1915. – U Čikagu je završen Prvi iseljenički narodni sabor, na kojem je 468 delegata iz SAD i Kanade podržalo ujedinjenje Srba i drugih južnih Slovena.

Iseljenici su u rezoluciji istakli da jedini spas vide „u kidanju svake veze sa Austro-Ugarskom“ i formiranju jedinstvene države.

Danas je nedelja, 11. mart, 71. dan 2012. Do kraja godine ima 295 dana.

1544. – Rođen je italijanski pisac Torkvato Taso. Najveći deo burnog života proveo je na dvoru vojvode Alfonsa II od Este. U glavnom delu „Oslobođeni Jerusalim“ opisao je Prvi krstaški rat. Tri soneta i pet madrigala posvetio je dubrovčanki Cvijeti Zuzorić, a njegova poezija inspirisala je Getea, Bajrona pa i Ivana (Dživa) Gundulića.

1820. – Umro je američki slikar Bendžamin Vest, koji je u klasicističkom maniru slikao portrete i istorijske kompozicije. Poslednje godine života je proveo u Londonu, gde je portretisao britanskog kralja Džorža III.

1857. – Umro je španski pisac Manuel Hose Kintana. Kao literata oslanjao se na antičke uzore. Bio je sekretar pobunjeničkog pokreta za nezavisnost u vreme vladavine Španijom Napoleona I od 1808. do 1814. Dela: poetska „Oda Španiji“, „Oda štampariji“, drame „Pelajo“, „Vojvoda od Visea“, istorijsko delo „Životi slavnih Španaca“, kritika „Pravila drame“.

1885. – Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kempbel, koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski brzinski rekord u vožnji automobilom, a između 1937. i 1939. tri puta u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra). Očeve rekorde oborio je njegov sin Donald, koji je 1967. poginuo u čamcu „Plava ptica“ prilikom postavljanja novog svetskog rekorda na vodi od 527,9 kilometara na čas.

1887. – Počelo je s radom Narodno pozorište u Nišu. Teatar koji se tada zvao „Sinđelić“ prvu predstavu „Srpski ajduci“ iz pera J. Sterije Popovića, davao je u gostionici „Knez Mihajlo“. Niško pozorište koje je tim izvođenjem započelo rad osnovali su Stevan Sremac, Milorad Petrović, Đoka Protić, Henrih Liler, Spiro Kalik i Stevan Nikšić-Lala. Prvi upravnik bio je Mihajlo Dimić. Posle Drugog svetskog rata niško pozorište preimenovano je u Narodno pozorište. Od januara 1939. smešteno je u namenski građenom zdanju na Sinđelićevom trgu.

1892. – Rođen je američki filmski režiser Raul Volš, koji se okušao u više filmskih žanrova, posebno uspešno u vesternima u kojima je iskazao majstorstvo u slikanju sirove ljudske prirode. Filmovi: „Bagdadski lopov“, „Cena slave“, „Umrli su u čizmama“, „Džentlmen Džim“, „Srebrna reka“, „Udaljeni bubnjevi“, „Svet u njegovim rukama“, „Belo usijanje“, „Goli i mrtvi“, „Udaljena truba“.

1913. – Velika Britanija i Nemačka postigle su sporazum o granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.

1915. – Velika Britanija je počela blokadu Nemačke u Prvom svetskom ratu.

1916. – Rođen je engleski državnik i publicista Džejms Harold Vilson, vođa Laburističke stranke, premijer Velike Britanije od 1964. do 1970. i od 1974. do 1976. Dela: „Nju dil za ugalj“, „Rat protiv siromaštva u svetu“.

1917. – Britanske trupe zauzele su Bagdad (tada Turska) u Prvom svetskom ratu, zarobivši 9.000 turskih vojnika.

1938. – Nacista Artur Sajs-Inkvart postao je austrijski kancelar umesto Kurta fon Šušniga, a dan potom nemačka vojska je ušla u Austriju i pripojila je Trećem rajhu.

1941. – Kongres SAD je, na inicijativu predsednika Frenklina Ruzvelta, usvojio „Zakon o zajmu i najmu“, kojim je omogućeno državi da sve ratne materijale „proda, prenese, zameni, pozajmi, da pod zakup, ili na bilo koji drugi način da vladi one zemlje čija je odbrana od vitalnog značaja za odbranu SAD“. Tim putem je Velika Britanija dobila znatnu oružanu pomoć u Drugom svetskom ratu, a SAD su zvanično ostale izvan rata, do Perl Harbura.

