Na današnji dan 44. p. n. e. godine, rimskog vojskovođu, pisca i državnika Gaja Julija Cezara ubili su zaverenici na dan martovskih ida u Senatu.

Namera im je bila da time spasu republiku, ali to nisu uspeli. U građanskom ratu potom su izginule vođe zavere Junije Brut i Parmenzije Kasije, a vlast je 31. pre nove ere prigrabio unuk Cezarove sestre Olivije, Oktavijan Avgust, što će biti početak uspostave monarhije (carstva). Cezar je u početku bio pristalica takozvane stranke populista, rimskih republikanskih demokrata, uz čiju je pomoć 68. p.n.e. počeo da se penje lestvicama moći, postavši kvestor, zatim edil, pretor i prokonzul u Španiji. Ambiciozan i bezobziran, okrenuo je leđa populistima i 60. p.n.e. sklopio je Prvi trijumvirat o podeli vlasti s Gnejem Pompejem Velikim i Likinijem Krasom. Vojnički se proslavio osvajanjem Galije (otprilike teritorija današnje Francuske i Belgije) od 58. do 52. p.n.e. Posle Krasove smrti ušao je vojskom u Italiju i prešavši rečicu Rubikon, navodno izrekao: „Alea iacta est“ (Kocka je bačena) – to je značilo da je sebi dozvolio nedopustivo – oružjem je stupio na teritoriju samog Rima. Potukao je Pompejeve snage 48. p.n.e. u bici kod Farsale u Tesaliji, a kad je pobedio i pontskog kralja Farnaka, Senatu je poslao lakonski izveštaj: „Veni vidi, vici“ (Dođoh, videh, pobedih). U Egiptu je pomogao Kleopatri da povrati presto, a po povratku u Rim prisvojio je doživotnu diktatorsku vlast. Iz Egipta je doveo grčkog astronoma Sosigena koji mu je pomogao da reformiše računanje vremena i sačini kalendar nazvan Julijanski. Dosta je pisao i bio dobar stilista, ali su izgubljene njegove pesme i gramatički spis „O analogiji“. Ostala dela: „Komentari o građanskom ratu“, „Komentari o galskom ratu“.

Danas je četvrtak, 15. mart, 75. dan 2012. godine.  Do kraja godine ima 291 dan.

1776. – Kongres SAD doneo je odluku o ukidanju zavisnosti od britanske krune.

1848. – Mađarsku je – tri dana posle masovnih demonstracija u prestonici Austrije Beču – zahvatilo revolucionarno vrenje upereno protiv Habzburške monarhije.

1867. – Bečki dvor je, zbog stalne krize koja je potresala Austriju od revolucionarne 1848, odustao od unitarne države i od tada se Austrijsko carstvo pretvara u Austro-Ugarsku. Kao centralizovane su ostale samo vojska, spoljni poslovi i zajednički segment finansija. U svemu drugom su Austrija i Ugarska imale samostalnost, ali su se nalazile u personalnoj uniji.

1883. – Beograd je dobio prvu „telefonsku štaciju“, sedam godina posle pronalaska telefona, a prvi telefonski razgovor su vodili ministar vojni i kapetan palilulske žandarmerijske stanice. Koncesije za uvođenje telefona u Srbiji dobio je 1882. od kralja Milana Obrenovića, Panta Mihajlović, prijatelj Nikole Tesle.

1886. – Uspostavljeni su diplomatski odnosi između Kraljevine Srbije i Belgije. Tog dana u Briselu je akreditovan srpski poslanik.

1886. – Rođen je ruski revolucionar Sergej Mironovič Kostrikov, poznat kao Sergej Mironovič Kirov, čije je ubistvo u Lenjingradu 1934. Staljin iskoristio kao povod da otpočne masovne čistke. Boljševik je postao 1904. i kao profesionalni revolucionar učestvovao je u revolucijama 1905. i u Februarskoj i Oktobarskoj revoluciji 1917. Šef Komunističke partije Azerbejdžana postao je 1921, a 1926. sekretar Lenjingradske oblasne partijske organizacije. Posle ubistva Kirova, tada člana Politbiroa i sekretara Centralnog komiteta sovjetske Komunističke partije, Staljin je započeo talas čistki i do 1938. fizički je likvidirao većinu starih revolucionara, učesnika i vođa Oktobarske revolucije.

