Na današnji dan 1856.godine umro je srpski pisac Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf. Posle završenih studija prava u Kežmarku u Slovačkoj (tada Gornja Ugarska), radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u tadašnju Kneževinu Srbiju i postao profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu.

Kao načelnik Ministarstva prosvete Srbije obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Izradio je i čitav rečnik nove srpske pravno-filozofske terminologije, ali ga na žalost intelektualna javnost nije prihvatila. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvođenjem njegove tragedije „Smrt Stefana Dečanskog“. U početku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je „Romanom bez romana“ napustio romantičarsku i avanturističku književnost. Ostala dela: komedije „Laža i paralaža“, „Pokondirena tikva“, „Zla žena“, „Tvrdica“(Kir-Janja), „Rodoljupci“, zbirka pesama „Davorje“. Napisao je i jedan udžbenik retorike.

Danas je subota, 10. mart 2012. godine. Do kraja godine ima 296 dana.

1452. – Rođen je španski kralj Ferdinand Katolički (kao Ferdinand II vladar Aragonije, a kao Ferdinand V od Kastilje), čiji je dolazak na presto Aragonije 1479. označio početak istorije ujedinjene Španije. Njegova žena Isabela I postala je 1474. kraljica Kastilje, a on je nasledio oca Huana II u Aragonu i tako su sjedinjene glavne pirinejske države. U nastojanju da ojača rimokatoličku crkvu i monarhiju, 1480. utemeljio je sud inkvizicije (koji je u toj zemlji postojao do 1834.) a 1492. proterao je Jevreje iz Španije. Borbe s Mavrima pobedonosno je okončao 1492, proteravši ih iz južne španske pokrajine Granade, iste godine opremio je ekspediciju Kristifora Kolumba koja je otkrila Ameriku, a 1503. od Francuske je preoteo Napuljsku kraljevinu (Kraljevina Dveju Sicilija).

1628. – Rođen je italijanski lekar i botaničar Marčelo Malpigi, tvorac mikroskopske anatomije. Pronašao je jako konveksna sočiva, jednostavan mikroskop koji uveličava do 180 puta.

1772. – Rođen je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma i jedan od prvih evropskih modernista. S bratom Augustom Vilhelmom Šlegelom uređivao je glavni romantičarski časopis „Ateneum“. Pored radova o antičkoj književnosti, eseja, pesama i pripovedaka, pisao je aforizme. Dela: roman „Lucinda“, „Istorija stare i nove književnosti“ (jedan od prvih pregleda celokupne svetske literature).

1861. – Umro je ukrajinski pisac i slikar Taras Grigorjevič Ševčenko, najveći ukrajinski pesnik 19. veka, osnivač nove ukrajinske književnosti, romantičar, revolucionar, vatreni borac za slobodu naroda. Poezijom inspirisanom narodnim stvaralaštvom utemeljio je književni ukrajinski jezik. Kao ukrajinski nacionalista proveo je više godina u progonstvu u Sibiru, a mnoga njegova dela našla su se na udaru carske cenzure. Ruski režim je, u to vreme, Ukrajince smatrao sastavnim delom ruskog naroda, kao Maloruse.Dela: zbirka pesama i poema „Kobzar“, poema „Hajdamaki“, romani (na ruskom) „Najamnica“, „Kneginja“, „Muzikant“, „Blizanci“, „Umetnik“.

1872. – Umro je italijanski revolucionar Đuzepe Macini, glavni ideolog nacionalnog pokreta Italijana u 19. veku i jedan od tvoraca moderne italijanske države. U Marselju je 1831. osnovao revolucionarno udruženje italijanskih nacionalista „Mlada Italija“ i aktivno je učestvovao u borbama za ujedinjenje, naročito 1848. i 1849. Ostao je do kraja života veran republikanskim načelima i idejama Francuske revolucije i protivio se 1861. ujedinjenju Italije pod Savojskom dinastijom.

1875. – Umro je srpski političar, politički mislilac i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Po povratku sa studija u Švajcarskoj i Rusiji, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja Černiševskog, Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi socijalistički list na Balkanu „Radenik“. Bio je pod uticajem ruskog „narodnjaštva“. Ubrzo je proteran iz Srbije i godinu dana je živeo u Novom Sadu. Po povratku je 1873. i 1874. pokrenuo listove „Javnost“ i „Glas Javnosti“, a 1875. „Oslobođenje“. Zbog navodne štamparske krivice odležao je devet meseci u požarevačkom zatvoru, odakle je izašao teško bolestan. Člancima „Realni pravac u nauci i životu“, „Pevanje i mišljenje“ i „Realnost“ snažno je uticao na srpsku književnost krajem 19. veka. Političke ideje razradio je u delu „Srbija na istoku“, najznačajnijem i najoriginalnijem spisu.

