Na današnji dan 1918.godine umro je srpski političar i pravnik Gligorije-Giga Geršić, profesor Velike škole u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije.

Jedan je od osnivača Narodne Radikalne stranke, u čijim je vladama tri puta bio ministar pravde. Bio je plodan pravni pisac, naročito iz međunarodnog javnog prava. Dela: „Enciklopedija prava“, „Sistem rimskog privatnog prava“, „Priroda državine“, „Današnje ratno pravo“, „Današnje diplomatsko i konzularno pravo“, „Međunarodno-pravni bilans u posleratnoj balkanskoj krizi“.

Danas je sreda, 21. mart 2012. godine. Do kraja godine ima 285 dana.

1556. – Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer spaljen je na lomači kao jeretik u vreme rimokatoličke reakcije kraljice Meri I. Kao glavni zastupnik verske reformacije u Engleskoj uveo je liturgiju na engleskom jeziku i sastavio „Opšti molitvenik“ na engleskom.

1685. – Rođen je nemački kompozitor Johan Sebastijan Bah, jedan od najznačajnijih u istoriji muzike. Za života je više cenjen kao orguljaš nego kao kompozitor i tek je Feliks Mendelson otkrio njegovu vrednost izvođenjem „Muke po Mateji“. Bahov veliki opus – delom izgubljen, jer je posle smrti 1750. pao u zaborav – osnova je razvitka muzičkih pravaca novijeg doba. Komponovao je više od 300 kantata, fuga, oratorijuma, preludijuma, fantazija, tokata, orkestarskih svita, dela za orgulje, klavir, čembalo, violinu, violončelo, klavikord, flautu. Doveo je do vrhunca barokni polifoni stil, usavršivši i produbivši sredstva muzičkog izraza, posebno kontrapunkt, harmoniju i instrumentaciju – njegovo stvaralaštvo sinteza je dotadašnjih dostignuća u vokalnoj i instrumentalnoj muzici. Dela: duhovne kompozicije „Imao sam mnogo jada“, „Hristos je ležao u samrtnim mukama“, „Snažna tvrđava je naš Bog“, „Misa u h molu“, „Božićni oratorijum“, „Magnifikat“, „Muka po Jovanu“, „Muka po Mateji“, svetovne kompozicije „Kantata o kafi“, „Seljačka kantata“, „Francuske svite“, „Engleske svite“, „Dobro temperovani klavir“, „Italijanski koncert“, „Goldberg varijacije“, „Hromatska fantazija i fuga“, šest „Brandeburških koncerata“, „Umetnost fuge“, „Trostruki koncert“ za flautu, violinu i klavir.

1804. – Stupio je na snagu Napoleonov kodeks, francuski krivični i građanski zakonik, kojim je car Napoleon I, tada „doživotni konzul“, reformisao pravosuđe.

1806. – Rođen je meksički državnik Benito Pablo Huares, poreklom iz seljačke indijanske porodice, koji je kao predsednik od 1858. do 1865. i od 1867. do 1872. doneo zakon o odvajanju crkve od države i sproveo niz mera značajnih za socijalni i ekonomski razvitak zemlje. Od 1858. u trogodišnjem građanskom ratu predvodio je borbu protiv reakcionarnih krugova koji su oborili zakonitu vladu. Tokom francuske intervencije od 1861. do 1867. predvodio je borbu za nezavisnost zemlje, okončanu porazom intervencionista i streljanjem njihovog eksponenta cara Maksimilijana Habzburškog.

1829. – U zemljotresu u Španiji poginulo je 6.000 ljudi.

1831. – Austrijska vojska zaputila se u Italiju kako bi ugušila revolucionarne tendencije.

1839. – Rođen je ruski kompozitor Modest Petrovič Musorgski, član kompozitorske grupe „Velika petorica“, predstavnik ruske nacionalne muzičke škole. Dela: opere „Boris Godunov“, „Hovanščina“, „Soročinski sajam“, ciklus solo pesama „Dečja soba“, klavirska kompozicija „Slike sa izložbe“, orkestarska kompozicija „Noć na golom brdu“.

1871. – Kancelar Oto fon Bizmark otvorio je prvu sednicu Rajhstaga (Skupština) novostvorenog Nemačkog carstva.

1884. – U Francuskoj su legalizovani sindikati.

1913 – Rođen je Ivan Goran Kovačić, pesnik, hrvatski pisac i novinar, autor potresne poeme „Jama“ o zločinima hrvatskih ustaša nad Srbima, kao i dela „Štrajk u fabrici štrebera“, „Humoreske i satire“, „Par nas s Parnasa“. Ubili su ga četnici u Drugom svetskom ratu tokom bitke na Sutjesci, kod sela Vrbnice nedaleko od Foče.

1917. – Boljševici su uhapsili ruskog cara Nikolaja II, šest dana pošto su ga prinudili na abdikaciju. Car, svi članovi njegove porodice i posluga su, na osnovu naredbe vođe Oktobarske revolucije Lenjina, likvidirani i potom iskasapljeni u Jekaterinburgu (docnije Sverdlovsk) u julu 1918.

1918. – Poslednjom nemačkom ofanzivom u Prvom svetskom ratu počela je druga bitka na Somi.

