Rusiju je krajnje nevoljno napustio 1922. Bio je veoma plodan autor, prošao je kroz različite faze, da bi u poslednjem periodu sebe smatrao „Hrišćanskim socijalistom“. Dela: „Hrišćanstvo i klasna borba“, „Smisao istorije“, „Filozofija slobode“, „Čovek i mašina“, „Izvori i smisao ruskog komunizma“, „O čovekovom ropstvu i slobodi“, „Novo srednjovekovlje“.
1950. – Stupila je na snagu Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije. Ona je osnovana s ciljem lakšeg stvaranja svetske mreže stanica za meteorološka osmatranja kao i održavanja sistema za brzu razmenu informacija o vremenskim prilikama. Ovaj dan prihvaćen je docnije kao – Dan meteorologije.
1953. – Umro je srpski vajar Đorđe Jovanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor i direktor Umetničke škole u Beogradu. Arhitekturu je studirao na Velikoj školi u Beogradu, a vajarstvo u Beču, Minhenu i Parizu. Izradio je biste i medalje mnogih državnika, vojskovođa, naučnika i umetnika i više javnih spomenika: Kosovskim junacima u Kruševcu, Milošu Obrenoviću u Požarevcu, Josifu Pančiću i vojvodi Živojinu Mišiću u Beogradu, Branku Radičeviću u Sremskim Karlovcima.
1956. – Pakistan je prema novom ustavu postao islamska republika.
1966. – Kanterberijski nadbiskup sastao se u Rimu s papom, što je nakon četiri veka potpune distance bio prvi susret poglavara Anglikanske i Rimokatoličke crkve.
1980. – U Zapadnoj Nemačkoj osnovana je politička stranka „Zeleni pokret“ u sklopu novog globalnog fenomena borbe za zaštitu prirode.
1983. – Umro je dr Barni Klark, prvi čovek kojem je 112 dana ranije ugrađeno veštačko srce.
1983. – Predsednik SAD Ronald Regan obelodanio je postojanje namere za izgradnju novog sistema odbrane zasnovanog na svemirskoj tehnologiji, poznatog po nazivu „ratovi zvezda“. Docnije će se ispostaviti da je čitava ta priča bila element psihološkog rata bez ikakve realne osnove.
1984. – Umro je mađarski pisac Zoltan Čuka, koji je najveći deo stvaralaštva posvetio prevođenju na mađarski dela pisaca srpskog jezika, od Njegoša do savremenih – više od sto knjiga. Dela: „Istorija književnosti jugoslovenskih naroda“, „Zvezdana prašina“ (antologija lirike na srpskom jeziku), zbirke poezije „Putevi“, „Ognjeno zvono“, „Moje dve domovine“.
1994. – Predsednički kandidat vladajuće Revolucionarne institucionalne partije Meksika Luis Donaldo Kolosio, ubijen je na predizbornom mitingu u Tihuani. Godinu dana potom, pod optužbom da je umešan u atentat, uhapšen je Raul Salinas, brat meksičkog predsednika Karlosa Salinasa.
1994. – U Sibiru se srušio ruski putnički avion tipa „Erbas A-310“, koji je leteo u Hongkong, a udes nije preživeo niko od 75 putnika i članova posade.
1995. – Za prvog generalnog direktora Svetske trgovinske organizacije izabran je Italijan Renato Ruđero, čemu su prethodili meseci političkih pogađanja i sporova, između razvijenih i zemalja u razvoju. Preuzimajući dužnost, Ruđero se založio za veće otvaranje tržišta i liberalizaciju trgovine „s ciljem poboljšanja globalnog prosperiteta“.
1996. – Li Teng Hui preuzeo je dužnost predsednika Tajvana, kao prvi demokratski izabrani lider tog kineskog ostrva.
1998. – Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je predsednika vlade Viktora Černomirdina kao i njegov kabinet.
1999. – Predsednik SRJ Slobodan Milošević odbio je zahtev da prihvati strane trupe pod vođstvom NATO na Kosovu i Metohiji, posle čega je specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk odmah otputovao u sedište NATO u Briselu. Generalni sekretar NATO Havijer Solana potom je aktivirao naredbu o otpočinjanju vazdušnih udara, a vlada SRJ je zbog pretnji vojnom agresijom proglasila stanje neposredne ratne opasnosti.
1999. – Premijer Rusije Jevgenij Primakov suspendovao je posetu SAD zbog pretnji vojnih udara NATO na Jugoslaviju, naredivši iznad Atlantskog okeana posadi aviona kojim je leteo ka Vašingtonu da letilicu vrati u Moskvu.
1999. – U glavnom gradu Paragvaja Asunsionu atentator je ubio potpredsednika te južnoameričke zemlje Luisa Mariju Arganu.
2001. – Ostaci ruske svemirske stanice „Mir“ pali su u Tihi okean, čime je posle 15 godina okončana misija te kosmičke laboratorije.
2004. – Šveđanin srpskog porekla Mijailo Mijailović, ubica švedske ministarske inostranih poslova Ane Lind, osuđen je na doživotni zatvor.
2006. – Utopilo se 127 putnika, nakon što je brod koji je prevozio 150 putnika potonuo u luci Kribi u Kamerunu. Brod je plovio iz nigerijske luke Oron u luku Džentil u Gabonu, a putnici su bili državljani Nigerije, Burkine Faso, Benina i Malija.
2007. – U borbama između vojske i pripadnika Tamilskih tigrova, na severozapadu Šri Lanke, poginule su najmanje 23 osobe.
2007. – Zvaničnici Madagaskara saopštili su da je najmanje 69 ljudi poginulo, a više desetina hiljada je ostalo bez krova nad glavom, posle ciklona koji je prethodnih dana besneo Madagaskarom. U oluji je srušeno 3.619 kuća, više vladinih ustanova, škola i mostova.
2007. – Iranske vlasti zarobile su 15 britanskih marinaca, pod optužbom da su se nalazili u iranskim teritorijalnim vodama. Britanska mornarica objavila je da su se vojnici nalazili tri kilometra duboko u iračkim vodama u kanalu Šat-el-Arab.
2008. – Umro je Boris Dvornik, jedan od najpopularnijih glumaca negdašnje Jugoslavije. Posle mature u Srednjoj glumačkoj školi u Novom Sadu studirao je Kazališnu (pozorišnu) akademiju u Zagrebu. Glumio je u preko 40 filmova, i čak 20 serija snimanih u Hrvatskoj i Srbiji. Iako upamćen kao zvezda komedija, nastupao je u raznim filmskim, pozorišnim i televizijskim žanrovima. Tokom 90-ih bio je poslanik HDZ u Saboru Hrvatske. Filmovi: „Deveti krug“, „Martin u oblacima“, „Prekobrojna“, „Most“, „Sutjeska“, „Neretva“.
Izvor: RTV/Tanjug
Autor: Redakcija
Datum: 22, 03, 2012.