Na današnji dan 1856. godine rođen je srpski vojvoda Stepan-Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih vojskovođa u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu.

Rođen je u Kumodražu kod Beograda. U Cerskoj bici u avgustu 1914. Druga armija pod njegovom komandom razbila je austrougarske trupe, za šta je dobio čin vojvoda stepa stepanovicvojvode, a na Solunskom frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajući na glavnom pravcu, u sadejstvu sa Prvom armijom, probila neprijateljsku odbranu, potom izbila na bugarsku granicu i prinudila Bugarsku na kapitulaciju. Posle završene Artiljerijske škole u Beogradu, u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. iskazao je veliku ličnu hrabrost i umešnost u komandovanju. Učestvovao je i u Srpsko-bugarskom ratu 1885, a potom je profesor istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu i pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba. U generalski čin unapređen je 1907. i postavljen za komandanta Šumadijske divizije, 1908. postao je ministar vojske, zatim komandant Drinske, pa Moravske divizije i od 1911. do 1912. ponovo ministar vojske. U Prvom balkanskom ratu komandovao je Drugom armijom u Kumanovskoj bici, zatim je krajem 1912. i početkom 1913. učestvovao u opsadi i zauzimanju Jedrena. U Drugom balkanskom ratu s Drugom armijom odbranio je prilaz Pirotu. Na početku Prvog svetskog rata je, zamenjujući načelnika štaba Vrhovne komande vojvodu Radomira Putnika, uspešno sproveo mobilizaciju i koncentraciju srpske vojske, a posle Cerske bitke u septembru 1914. njegova Druga armija je upornom odbranom osujetila austrougarsku Petu armiju da forsira Drinu. U Kolubarskoj bici u drugoj polovini novembra 1914. snage pod njegovom komandom vodile su teške borbe na području Lazarevca i sprečile austougarske trupe da sa juga obuhvate srpsku vojsku i potom u decembarskoj kontraofanzivi učestvovale su u izbacivanju austrougarske vojske iz Srbije. Prilikom povlačenja srpske vojske krajem 1915. i početkom 1916. uspeo je da sa Drugom armijom, u sadejstvu sa Timočkom vojskom, uspori napredovanje bugarske Prve armije.

Danas je ponedeljak, 12. mart, 71. dan 2012. Do kraja godine ima 294 dana.

641. – Kineska princeza Ven Čeng udala se za vladara Tibeta, na osnovu čega je docnije Kina polagala pravo na suverenitet nad tom teritorijom.

1507. – Kao najamnik kralja od Navare poginuo je Čezare Bordžija, zbačeni vojvoda od Romanje, vanbračni sin pape Aleksandra VI. Pošto je 1492. izabran za poglavara rimokatoličke crkve, Aleksandar VI ga je postavio za arhiepiskopa Venecije, potom za kardinala, ali je Čezare napustio visoki sveštenički čin oženivši se sestrom kralja od Navare. Uz pomoć francuskih trupa i očevu podršku, posle tri vojna pohoda od 1499. do 1502. slomio je otpor feudalnih dinasta italijanske pokrajine Romanje. U delu „Vladalac“ Nikolo Makijaveli ga je veličao, tvrdeći da samo vladar koji poseduje takav stepen bezobzirnosti može da ujedini Italiju. Posle smrti Aleksandra VI 1502. Čezare je morao da napusti Romanju, uhapšen je, ali je pobegao i našao utočište kod kralja Navare.

1832. – Rođen je engleski kapetan Čarls Kaningem Bojkot, protiv kojeg je 1880, dok je upravljao jednim engleskim lendlordstvom u Irskoj, primenjen nenasilni otpor odbijanjem saradnje. Takav vid otpora je kasnije nazvan prema njegovom prezimenu – bojkot.

