1832. – Umro je nemački pisac Johan Volfgang Gete, jedno od najvećih imena svetske književnosti. Nekoliko godina posle završenih studija prava u Stazburu preselio se u Vajmar, gde je 28 godina bio upravnik pozorišta.
Pored literature, u kojoj se nametnuo kao obnovitelj lirike, drame, epa i romana, intenzivno se bavio filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim poslovima u Vajmaru. Srbe je zadužio pisanjem o srpskoj narodnoj poeziji, kojom se oduševljavao, i prevodom više srpskih narodnih pesama, uključujući „Hasanaginicu“. Ostavio je jednu od najvećih i najzanimljivijih zbirki pisama u istoriji književnosti. Dela: romani „Faust“, „Vilhelm Majster“, „Verter“, „Izbor po srodnosti“, drame „Gec od Birlinhema“, „Egmont“, „Ifigenija na Tavridi“, „Torkvato Taso“, tragedije „Klaviho“, „Vanbračna kći“, ep „Herman i Doroteja“, putopis „Putovanje po Italiji“, autobiografsko delo „Iz mog života“, poezija „Marijenbadska elegija“, „Rimske elegije“, „Zapadno-istočni divan“, epigrami „Ksenije“, „Teorija boja“.
Danas je četvrtak, 22. mart, 82. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 284 dana.
1312. – Vatikan je raspustio monaški viteški red Templara, osnovan u Palestini 1118. radi zaštite poklonika Hristovog groba.
1599. – Rođen je flamanski slikar Anton Van Dajk, istaknuti predstavnik flamanske slikarske škole, na kojeg je snažno uticao Paul Rubens, u čijem je ateljeu u mladosti radio. Potom je otišao u Italiju, pa u Francusku, a u London je došao 1632. i postao dvorski slikar kralja Čarlsa I i portretista engleskog visokog društva. Njegove religiozne kompozicije osrednje su vrednosti, ali se proslavio portretima, koje odlikuje plemenitost izraza, suptilnost palete i ozbiljna psihološka analiza.
1687. – Umro je francuski kompozitor, violinista, dirigent, pevač, glumac, scenograf i plesač italijanskog porekla Žan Batist Lili, tvorac klasične francuske opere, s baletima, horovima, arijama i scenskim efektima. Bio je gospodar pariskog muzičkog života, neobična ličnost izuzetnog talenta, čvrste volje, tiranske prirode i dalekosežnog uticaja na razvoj muzike svoje druge otadžbine. U saradnji s komediografom Žanom Molijerom stvorio je novu dramsko-muzičku vrstu – comedie ballet – komediju s pevanjem i plesom. Pripisuje mu se prva upotreba palice za dirigovanje. Dok je početkom 1687. dirigovao „Te Deum“ za oporavak bolesnog kralja Luja XIV, ozledio se dugim dirigentskim štapom i rana se pretvorila u smrtonosnu gangrenu. Dela: opere „Tezej“, „Persej“, „Kadmis i Hermiona“, „Alsesta“, „Psiha“, „Amadis od Galije“, „Asmida“, Asis i Galateja“, „Prozefina“, „Feton“, komedije-baleti „Ženidba na silu“, Žorž Dandin“, „Gospodin od Pursonjaka“, „Građanin-plemić“, crkvene kompozicije „Te Deum“, „De profundis“, „Mizerere“.
1794. – Kongres SAD usvojio je zakon kojim je američkim brodovima zabranjen prevoz crnih robova iz Afrike u Ameriku.
1797. – Rođen je pruski kralj i nemački car Vilhelm I Fridrih Ludvig, u čije ime je Oto fon Bizmark, kancelar Pruske i potom Nemačke, izvršio „krvlju i gvožđem“ ujedinjenje Nemačke. Na pruskom prestolu bio je od 1861, a 1871. postao je prvi car Nemačkog carstva. Tokom njegove vladavine Prusi su Danskoj oteli Šlezvig i Holštajn 1864. u ratu 1866. porazili Austriju a u Francusko-pruskom ratu 1871. otrgli Alzas i Lorenu od Francuske. Izdao je 1879. „Lex specialis“, kojim je socijalistički pokret u Nemačkoj stavljen van zakona.
1848. – Pobunjena Venecija proglasila je nezavisnost od Austrije.
1895. – Pioniri filma braća Ogist i Luj Limijer u Parizu su prvi put demonstrirali pokretne slike, upotrebivši celuloidnu traku.