1895. – Umro je ruski pisac Nikolaj Semjonovič Ljeskov, izuzetan znalac jezika i suptilan stilista. Pisao je romane i pripovetke o životu sveštenika i činovnika u ruskoj provinciji i opisivao je nemilosrdnost ranog kapitalizma. Stvorio je nenadmašne književne likove seljaka, zahvaljujući izvanrednom poznavanju ruskog sela. Dela: „Levak Soborjane“ (kod nas prevedeno kao „Đakon Ahila i crkovnjaci“), „Začarani putnik“, „Nesmrtni glavonja“, „Ledi Makbet mscenskog okruga“, „Sitnice iz arhijerejskog života“.

1898. – Umro je engleski inženjer Henri Besemer, koji je 1855. pronašao postupak prerade sirovog gvožđa u čelik, nazvan „Besemerov postupak“. Čeličana koju je 1859. podigao u Šefildu i sada proizvodi čelik.

1900. – Rođen je srpski biolog Milutin Radovanović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Proučavao je uporednu anatomiju i herpetologiju (nauka o gmizavcima) i proces specijacije (formiranje novih vrsta pod uticajem izolacije) u pećinama, planinskim jezerima i na ostrvima Jadranskog mora. Dela: „Istorija razvitka životinjskog sveta i čoveka“, „Vodozemci i gmizavci naše zemlje“.

1907. – U Finskoj su u skupštinu prvi put izabrane žene.

1916. – Predsednik SAD Vudro Vilson poslao je u Meksiko 12.000 vojnika pod komandom generala Džona Peršinga da uhvate meksičkog revolucionara Panča Vilju, ali je ekspedicija okončana neuspehom.

1917. – Revolucionari su prinudili na abdikaciju ruskog cara Nikolaja II, koji je presto ponudio bratu, velikom vojvodi Mihailu, ali se on sutradan, pod pritiskom, odrekao krune, čime je posle tri veka okončana vladavina dinastije Romanov. Cara Nikolaja II, sve članove njegove porodice i poslugu, boljševici su, na osnovu naredbe vođe Oktobarske revolucije Lenjina, likvidirali i potom iskasapili u Jekaterinburgu (kasnije Sverdlovsk), na Uralu, u julu 1918.

1922. – Egipatski sultan uzeo je titulu kralja kao Fahd I.

1927. – Opštinski odbor grada Beograda propisao je Statut o osnivanju „Stanice za spasavanje i brzu pomoć u Beogradu“, kao posebne medicinske ustanove u gradu. Hitna pomoć počela je s radom u Beogradu 1904. ali je kao posebna služba ustrojena tek 1927.

1937. – Prva centralna banka krvi za njeno čuvanje zamrzavanjem radi transfuzije osnovana je u čikaškoj bolnici „Kuk kantri“.

1939. – Nemačke trupe ušle su u Prag i okupirale Češku, a sutradan je Slovačka, proglašena za „nezavisnu državu“, čime je ostvaren plan za uništenje Čehoslovačke. Pod pretnjom okrutnog napada i uništenja Praga, predsednik Emil Haha je u Berlinu potpisao akt o predaji zemlje Trećem rajhu. Po ulasku Nemaca u Prag, Hitler je slavodobitno izjavio: „Čehoslovačka više ne postoji“. Francuska i Velika Britanija nisu učinile ništa da spasu nezavisnost te zemlje, koju su nekoliko meseci pre toga garantovale u Minhenu.

1957. – Umro je Moša Pijade, srpski političar jevrejskog porekla, predsednik Skupštine FNRJ, slikar i novinar. Umro je u Parizu, na povratku iz Velike Britanije gde je predvodio jugoslovensku delegaciju. Slikarstvo je učio u Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata napustio je ideje jugoslovenskog nacionalizma i prišao je Komunističkoj partiji Jugoslavije, a 1921. postao je član njenog Izvršnog biroa. Zbog štampanja ilegalnog organa Centralnog komiteta KPJ „Komunist“ osuđen je 1925. na 20 godina robije. Tokom tamnovanja preveo je „Kapital“, „Bedu filozofije“ i „Manifest komunističke partije“ Karla Marksa. Od decembra 1941. nalazio se u Vrhovnom štabu. Izradio je 1942. prve propise o radu narodnooslobodilačkih odbora. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu, bio je potpredsednik Predsedništva. Osnivač je 5.11.1943. novinske agencije TANJUG.