1848. – U Beču su izbile velike studentske demonstracije protiv policijskog režima kancelara Klemensa Meterniha i ubrzo je planula revolucija koja je potresla temelje Austrije. Te 1848. revolucionarno vrenje se osećalo širom Evrope, Austrija nije bila izuzetak.

1854. – Velika Britanija i Francuska priskočile su u Krimskom ratu u pomoć Osmanskom carstvu, zaključivši s njim savez protiv Rusije.

1863. – Rođen je italijanski pisac i političar Gabrijele Danuncio, izraziti esteta. Najdublji trag u literaturi ostavio pesničkim zbirkama „Rajska poema“ i „Alkiona“. Bio je u politici izraziti predstavnik italijanskog nacionalizma, pa i fašizma. Direktno je učestvovao u zaposedanju Fiume (Rijeka). Tokom Prvog svetskog rata napisao je i jednu poemu posvećenu Srbiji i njenom herojstvu, pod naslovom „Oda narodu srpskom“. Ostala dela: romani „Slast“, „Uljez“, „Oganj“, drame „Mrtvi grad“, „Frančeska da Rimini“, „Joriova kći“, „Đokonda“.

1868. – Sa pravopisa Vuka Karadžića skinuta je zabrana. Rešenje o tome je na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića potpisao ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka. Konačnu pobedu svog pravopisa Karadžić nije doživeo.

1880. – Rođen je srpski pisac Vladislav Petković Dis, jedan od najtalentovanijih pesnika srpske književnosti. Posle završene gimnazije bio je učitelj u selu Prliti, potom carinski činovnik u Beogradu. Sa piscem Simom Pandurovićem, jednim od osnivača srpske moderne, uređivao je časopis „Književna nedelja“. Prvi svetski rat odveo ga je u tuđinu, a utopio se u moru kod grčkog ostrva Krf 1917. pošto je brod na kojem se nalazio torpedovala nemačka podmornica. Njegova lirika je samosvojna, veoma senzibilna, muzikalna u ritmu i emocijama, okrenuta unutrašnjem životu, maštanju i halucinacijama, pesimistična. Njegova pesma „Možda spava“ spada u najizrazitija lirska ostvarenja simbolizma u srpskoj poeziji. Dela: zbirke pesama „Utopljene duše“, „Mi čekamo cara“.

1881. – Rođen je, u Solunu, turski državnik Mustafa Kemal, poznat kao Kemal Ataturk, otac moderne Turske. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. proglašena je republika s njim kao predsednikom na čelu. Predsednik vlade postao je 2. maja 1920. i tokom 18 godina vladavine odlučnim reformama dramatično je izmenio lik zemlje. Proklamovao je jednakost svih građana, sproveo agrarnu reformu, doneo savremene zakone, reformisao jezik i pravopis, ukinuo kalifat, strogo je sekularizovao državu, zabranio nošenje fesa, zara i feredže, dao izborno pravo ženama. U spoljnoj politici napustio je panislamističke planove svojih prethodnika na čelu Turske, ali i panturanske čiji je pristalica i sam bio u mladosti. Jedan je od tvoraca Balkanskog saveza 1934.

1890. – Rođen je ruski baletski igrač i koreograf Vladimir Fomič Nižinski, možda najveći u istoriji baleta, čija je igračka karijera trajala samo četiri godine, jer je 1917. oboleo od neizlečive duševne bolesti. Njegove kreacije niko nije nadmašio, a skokovi u baletu „San o ruži“ su, zbog neuobičajene visine i lepote, ušli u legendu kao nedosegnut ideal.