1955. – Umro je škotski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. iz gljive Penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. Otkriće nije korišćeno do Drugog svetskog rata, kad su ga britanski fiziolog i biohemičar Ernst Boris Čejn i australijski lekar Hauard Volter Flori primenili u lečenju infekcija. Fleming je 1945. s njima podelio Nobelovu nagradu za medicinu.

1974. – Umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih srpskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je državni savetnik i član mnogih delegacija Jugoslavije na zasedanjima UN. Dela: „Stvarno pravo“, „Osnove privatnog prava“, „Međunarodno javno pravo“.

1975. – U Lisabonu je ugušena pobuna padobranskih jedinica protiv levičarske vojne vlade, a bivši predsednik general Antonio Ribeiro de Spinola pobegao je s grupom oficira u Španiju. Sutradan je obrazovan takozvani – Savet revolucije, radi nastavljanja revolucionarnog procesa započetog 25. aprila 1974. obaranjem režima koji je u nasleđe ostavio Antonio de Oliveira Salazar.

1976. – Bivši predsednik SAD Ričard Nikson priznao je da je 1970. naredio Centralnoj obaveštajnoj agenciji da spreči Salvadora Aljendea da postane predsednik Čilea. CIA je prilikom rušenja Aljendea 1973. obilato pomogla vojnu zaveru generala Augusta Pinočea.

1985. – Mihail Gorbačov je dan posle smrti Konstantina Černjenka izabran za generalnog seketara Centralnog komiteta vladajuće Komunističke partije Sovjetskog Saveza.

1990. – Skupština Litvanije objavila je nezavisnost od Moskve, kao prva sovjetska republika koja je to učinila.

1990. – Čileanski diktator general Augusto Pinoče je posle više od 16 godina prepustio predsednički položaj Patrisiju Ajlvinu, ali je zadržao komandu nad oružanim snagama.

1998. – Predsednik Indonezije Suharto je, uprkos snažnim studentskim protestima, započeo sedmi petogodišnji mandat, ali je ubrzo prinuđen da podnese ostavku na položaj šefa države.

2000. – U eksploziji gasa u rudniku uglja Barakovo na istoku Ukrajine poginuo je 81 rudar.

2003. – U Hagu je inaugurisan Međunarodni krivični sud. Pred tim sudom, koji ima mandat da sudi samo za dela počinjena posle 1. jula 2002. godine, mogu da se podnose tužbe za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

2004. – U terorističkom napadu Al Kaide na vozove u Atoči, glavnom železničkom čvoru španske prestonice, poginuo je 191, a povređeno je oko 1.500 ljudi.

2006. – Umro je Slobodan Milošević, bivsi predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Po obrazovanju pravnik, nakon dugogodišnje karijere u privredi, tokom 80-ih 20. veka dospeo je u sam vrh političke elite tadašnje Jugoslavije. Inicijator je promene ustavnog položaja autonomnih pokrajina unutar Srbije. Centralna je ličnost srpske politike 90-ih 20. veka. Milošević je pronađen mrtav u svojoj ćeliji u zatvoru Haškog tribunala u Ševeningenu, u kom se nalazio od juna 2001.

2007. – U napadu automobila-bombe koji je samoubica usmerio na kamion sa hodočasnicima ubijena je najmanje 31 osoba i ranjeno još 20 u Bagdadu, u blizini koledža Al Mustansirija u pretežno šiitima naseljenoj oblasti Al Karada.

2009. – Umro je Peter Bačo, mađarski filmski režiser. Slavu je stakao filmom „Svedok“ (1969), posvećenom vremenima montiranih procesa i strahovlade Maćaša Rakošija. Zbog „osetljivosti“ teme film se nalazio u bunkeru punu deceniju, a kada se pojavio na Kanskom festivalu 1981. doživeo je ovacije pa je Bačo, docnije, napravio nastavak priče o doživaljajima čuvara nasipa Pelikana pod nazivom „Ponovo svedok“ (1994). Nosilac je brojnih filmskih priznanja i smatra se, uz Ištvana Saboa i Mikloša Janča, najvećim mađarskim režiserom u 20. veku.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 10, 03, 2012.