Na današnji dan 1454. godine rođen je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči, prema čijoj je latinskoj verziji imena (Americus) nemački kartograf Martin Valdzemiler 1507.

Novi svet pogrešno nazvao Amerika. To je prihvaćeno uprkos činjenici da je novi kontinent 1492. otkrio Vespučijev zemljak Kristifor Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. predvodio je portugalsku ekspediciju. Verovao je da su Honduras i Brazil novi, neotkriveni kontinenti, ne znajući da je Honduras pre njega otkrio Kolumbo.

Danas je petak, 9. mart, 69. dan 2012. Do kraja godine ima 297 dana.

1074. – Papa Grgur VII naredio je da svi oženjeni rimokatolički sveštenici budu odstranjeni iz Crkve.

1661. – Umro je francuski kardinal italijanskog porekla Žil Mazaren, posle smrti kardinala Armana Žana Rišeljea 1642. šef vlade u vreme Luja XIII i Luja XIV. Kao jedan od najveštijih diplomata svog doba postavio je temelje na kojima je Luj XIV gradio hegemonističku politiku Francuske u Evropi. Okončao je 1648. Tridesetogodišnji rat, posle kojeg je Vestfalskim mirom Francuska od Nemačkog carstva preuzela Alzas i neke lorenske gradove. Takođe je savladao bunu plemstva od 1652. i učvrstio kraljev apsolutizam poljuljan tokom pobune.

1749. – Rođen je francuski političar i pisac Onore Gabrijel Viktor Riketi de Mirabo, najbolji govornik Francuske revolucije i jedan od glavnih zastupnika interesa trećeg staleža. Doprineo je pobedi Ustavotvorne skupštine nad kraljem, ali ne kao principijelan protivnik monarhije. Njegov cilj bila je liberalna reforma društva uz održavanje monarhije. Ubijen je 1791. pod optužbom da je paktirao s dvorom. Dela: „Esej o despotizmu“, „O pruskoj monarhiji pod Fridrihom Velikim“.

1814. – Rođen je ukrajinski pisac i slikar Taras Grigorjevič Ševčenko, najveći ukrajinski pesnik 19. veka, osnivač nove ukrajinske književnosti, romantičar, revolucionar, vatreni borac za slobodu naroda. Poezijom inspirisanom narodnim stvaralaštvom je utemeljio književni ukrajinski jezik. Kao ukrajinski nacionalista proveo je više godina u progonstvu u Sibiru, a mnoga njegova dela našla su se na udaru carske cenzure. Ruski režim, u to vreme, je Ukrajince smatrao delom ruskog naroda kao Maloruse. Dela: zbirka pesama i poema „Kobzar“, poema „Hajdamaki“, romani (na ruskom) „Najamnica“, „Kneginja“, „Muzikant“, „Blizanci“, „Umetnik“.

1817. – Srpski vojvoda i popečitelj (ministar) finansija u Prvom srpskom ustanku knez Sima Marković pogubljen je u beogradskoj tvrđavi prema naređenju Marašli Ali paše. Od početka ustanka bio je blizak saradnik Karađorđa, s kojim je emigrirao posle propasti ustanka. Vratio se u Srbiju zahvaljujući nagodbi Miloša Obrenovića i Ali paše, ali je nastavio prepisku sa srpskim starešinama u Besarabiji, pozivajući ih da se vrate i nastave borbu protiv Turaka. S vojvodom Pavlom Cukićem i bivšim Karađorđevim kapetanom Dragićem Gorunovićem podigao je bunu koju su Miloš i Turci brzo ugušili, a Marković i Gorunović su uhvaćeni i pogubljeni.

1831. – Kralj Luj Filip osnovao je francusku Legiju stranaca, sa središtem u Alžiru.

1851. – Umro je danski fizičar Hans Kristijan Ersted, osnivač nauke o elektromagnetizmu. Njegovo glavno delo „Experimenta circa effectum conflictus electrici in acum magneticam“ znatno je uticalo na francuskog fizičara i matematičara Andre Mari Ampera. Njemu u čast jedinica za jačinu magnetnog polja je nazvana Ersted (oznaka Oe).

1885. – Rođena je ruska balerina Tamara Platonovna Karsavina, jedna od najvećih umetnica klasičnog baleta u prvoj polovini 20. veka. S Anom Pavlovom i Vaclavom Nižinskim bila je među glavnim zvezdama Ruskog baleta Sergeja Đagiljeva, u Imperatorskom baletu u Petrogradu nastupala je kao primabalerina i gostovala je na scenama u Parizu i Londonu, gde je 1928. osnovala baletsku školu. Upamćena je kao nezamenjiva partnerka Nižinskog u baletu „San o ruži“ i po sjajnim rolama u baletima „Šeherezada“, „Žar ptica“, „Petruška“, „Fantastični dućan“, „Trorogi šešir“.