1905. – Kralj Petar I potpisao je ukaz o Univerzitetu, čime je Velika škola preimenovana u „Univerzitet u Beogradu“. Univerzitetu je Narodna Skupština Kraljevine Srbije osigurala visok stepen autonomije. Određeno je da rektora, obavezno redovnog profesora Univerziteta, bira Univerzitetski savet, što ministar prosvete samo „prima k znanju“. Naučna sloboda zajamčena je odredbom da nijedan profesor nije mogao biti otpušten zbog naučnih ili političkih uverenja. Posle Prvog svetskog rata pored Univerzitetskog saveta ustanovljeno je i Univerzitetsko veće i ni u jednom telu nije bilo ljudi van Univerziteta. Prva škola univerzitetskog ranga u Srbiji osnovana je 1808. odlukom vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, ali je ugašena propašću ustanka 1813. Naredbom knjaza Miloša Obrenovića obnovljena je 1830, a 1833. premeštena je u Kragujevac, gde je od 1838. radila pod nazivom Licej (Liceum) ili Veliko učilište. Licej je 1841. vraćen u Beograd i 1863. ukazom kneza Mihaila Obrenovića preimenovan u Velika škola.

1907. – U eksploziji ratnog broda „Jena“ u francuskoj luci Tulon poginulo je najmanje 118 ljudi.

1913. – Kanbera je postala prestonica Australije.

1914. – Umro je američki inženjer Džordž Vestinghaus, pronalazač vazdušne kočnice za lokomotive i tramvaje. Razvio je i sistem železničkih signala i izgradio je turbine za hidroelektranu na Nijagarinim vodopadima, za koju je projekat izradio srpski pronalazač Nikola Tesla i s koje je obezbeđen prenos električne energije na daljinu zahvaljujući primeni Teslinog pronalaska obrtnih magnetnih polja. Osnovao je 1886. „Vestinghaus elektrik korporejšn“.

1922. – Rođen je američki pisac Žan Luj Keruak, poznat kao Džek Keruak, najpoznatiji romansijer bitničkog pokreta američkih književnika pedesetih godina 20. veka, kojem je i dao ime. Najčešće teme njegovih romana su seksualnost, uživanje opijata, pa i neka vrsta misticizma i potrage za onostranim. Dela: romani „Na putu“, „Podzemljaši“, „Doktor Saks“, „Magi Kasidi“, „Anđeli pustoši“, „Bog Sar“, „Satira u Parizu“, knjige pesama „Meksiko Siti bluz“, „Himna – Bože moli se za mene“, „Razbacane pesme“, putopis „Usamljeni putnik“, filozofski traktat „Svete knjige zlatne večnosti“.

1925. – Umro je kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen, otac moderne Kine i njen prvi predsednik od 1911. do 1912. Revolucionarnu borbu za rušenje monarhije i demokratsku republiku počeo je 1894, a 1905. osnovao je Saveznu ligu iz koje je 1912. nastala stranka Kuomintang. Pod rukovodstvom Suna i Savezne lige 1911. izbila je buržoaska revolucija kojom je zbačena kineska Mandžu dinastiju – Ćin. Za predsednika Južne Kine, koja je postala nezavisna republika, izabran je 1917. Prvi kongres Kuomintanga 1924. prihvatio je Sunova programska načela: za nacionalno oslobođenje potreban je savez sa Sovjetskim Savezom, demokratija nije mogućna bez saradnje s komunistima i blagostanje naroda je nezamislivo bez poboljšanja života najbrojnijih slojeva – radnika i seljaka. Posle njegove smrti tu politiku napustilo je vođstvo Kuomintanga pod Čang Kaj Šekom.

1930. – Vođa borbe za nezavisnost Indije Mahatma Gandi otpočeo je kampanju građanske neposlušnosti protiv britanske kolonijalne uprave i njene namere da uspostavi monopol u proizvodnji soli.