1908. – Rođen je srpski pravnik Jovan Đorđević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti, stručnjak za ustavno pravo. Od 1945. učestvovao je u pisanju ustava i zakona u bivšoj SFRJ i bio jedan od glavnih urednika „Arhiva za pravne i društvene nauke“. Jedan je od tvoraca ustava SFRJ iz 1974. Dela: „Državno uređenje FNRJ“, „Narodni odbori“, „Ustavno pravo SFRJ“, „Osnovna pitanja federalne države“, „Novo ustavno pravo“.

1922. – Na Evropskoj ekonomskoj konferenciji u Đenovi zapadne sile su uslovile priznavanje Sovjetskog Saveza isplatom 12 milijardi zlatnih franaka carskih državnih zajmova i štete zbog nacionalizacije stranih firmi posle Oktobarske revolucije. Šef sovjetske diplomatije Georgij Čičerin predočio je da su zapadne sile Sovjetskoj Rusiji nanele štetu vojnom intervencijom od 30 milijardi zlatnih franaka, pa je skup zapao u ćorsokak.

1940. – Umro je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov. Zbog romana s fabulom iz građanskog rata „Bela garda“, bio je „počastvovan“ napadom samog Staljina. Sličan gnev izazvao je romanom „Majstor i Margarita“, štampanom u Moskvi tek 1966. Ostala dela: priče i pripovetke „Beleške mladog lekara“, „Đavolijada“, „Kobna jaja“, „Pseće srce“, romani „Život gospodina de Molijera“, „Pozorišni roman“ (nedovršen), drame „Bekstvo“, „Zojkin stan“, „Purpurno ostrvo“, „Adam i Eva“, „Blaženstvo“, „Ivan Vasiljevič“, „Bratstvo licemera“, „Poslednji dani“, „Batum“, scenariji „Revizor“, „Mrtve duše“, dramatizacije „Mrtve duše“, „Rat i mir“.

1945. – Tokio je u Drugom svetskom ratu razoren napadom 300 američkih bombardera tipa B-29, u kojem je ubijeno oko 100.000 stanovnika japanske prestonice.

1948. – Šef čehoslovačke diplomatije Jan Garig Masarik, sin prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika, izvršio je samoubistvo – kako je zvanično saopšteno. Motivi tog čina predratnog ambasadora Čehoslovačke u SAD i Velikoj Britaniji i ministra inostranih poslova od 1940. nisu rasvetljeni, ali se znalo da nije bio naklonjen komunističkom režimu koji je preuzimao vlast.

1952. – Kubansku vladu zbacio je bivši predsednik Fulhensio Batista, koji je potom kao diktator vladao Kubom do 1959.godine.

1968. – U feribotu koji se prevrnuo u luci novozelandskog grada Velington poginulo je najmanje 200 ljudi.

1969. – Džejms Erl Rej osuđen je na 99 godina robije, pod optužbom da je ubio američkog crnačkog lidera Martina Lutera Kinga u aprilu 1968. Kasnije je nezavisna istraga pokazala da je verodostojnost „dokaza“ FBI veoma nepouzdana i da nije sigurno da je Rej atentator na Kinga.

1974. – Japanski poručnik Hiro Onade se, posle 29 godina skrivanja u džungli, predao filipinskim vlastima, objasnivši da nije dobio naređenje o povlačenju i da nije znao da je prestao rat SAD i Japana.

1982. – Jugoslavija je osvojila prvo mesto u evropskoj stonoteniskoj superligi.

1985. – Umro je sovjetski državnik Konstantin Ustinovič Černjenko, samo 13 meseci pošto je postao lider Sovjetskog Saveza. Na najmoćniji položaj u državi – mesto generalnog sekretara sovjetske Komunističke partije, dospeo je posle smrti Jurija Andropova u februaru 1984. Došao je na vlast već sasvim zdravstveno onemoćao. Bio je godinama šef kabineta sovjetskog lidera Leonida Brežnjeva.

1990. – Britanskom novinaru Farzadu Bazoftu irački sud je, zbog navodne špijunaže, izrekao smrtnu kaznu izvršenu pet dana docnije, uprkos talasu protesta u inostranstvu i apela Bagdadu da mu poštedi život.

1993. – Suharto je šesti put izabran za predsednika Indonezije.

1997. – Vatikan je uspostavio diplomatske odnose sa Libijom.

2004. – Umro je srpski pilot Vukadin Jelić, koji je zajedno sa ostalim malobrojnim našim pilotima, u neravnopravnom dvoboju sa eskadrilama nemačkog „Luftvafea“, branio Beograd od nemačkog bombardovanja 6. aprila 1941.

2004. – Libija je potpisala protokol kojim je Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju dato pravo nenajavljenih inspekcija libijskih postrojenja.

2005. – U samoubilačkom napadu u iračkom gradu Mosulu, tokom sahrane jednog od šiitskih verskih lidera, život je izgubilo 47 ljudi, a preko 100 je ranjeno.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 09, 03, 2012.