Na današnji dan 1888. umro je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić. Kralj Milan Obrenović, osnivač Srpske kraljevske akademije (1.11.1886.) postavio ga je za prvog predsednika SKA.

Prvobitni naziv bio je Kraljevsko-srpska akademija. Medicinu je završio u Pešti, a u Beču je usavršavao botaničke studije i upoznao Vuka Karadžića prema čijem je savetu 1846. došao u Srbiju. Radio je kao lekar u Paraćinu, Jagodini i Kragujevcu, a 1856. je postao profesor Liceja, potom Velike škole u Beogradu, čiji je rektor bio šest puta. Proučavao je floru, faunu i mineralogiju Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. Opisao je oko 80 nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta. Otkrio je endemsko-reliktni četinar poznat kao „Pančićeva omorika“ (Picea omorika) i reliktne ramondije (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae). Osnovao je 1874. i uredio Botaničku baštu u Beogradu. Od 1889. ona se nalazi na imanju koje je u tu svrhu darovao Kralj Milan (Jevremovac). Objavio je oko 30 radova iz botanike, zoologije, geologije, mineralogije, šumarstva, arheologije. Dela: „Flora Kraljevine Srbije“, „Ptice Srbije“, „Ribe Srbije“.

Danas je sreda, 8. mart, 68. dan 2012. Do kraja godine ima 298 dana.

1714 – Rođen je nemački kompozitor, čembalista i dirigent Karl Filip Emanuel Bah, sin i učenik Johana Sebastijana Baha. Dela: dvadesetak simfonija, oko 60 koncerata za klavir, kamerna muzika, sonate za klavir, kantate, crkvene kompozicije.

1847 – Rođen je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član, izvesno vreme i predsednik, Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izučavao je organsku hemiju, agrikulturnu hemiju i mineralne sirovine.

1866 – Rođen je ruski fizičar Pjotr Nikolajevič Lebedev, profesor Moskovskog univerziteta. Proučavao je pritisak svetlosti, dokazavši postojanje mehaničkog impulsa kod svetlosnih zraka, što je od velikog značaja za razumevanje kosmičkih pojava. Dela: „Sila pritiska svetlosti na gasove“, „Magnetometrijsko proučavanje obrtnih tela“.

1869 – Umro je francuski kompozitor i muzički pisac Hektor Berlioz, tvorac romantičarske programske muzike i začetnik moderne orkestracije. Znatno je uticao na evropsku muziku svog doba. Napisao je „Nauku o instrumentaciji“. Dela: „Fantastična simfonija“, „Harold u Italiji“, „Romeo i Julija“, „Faustovo prokletstvo“, „Rekvijem“, opere „Benvenuto Čelini“, „Trojanci“.

1879 – Rođen je srpski slikar, vajar i pisac Mihailo Milovanović, jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, autor portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, generala Pavla Jurišića Šturma, kralja Petra I i regenta Aleksandra Karađorđevića. Diplomirao je 1909. na Likovnoj akademiji u Minhenu, odakle je 1912. došao u Srbiju kao dobrovoljac. Njegovo slikarstvo karakteriše preplitanje realizma, simbolizma i impresionizma, uz oslon na nacionalnu tradiciju. Izložbe Milovanovićevih slika u međuratnom periodu bile su prvorazredan kulturni događaj. Njegova izložba 1938. u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ bila je najposećenija postavka u dotadašnjoj istoriji te Kuće. Izradio je spomenike arhimandritu račanskog manastira i knezu Sokolske nahije Hadži-Melentiju u manastiru Rača, komandantu Zlatiborskog četničkog odreda majoru Kosti Todoroviću u Srebrenici (uništile ustaše u Drugom svetskom ratu), srpskim ratnicima u Mladenovcu (1947. uklonjen grb Srbije), spomenik na Krfu poginulim vojnicima Drinske divizije, mermerni ikonostas u crkvi u Mladenovcu. Iako nosilac Albanske spomenice i Ordena Svetog Save, streljan je u Užicu novembra 1941, od strane partizana (Užička republika) pod optužbom da je „engleski špijun“. Napisao je roman „Lendina vodenica“, prvi put objavljen 1997.

1879 – Rođen je nemački hemičar i fizičar Oto Han, profesor univerziteta u Berlinu i Getingenu, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1944, koji je 1957. potpisao Getingenšku deklaraciju, odbijajući da sarađuje u razvoju eventualnog zapadnonemačkog nuklearnog oružja. Dokazao je 1938. raspadanje rubidijuma, a 1939. s Fricom Štrasmanom otkrio je nuklearnu fisiju (cepanje) jezgra urana. Otkrio je i redioaktivne elemente mezotorijum, radio-torijum i – s Lizom Majtner – protoaktinijum.

1895 – Rođena je urugvajska književnica Huanita Fernandes Morales, poznata kao Huana Fernandes de Ibarbourou. Jedna je od najistaknutijih liričarki Južne Amerike, poznata i kao „Huana Amerike“. Dela: zbirke stihova „Dijamantski jezici“, „Divlji koren“, „Ruža vetrova“, „Izgubljena“, „Romanse sudbine“.

1904 – Nemačka je ublažila antijezuitski zakon iz 1872, dopustivši povratak pojedinih pripadnika tog rimokatoličkog reda.

1907 – Rođen je grčki državnik Konstantin Karamanlis, predsednik Grčke od 1980. do 1985, osnivač stranke „Nova demokratija“. Prvi put je postao predsednik vlade 1955. i na tom položaju ostao je do 1963, kad je dobrovoljno emigrirao. Vladu je ponovo sastavio 1974, posle pada vojne hunte, odigravši ključnu ulogu u obnovi demokratije u Grčkoj.