1935. – Umro je srpski fizičar, elektroinženjer i pronalazač Mihailo Pupin, naučnik svetskog glasa. Iz rodnog Idvora u Banatu, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao je 1874. u SAD gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku na kojem je potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera. Električni rezonator pomoću kojeg je preko istog provodnika mogućan istovremeni prenos vesti na različitim talasnim dužinama bio je prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka. Najvećim otkrićem – samoindukcionim kalemovima („Pupinovi kalemovi“) omogućio je prenos telefonskih razgovora na veliku daljinu. Takođe je otkrio sekundarne radijacije rendgenskih zraka, elektromagnetske detektore, napisao je univerzitetski udžbenik termodinamike. Za naučni rad odlikovan je 1920. Edisonovom medaljom, a za knjigu o svom životu „Immigrant to Inventor“, na srpski prevedenu pod naslovom „Od pašnjaka do naučenjaka“, 1924. dobio je Pulicerovu nagradu. Njegovo ime nose fizičke laboratorije Kolumbija univerziteta. Pupin je bio čovek izrazitog srpskog patriotskog naboja, pomagao je razne patriotske akcije, humana društva, i u zemlji i u emigraciji. Kao čovek izuzetnog društvenog ugleda a lični prijatelj Vilsona veoma je pomogao srpskoj vladi prilikom određivanja konačnih granica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

1938. – Nemačke trupe su zaposele Austriju, s ciljem prisajedinjenja (anšlusa) Austrije – Nemačkoj. Narednog dana prisajedinjenje je i formalno proglašeno čime je Austrija prestala da postoji a umesto termina Austrija unutar Nemačke ubuduće je korišćen naziv – Istočna Marka.

1940. – Posle poraza u „zimskom ratu“, započetom sovjetskom invazijom krajem 1939, Finska je potpisala mirovni ugovor kojim se odrekla Karelijske prevlake i grada Viborg na istoku zemlje.

1946. – Rođena je američka glumica i pevačica Lajza Mineli. Karijeru je počela pevajući u noćnim klubovima i glumeći u njujorškim pozorištima na Brodveju. Filmovi: „Kabare“ (Oskar), „Nasrtljiva devojka“, „Kaži da me voliš“, „Srećna Ledi“, „Tišina, smejemo se“, „Njujork, Njujork“, „Artur“.

1947. – Predsednik SAD Hari Truman proklamovao je u Kongresu doktrinu o pomoći zemljama ugroženim od komunizma („Trumanova doktrina“). Prva sredstva su data Grčkoj i Turskoj.

1964. – Umro je srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najznačajnijih srpskih (i jugoslovenskih) likovnih stvaralaca između dva svetska rata. Studirao je u Sarajevu, Krakovu, Parizu i Pragu. Scenograf (potom i šef slikarske radionice) Narodnog pozorišta u Beogradu, u kojem je delao do smrti, postao je 1919. Slikao je portrete, pejzaže, mrtvu prirodu i kompozicije. Imao je privatnu školu iz koje je izašao niz slikara. Dela: „Portret devojke“, „Kupačica“, „Jajce“, „Kći umetnikova“, „Dvorište“, „Ženski akt“, „Sarajevo“, „Portret starice“.

1966. – Skupština je lišila Ahmeda Sukarna svih zvanja, uključujući titulu predsednika Indonezije, a general Suharto postao je vršilac dužnosti šefa države.

1968. – Ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu, britanska kolonija od 1810, postalo je nezavisna članica Britanskog komonvelta. Istog dana 1992. Mauricijus je proglašen republikom, prekinuvši tako i simbolične veze s britanskom krunom.

1971. – Premijer Hafez el Asad referendumom je izabran za predsednika Sirije.

1978. – Partije levice su, prvi put u istoriji Francuske, dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.

1984. – U Velikoj Britaniji počeo je generalni štrajk rudara.

1987. – U Sovjetskom Savezu je izvršena prva uspešna transplantacija srca.

1988. – Vlada Južne Afrike zabranila je opozicionu grupu koju je predvodio anglikanski nadbiskup Dezmond Tutu, uz tvrdnju da je ona „pretnja javnoj bezbednosti“.

1992. – U indijskom gradu Bombaj u seriji eksplozija koje su podmetnuli islamski teroristi poginulo je više od 300 ljudi. Indija je za eksplozije optužila susedni Pakistan.