1910. – Rođen je engleski pisac Nikolas Džon Tarni Monsara, najpoznatiji po romanu „Surovo more“, živoj slici zbivanja na malom brodu u vreme rata. Ostala dela: romani „Misli na sutra“, „Na prvi pogled“, „Priča o Ester Kostelo“, „Pleme koje je izgubilo vođu“, „Smit i Džons“.
1912. – Rođen je Karl Malden, američki glumac srpskog porekla, dobitnik Oskara. Najpoznatiji je po ulogama u filmovima „Tramvaj zvani želja“ (Oskar 1951.), „Na dokovima Njujorka“ kao i tv seriji „Ulice San Franciska“. Rođen je u Indijani kao Mladen Sekulović, od oca Srbina i majke Čehinje, a ime je promenio u 22. godini iz profesionalnih razloga. Proslavio se filmovima Elije Kazana, s kojim je sarađivao i u pozorištu. Njegovo karakteristično lice omogućilo mu je da igra veoma različite uloge, od sveštenika do gangsterskog šefa, od rogonje do generala.
1917. – SAD su, posle pobede Februarske revolucije u Rusiji, prve priznale privremenu vladu Aleksandra Kerenskog.
1919. – Prva međunarodna avionska linija uspostavljena je između Pariza i Brisela.
1933. – Rođen je iranski državnik Abolhasan Bani Sadr, koji je 1980. izabran za prvog predsednika Irana, posle zbacivanja šaha Reze Pahlavija u islamskoj revoluciji. Zbog neslaganja s politikom iranskih verskih vođa, 17 meseci pošto je postao šef države prinuđen je da ode u izbeglištvo u Francusku.
1945. – Egipat, Irak, Jordan, Liban i Sirija su u Kairu osnovali Arapsku ligu.
1979. – Britanskog ambasadora u Holandiji Ričarda Sajksa u Hagu su ubili irski teroristi.
1983. – Haim Hercog izabran je za predsednika Izraela.
2000. – Nemačka je potvrdila zakon o obeštećenju za prisilni rad tokom nacističke ere, ignorišući žalbe preživelih da je ponuđena nadoknada preniska.
2004. – Duhovni vođa i osnivač terorističke palestinske organizacije Hamas, šeik Ahmed Jasin, ubijen je u gradu Gazi u blizini svoje kuće raketama ispaljenim iz izraelskih borbenih helikoptera na vozilo kojim se vraćao iz džamije.
2006. – Baskijska separatističko-teroristička organizacija ETA proglasila je trajni prekid terorističkih dejstava u nastojanju da političkim sredstvima postigne nezavisnost španske Baskije. Od 1968. godine, u Španiji, pripadnici ETA-e ubili su 850 ljudi.
2007. – U dva napada koalicionih snaga predvođenih SAD ubijeno je najmanje 69 talibana na jugu Avganistana u oblasti Girišk, u provinciji Helmand, poznatoj po velikoj proizvodnji opijata.
2007. – Više od 70 osoba je poginulo od posledica serije eksplozija u vojnom depou na kilometar od centra Maputa, prestonice Mozambika a više od 300 osoba je ranjeno. Reč je trećem i najgorem incidentu u tom vojnom depou od 1985.
2007. – Započeli su oružani sukobi u Kinšasi u Kongu, u kojima je stradalo više stotina ljudi tokom višednevnih borbi između režimskih snaga i sledbenika poraženog predsedničkog kandidata Žan-Pjera Bembe, pošto su Bembine snage odbile da izvrše vladinu naredbu o razoružanju.
2010. – Kongres SAD usvojio je Zakon o reformi zdravstvene zaštite, čime je prvi put u istoriji uvedeno besplatno zdravstvo u SAD. Ovim činom ostvareno je jedno od ključnih obećanja predsednika Obame i njegovo usvajanje uzima se kao presedan u istoriji te zemlje.
– Danas je dan Svetih 40 velikomučenika u Sevastiji, poznat kao Mladenci. Početkom 4. veka pod vladom cara Valerija Likinija, u maloazijskom gradu Sevastiji lokalni komandant Agrikola pokušao je da odvrati od hrišćanstva 40 vojnika, pošto nije uspeo obavestio je pretpostavljene. Izaslanik Lisija naredio je da budu bačeni u jezero koje se ledilo od hladnoće, a pošto ih to nije odvratilo, stradali su na lomači. Taj praznik, kod Srba, postao je neka vrsta slave mladih bračnih parova.
Izvor: RTV/Tanjug
Autor: Redakcija
Datum: 21, 03, 2012.