1888. – Umro je nemački car Vilhelm I Fridrih Ludvig. Podržao je Bizmarkovu politiku ujedinjenja Nemačke, svim sredstvima („krvlju i gvožđem“). Bio je kralj Pruske od 1861. a 1871. postaje prvi car novostvorenog Nemačkog carstva. Tokom njegove vladavine Nemci su Danskoj oteli pokrajine Šlezvig i Holštajn u ratu 1864. porazili Austriju 1866. a u Francusko-pruskom ratu 1871. otrgli su Alzas i Lorenu od Francuske. Izdao je 1879. „Izuzetni zakon“ (Lex specialis), kojim je socijaldemokratski pokret u Nemačkoj stavljen van zakona.

1890. – Rođen je sovjetski državnik Vjačeslav Mihajlovič Skrjabin, poznat kao Vjačeslav Mihajlovič Molotov, šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956. Bio je glavni kreator, sa sovjetske strane, sovjetsko-nemačkog desetogodišnjeg pakta o nenapadanju, potpisanog 1939. devet dana pre napada Nemačke na Poljsku. Jedan je od osnivača lista „Pravda“. Održao se u vrhu vlasti tokom tri decenije Staljinove vlade, ali je u junu 1957. pod optužbom za „antipartijski stav“, isključen iz Centralnog komiteta Komunističke partije i smenjen sa svih funkcija.

1893. – Umro je francuski teoretičar umetnosti, istoričar i filozof Ipolit Ten, koji je nastojao da unese pozitivističke metode u izučavanje literature, umetnosti i društva. Prema determinističkom shvatanju istorije, smatrao je da pojedinac, izrazito određen jednom „preovlađujućom osobinom“, trpi jak spoljni uticaj „rase“, „sredine“ i „trenutka“. Kao filozof bavio se problemima saznanja. Dela: „Istorija engleske književnosti“, „Filozofija umetnosti“, „O inteligenciji“, „Postanak savremene Francuske“.

1916. – Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila rat Portugaliji, koja je prethodno u svojim lukama zaplenila nemačke brodove.

1918. – Umro je nemački pisac Frank Vedekind, koji je ekscentričnim dramama, punim ironije i cinizma, tragike i komike, grotesknih likova, drastičnih erotskih scena i uličnog žargona, provocirao građanski moral. Njegove pesme, šansone i balade, recitovane su i izvođene u minhenskom kabareu „Jedanaest dželata“. Dela: drame „Prolećno buđenje“, „Zemaljski duh“, „Markiz fon Kajt“, „Pandorina kutija“, „Mrtvački ples“, „Muzika“, „Cenzura“, pesme „Četiri godišnja doba“.

1919. – Britanci su deportovali na Maltu vođu egipatskog pokreta za nezavisnost Saada Zaglula.

1924. – Italija je anektirala grad Fiume (danas Rijeka).

1934. – Rođen je ruski kosmonaut Jurij Aleksejevič Gagarin, prvi čovek koji je obleteo Zemlju. U aprilu 1961. vasionskim brodom „Vastok I“ načinio je krug oko planete za 108 minuta, krećući se maksimalnom brzinom od 28.000 kilometara na čas, na najvećoj udaljenosti od Zemlje 327 kilometara.

1942. – Japanske invazione snage su u Drugom svetskom ratu okončale zauzimanje centralnog indonežanskog ostrva Java. Indonezija je tada bila holandska kolonija, kao Holandska Istočna Indija.

1943. – Rođen je Bobi Fišer, šahovski velemajstor, bivši prvak sveta u šahu i jedan od najboljih šahista u istoriji. Titulu svetskog prvaka osvojio je 1972. u Rejkjaviku pobedom nad Spaskim, a kruna mu je oduzeta tri godine docnije, pošto je odbio meč protiv izazivača Karpova. Kada je 1956. kao trinaestogodišnak, postao juniorski prvak SAD, proglašen je za „čudo od deteta“, a već naredne godine trijumfovao je na Otvorenom prvenstvu SAD. Titulu velemajstora osvojio je sa 15 godina. Šahu se vratio 1992. kada je na Svetom Stefanu i u Beogradu odigrao revanš protiv Spaskog. Vlada SAD optužila ga je tada zbog kršenja sankcija protiv Srbije (SRJ) što je Fišer javno ismejao doslovno pljunuvši na tekst optužbe. Nakon osmomesečnog pritvora u Japanu, zbog zahteva SAD za deportaciju, 2005. dobio je islandsko državljanstvo, pa je ostatak života proveo u Rejkjaviku.