1993. – Na godišnjicu masakra, islamski teroristi izazvali su u Bombaju novu seriju eksplozija u kojima je poginulo najmanje 200 ljudi.

1994. – Engleska anglikanska crkva rukopoložila je 32 žene za sveštenike, prekinuvši tako 460 godina dugu tradiciju.

1999. – Poljska, Češka i Mađarska su kao prve članice bivšeg Varšavskog pakta ušle u NATO.

1999. – Umro je američki violinista jevrejskog porekla Jehudi Menjuhin, jedan od najvećih violinista 20. veka. Počeo je da svira u petoj godini i svetsku karijeru napravio je već kao „čudo od deteta“ – njegovu interpretaciju „Violinskog koncerta“ Feliksa Mendelsona, kojom se u sedmoj godini predstavio publici na koncertu u San Francisku, muzička kritika ocenila je kao senzacionalnu. Osnovao je 1963. „Školu Jehudi Menjuhina“ za muzički nadarenu decu.

2000. – Umro je srpski trener Aleksandar Nikolić, tvorac superiorne jugoslovenske škole košarke, najznačajniji stručnjak evropske košarke u 20. veku. Košarku je počeo da igra 1946. i nastupao je za više ekipa uključujući „Crvenu zvezdu“ i „Partizan“, za jugoslovenski nacionalni tim odigrao je 11 utakmica, a 1951. postao je trener reprezentacije Jugoslavije, kojoj je doneo prve medalje 1961. na evropskom i 1963. na svetskom prvenstvu i titule prvaka Evrope 1977. i sveta 1978. U košarkaškim krugovima najčešće su ga nazivali „Profesor“ i bio je učitelj plejade srpskih trenera. Zbog ogromnih zasluga za košarku 1998. uvršten je u „Kuću slavnih“ u američkom gradu Springfild, kolevci košarkaške igre.

2000. – Papa Jovan Pavle II zatražio je oprost zbog krivice rimokatoličke crkve, uključujući postupke prema Jevrejima, jereticima i ženama.

2003. – U atentatu ispred (u dvorištu) zgrade Vlade Srbije snajperskim hicem ubijen je Zoran Đinđić, predsednik vlade Srbije. Gimnaziju je završio u Beogradu. Diplomirao je filozofiju 1974. u Beogradu a 1979. doktorirao je na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj, s tezom „Problemi utemeljenja kritičke teorije društva“ kod Jirgena Habermasa. Hapšen je još kao student navodno zbog organizovanja „ilegalnih aktivnosti u studentskoj organizaciji“. Pošto se Vili Brant, nemački kancelar, zauzeo za njega, umesto u zatvoru našao se u Nemačkoj. Radio je u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, u Beogradu, bio poslanik u tri saziva Narodne skupštine Srbije kao i tadašnje Savezne skupštine SRJ, i kao profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Jedan je od inicijatora 1989. (sa još 12 intelektualaca) obnove Demokratske stranke a na Skupštini Stranke 1990. jedan je od osnivača. Januara 1994. postaje predsednik Demokratske stranke. Izvesno vreme 1997. gradonačelnik je Beograda. Bio je arhitekta petooktobarskih promena u Srbiji 2000. Od 25. januara 2001. do tragične smrti u atentatu predsednik je vlade Srbije. Dobitnik je nagrade „Bambi“, kao i nagrade fondacije „Polak“, za doprinos razvoju demokratije. Bio je plodan autor, na polju filozofije, ali i političke publicistike. Prevodio je Diltaja, Kropotkina, Huserla… Dela: „Subjektivnost i nasilje“, „Jesen dijalektike“, „Jugoslavija kao nedovršena država“, „Srbija ni na istoku ni na zapadu“.

2010. – Umrla je Dušanka Kalanj, spikerka i voditeljka Televizije Beograd, jedan od simbola dobrog izražavanja i prva žena koja je vodila „Dnevnik“ TV Beograd.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 11, 03, 2012.