1983. – Umrla je engleska književnica Rebeka Vest, koja je posle boravka u Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala opsežno putopisno-istorijsko delo „Crno jagnje i sivi soko“. Junaci njenih dela su izuzetne ličnosti koje se suprotstavljaju destruktivnim nagonima. Bavila se i novinarstvom i posebno su poznati njeni izveštaji s Nirnberškog procesa nemačkim i austrijskim ratnim zločincima posle Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani „Vojnikov povratak“, „Sudija“, „Harijet Hjum“, „Opori glas“, „Trska koja misli“, studije o veleizdaji „Značenje izdaje“, „Voz baruta“.

1990. – Mihail Gorbačov izabran je za prvog i pokazalo se, poslednjeg – predsednika Sovjetskog Saveza. Kao jedini kandidat za taj položaj dobio je 59,2 odsto glasova u Kongresu deputata.

1990. – U Iraku je obešen dopisnik britanskog lista „Obzerver“ Farzad Bazoft zbog špijunske aktivnosti, uprkos brojnim apelima iz sveta da mu se poštedi život.

1991. – Umro je srpski pisac Miodrag Bulatović, pripovedač osobenog stila. Na svetlo dana izneo je tamnu stranu života – nastrano, zloćudno i opako. Pažnju čitalaca, ali i ideoloških čistunaca, privukao je već prvom zbirkom pripovedaka „Đavoli dolaze“, objavljenom 1955. Jedan je od najprevođenijih srpskih pisaca. Ostala dela: romani „Crveni petao leti prema nebu“, „Heroj na magarcu“, „Rat je bio bolji“, „Ljudi sa četiri prsta“, „Peti prst“, „Gullo, gullo“, novele „Vuk i zvono“, drama „Godo je došao“.

1991. – Predsednik Predsedništva SFRJ i predstavnik Srbije u tom telu Borisav Jović podneo je ostavku, pošto je Predsedništvo odbilo da objavi vanredno stanje u zemlji, suočenoj sa otvorenom pobunom secesionista i opasnošću od rata.

1993. – Izraelski predsednik vlade Jicak Rabin izrazio je posle sastanka sa predsednikom SAD Bilom Klintonom spremnost na kompromis sa Sirijom tako što će joj, u zamenu za mirovni ugovor, predati deo Golanske visoravni.

1996. – Nemačke vlasti izdale su nalog za hapšenje iranskog obaveštajnog ministra Alija Falahijana zbog umešanosti u ubistvo kurdskih izbeglih vođa 1992. u Berlinu.

1997. – U Zairu (danas Kongo) su pobunjenici zauzeli Kisangani, treći najveći grad u zemlji, poslednje uporište vladinih snaga na istoku Zaira.

2003. – Širom planete, od Tokija i Bejruta, do Pariza i Vašingtona, stotine hiljada ljudi protestovalo je na ulicama, u poslednjem pokušaju da spreče američki vojni napad na Irak.

2007. – Najmanje 49 indijskih policajaca je ubijeno, a 12 je ranjeno u napadu komunističkih pobunjenika maoista na garnizon Rani Bodli koji se nalazi u džungli, u državi Čatišgar, na oko 1.500 kilometara jugoistočno od Nju Delhija.

2007. – Četiri američka vojnika su poginula u istočnom delu Bagdada kada je pored njihovog vozila eksplodirala bomba postavljena pored puta. Posle ovog incidenta, broj američkih vojnika poginulih u Iraku od početka invazije na tu bliskoistočnu zemlju 2003. premašio je 3.200.

2008. – Više od 150 ljudi je povređeno a 11 je poginulo, u eksploziji u vojnoj bazi u Albaniji, u mestu Gerdec, nedaleko od Tirane. Do eksplozije je najverovatnije došlo tokom demontiranja stare municije. Oštećeno je oko 2.000 kuća u krugu od četiri kilometra, od čega je 318 potpuno uništeno.

2009. – Umro je Egon Fekete, istaknuti srpski lingvista, dugogodišnji saradnik Instituta za srpski jezik SANU, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavio se leksikologijom i leksikografijom, istorijom srpskog jezika, onomastikom i savremenim srpskim jezikom. Dela: „Uloga srpskih pisaca druge polovine XIX veka u zasnivanju modernog književnog jezika“, „O Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU“, „Da li su ćirilica i latinica nacionalna pisma?“.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 14, 03, 2012.