1945. – Američke snage su u Drugom svetskom ratu zauzele Bon.

1956. – Englezi su deportovali kiparskog arhiepiskopa Makariosa III na Sejšelska ostrva u Indijskom okeanu.

1976. – U Kavalezeu kod grada Trento na severu Italije srušila se uspinjača, usmrtivši 42 smučara u najgoroj nesreći te vrste u svetu. Tragediju je preživela jedna devojka.

1987. – Teheran je optužio Bagdad da upotrebljava hemijsko oružje u Iransko-iračkom ratu.

1989. – Vlasti u Varšavi zvanično su optužile sovjetske službe bezbednosti za likvidaciju više od 4.200 poljskih oficira u Katinskoj šumi u proleće 1940.

1991. – U Beogradu su se masovne opozicione demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića, posle oštre policijske intervencije, pretvorile u krvave nerede u kojima su poginuli učenik Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović. Režim je uveče, kad se situacija smirila, demonstrirao silu tako što je na ulice izveo tenkove, pod izgovorom da to čini zbog izgredničkog ponašanja demonstranata koji su demolirali prodavnice u strogom centru grada.

1992. – Umro je bivši premijer Izraela Menahem Begin, prvi izraelski državnik koji je potpisao ugovor s nekom arapskom zemljom. Posle razgovora u Kemp Dejvidu sa egipatskim predsednikom Anvarom el Sadatom i predsednikom SAD Džimijem Karterom, 1977. u Vašingtonu je potpisao mirovni ugovor sa Egiptom i sa Sadatom je 1978. podelio Nobelovu nagradu za mir. Završio je prava u Varšavi, a 1939. bio je vođa omladinskog cionističkog pokreta „Betar“ u rodnoj Poljskoj. Uhapšen je 1940. i dve godine je proveo u logoru u Sibiru, ali je 1942. uspeo da se domogne Palestine, tada pod britanskom upravom, gde je komandovao ilegalnom cionističkom grupom „Irgun Cevai Leumi“ (Narodni vojnički savez). U tek osnovanoj državi Izrael 1948. oformio je pokret „Herut“ (sloboda), od kojeg je nastala partija „Likud“ (jedinstvo). Ubrzo je postao član Kneseta (Skupština), u vladu je ušao 1967. i bio je premijer od 1977. do 1983, kad je podneo ostavku. Važio je za „čoveka najtvrđe linije s vizijom za kompromis“. Dela: „Pobuna“, „Lična sećanja komandanta Irgun Cevai Leumija“, „Bele noći“, „U podzemlju“.

1994. – Teroristi Irske republikanske armije izveli su prvi u seriji minobacačkih napada na londonski aerodrom „Hitrou“.

1999. – Iranski predsednik Muhamed Hatami doputovao je u Italiju, što je bila prva poseta Zapadu šefa iranske države od islamske revolucije 1979. u toj azijskoj zemlji.

2000. – NATO je odbacio izveštaje da je špijun unutar tog vojnog saveza snabdevao Srbe tajnim detaljima tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) u proleće 1999.

2003. – Evropska unija otvorila je diplomatsko predstavništvo u kubanskoj prestonici Havani.

2007. – Umro je Kazuo Tanaka, istoričar književnosti, pisac i prevodilac, koji je svojim radom dao dragocen doprinos širenju srpske kulture u Japanu. Dobitnik je Ordena Vuka Karadžića, Nagrade Njegoševe zadužbine i Nagrade Srpskog PEN centra za životno delo. Predavao je na univerzitetima Cudađuku i Ćiba, a kao urednik i savetnik direktora izdavačke kuće „Kobunša“ preveo je i objavio dela srpskih književnika kao što su Ivo Andrić, Miodrag Bulatović, Desanka Maksimović ili akademik Georgije Ostrogorski. Objavio je i preveo (sa M. Suzukijem, 1995.) i fotomonografiju Hilandar. Tanaka je bio i koautor više priručnika za učenje srpskog jezika i priručnika za konverzaciju. Bio je član odbora za izradu Velikog srpsko-japanskog rečnika (30.000 reči). Objavio je zbirku eseja: „Balkanska duša“.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 08, 03, 2012.