1919. – Proglašena je Sovjetska Mađarska Republika, stvorena bez krvoprolića. Predsednik vlade je postao socijalista Šandor Garbai, a komesar za spoljne poslove vođa komunista Bela Kun. Vlada je nacionalizovala industrijska, rudarska i saobraćajna preduzeća, banke i trgovinu, uvela osmočasovno radno vreme i druge socijalne mere. Republika je pala avgusta 1919. nakon vojne intervencije Čehoslovačke i Rumunije. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca odbila je da učestvuje u intervenciji uprkos snažnom pritisku Pariza i Londona.

1945. – Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali središte Gestapoa u Kopenhagenu, u kojem je poginulo više od 70 nemačkih nacista. Tom prilikom pogođena je i lokalna francuska škola, pri čemu je usmrćeno 86 učenika i učenica, kao i 10 kaluđerica.

1952. – Kvame Nkrumah postao je šef vlade Zlatne Obale (docnije Gana), kao prvi Afrikanac južno od Sahare na položaju predsednika vlade.

1960. – Rođen je brazilski automobilski as Ajerton Sena, trostruki prvak sveta u „Formuli 1“ – 1988, 1990. i 1991. U Brazilu je imao status nacionalnog heroja i njegova pogibija u maju 1994. na stazi u Imoli, tokom trke za „Gran pri San Marina“, doživljena je kao nacionalna tragedija.

1960. – U južnoafričkom gradu Šarpvil policija rasističkog režima ubila je 69 i ranila više od 180 crnih demonstranata koji su mirno protestovali protiv diskriminatorskih zakona. Tim povodom 21. mart proglašen je međunarodnim Danom borbe protiv aparthejda.

1963. – Zatvoren je zloglasni zatvor Alkatraz u zalivu San Franciska.

1973. – Na vanrednom zasedanju Saveta bezbednosti UN u Panami SAD su stavile veto na rezoluciju kojom je zahtevano da Vašington vrati Panami suverenitet nad zonom Panamskog kanala.

1975. – Komunistička vlada vođe pučista u Etiopiji potpukovnika Mengistu Haile Marijama saopštila je da je ukinuta 3.000 godina stara carevina. Poslednji negus (car) Haile Selasije, iako simbol borbe za slobodu te drevne afričke zemlje, ubijen je najbrutalnije, a javnosti je saopšteno da je umro prirodnom smrću.

1977. – Premijer Indije Indira Gandi dala je ostavku pošto je na izborima izgubila mesto u skupštini.

1985. – Umro je engleski pozorišni i filmski glumac Majkl Redgrejv. Posebno se isticao suptilnošću u karakterizaciji likova i izvrsno je vladao jezikom. Filmovi: „Gospođa koja nestaje“, „Smrt noći“, „Brauningova verzija“, „Važno je zvati se Ernest“, „Usamljenost trkača na duge staze“, „Juriš lake konjice“, „Demoni“.

1990. – Namibija (bivša Jugozapadna Afrika) posle 75 godina stekla je nezavisnost od Južne Afrike.

1990. – U etničkim sukobima između Rumuna i Mađara u rumunskom gradu Tirgu Mureš poginulo je šest ljudi.

1991. – Pad saudijskog transportnog aviona u Kuvajtu nije preživeo niko od 92 senegalska vojnika i šest saudijskih članova posade.

1997. – Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Bil Klinton saglasili su se na samitu u Helsinkiju da smanje nuklearne arsenale dveju zemalja.

1998. – Umrla je ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova, vodeća balerina „Boljšoj teatra“ posle Drugog svetskog rata. Debitovala je 1928. u „Kirov teatru“, odmah iskazavši raskošan talenat, posle čega je ubrzo postala prvakinja „Boljšoj teatra“. Briljantno je tumačila vodeće role u baletima „Labudovo jezero“, „Uspavana lepotica“, „Krcko oraščić“, „Žizela“, „Pepeljuga“, „Romeo i Juluja“. Po okončanju igračke karijere postala je baletski pedagog u koreografskoj školi „Boljšoj teatra“.

1999. – Teroristi takozvane OVK su u napadu na policijsku patrolu u centru Prištine ubili četvoricu policajaca.

2000. – Papa Jovan Pavle II doputovao je u Izrael, u prvu zvaničnu posetu jevrejskoj državi jednog rimokatoličkog poglavara.

2000. – Tajvanska skupština izglasala je ukidanje zabrane direktne trgovine, saobraćaja i poštanskih veza sa Kinom, koja je važila 50 godina.

2002. – U eksploziji ispred američke ambasade u Limi ubijeno je devet ljudi, što nije omelo planiranu posetu predsednika SAD Džordža Buša.

2003. – Prilikom pada helikoptera na iračkoj granici, poginulo je osam britanskih i četiri američka vojnika, što su prve poznate žrtve među napadačima na Irak.

2003. – Umro je srpski novinar, karikaturista i slikar Ivo Kušanić, jedan od najzapaženijih jugoslovenskih karikaturista 20. veka. Karikature je počeo da objavljuje u „Ježu“, gde je dobio prvo zaposlenje. Od 1962. do odlaska u penziju 1988. radio je u „Politici“ i „Ilustrovanoj politici“.

2004. – U sukobu nepalskih trupa sa maoističkim pobunjenicima poginulo je najmanje 500 pobunjenika i 18 vojnika i policajaca.

2007. – Najmanje 31 osoba je izgubila život u odronima zemljišta izazvanim obilnim kišama u pakistanskom delu Kašmira.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 20, 03, 2012.