1917 – U Petrogradu (danas Sankt-Peterburg) je nemirima i štrajkovima počela Februarska revolucija (događaj se zbio 23. februara prema Julijanskom kalendaru, tada na snazi u Rusiji).

1917 – Umro je nemački konstruktor i general Ferdinand fon Cepelin, koji je 1900. konstruisao veliku vazdušnu lađu – dirižabl, nazvanu po njemu „cepelin“.

1921 – Francuske trupe ušle su u Diseldorf i druge gradove u Ruru pošto Nemačka nije isplatila ratnu štetu, prema obavezi iz Versajskog ugovora kao poražena strana u Prvom svetskom ratu.

1921 – Španskog predsednika vlade Eduarda Data u Madridu su ubili anarhisti.

1930 – Umro je američki državnik Vilijam Hauard Taft, predsednik SAD od 1909. do 1913, prvi bivši šef države u američkoj istoriji koji je od 1921. do smrti bio predsednik Vrhovnog suda. Tokom predsedničkog mandata vojno je intervenisao u Nikaragvi, koja je potom bila pod američkom okupacijom od 1912. do 1925. i od 1926. do 1933.

1931 – Rođen je srpski književnik Vladimir Bulatović Vib, satiričar, dramski pisac, novinar. Bio je dugogodišnji urednik u kući „Politika“ i urednik „Politikinog Zabavnika“ u njegovim najslavnijim danima. Rođen je u Sopotskom u današnjoj Makedoniji, tada Kraljevina Jugoslavija, pošto je njegova majka tamo bila učiteljica. Studirao je Novinarsko-diplomatsku školu i Filozofski fakultet u Beogradu. Jedan je od najvećih satiričara u istoriji srpske književnosti. Najprestižnija nagrada koja se dodeljuje za stvaralaštvo iz oblasti satire nazvana je po njemu – Vibova nagrada. Dela: „Budilnik“, “ Menjačnica ideala“, Veliko spremanje“, „Korak nazad“, „Šta je pisac hteo da kaže“, „Dežurno uvo vremena“.

1942 – Umro je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka i Graupera, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927. Izgubio je samo jednu partiju u razdoblju od 1914. do 1924, po čemu je jedinstven u istoriji šaha. Titulu je osvojio pobedivši u meču nemačkog velemajstora Emanuela Laskera s 4:0, uz 10 remija, a izgubio je od ruskog velemajstora Aleksandra Aljehina, koji ga je pobedio sa 6:3, uz 25 remija. Dela: „Osnovi šaha“, „Moja šahovska karijera“.

1942 – Japanske trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele glavni grad Burme Rangun. U ratu je Burma imala izuzetan strateški značaj, ali su Britanci tu koloniju smatrali za sporedno ratište, što im se osvetilo u kasnijim operacijama.

1950 – Sovjetski maršal Kliment Vorošilov objavio je da je Sovjetski Savez isprobao atomsku bombu, što je izazvalo šok u SAD, jer su Amerikanci bili uvereni da jedini poseduju nuklearno oružje. Pometenost u Vašingtonu upotpunila je izjava Vorošilova da je proba izvršena još 23. septembra 1949.

1954 – Zaključen je odbrambeni sporazum SAD i Japana, čime se Tokio formalno potpuno priklonio političko-vojnom savezu Zapada.

1965 – U Južni Vijetnam iskrcalo se 3.500 američkih marinaca, čime je otpočelo masovno uključenje kopnenih trupa SAD u vijetnamsku ratnu avanturu, okončanu potpunim porazom 1975. i pogibijom više od 58.000 Amerikanaca u toj zemlji jugoistočne Azije.

1969 – Sovjetski Savez je stavio u stanje uzbune dalekoistočne trupe kao znak upozorenja Kini posle pograničnih sukoba na reci Usuri.

1971 – Osnovan je hor „Kolegijum muzikum“ (Collegium musicum), akademski kamerni hor studenata Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Inicijativa je potekla od profesora Vojislava Ilića. Hor nastavlja tradiciju kamernomuzičkog hora Univerziteta u Beogradu osnovanog 1925. pod istim imenom, na inicijativu profesora Miloja Milojevića.

1971 – Umro je američki filmski glumac Harold Lojd, jedan od najvećih komičara nemog filma. Filmovi: „Sigurnost na poslednjem mestu“, „Brucoš“, „Čuvaj se, profesore“, „Luda sreda“.

1983 – Umro je engleski kompozitor Vilijam Tarner Volton, tvorac osećajne i lirske muzike neoromantičarskog stila. Posebno je značajan po orkestarskim kompozicijama, koje se odlikuju dugom melodijskom linijom, bogatom harmonijom i složenim ritmom. Dela: melodrama „Fasada“, oratorijum „Baltazarov pir“, „Koncert za violinu“.

1994 – Kod Durbana u Južnoj Africi poginula su 64 putnika prigradskog voza koji je iskočio iz šina.

1996 – Okončan je neuspešni mirovni mandat UN u Ruandi.

1999 – Umro je američki sportista Džo Di Mađo, legendarni bejzbol igrač njujorških „Jenkija“.

2000 – U Kini je pogubljen bivši provincijski viceguverner Hu Čangćing zbog podmićivanja, najviši funkcioner pogubljen u toj zemlje tokom poslednjih 50 godina.

2001 – Tročlano veće čileanskog apelacionog suda presudio je sa 2:1 da bivšem diktatoru Augustu Pinočeu može da bude suđeno za kršenje ljudskih prava posle vojnog udara koji je izveo 1973. u kojem je ubijen demokratski izabrani šef države Salvador Aljende.

2003 – Ubijen je jedan od osnivača i vođa oružanog krila palestinskog islamističkog pokreta Hamas – Ibrahim el Makadma. U raketnom napadu izraelskih helikoptera na Makadmino vozilo u pojasu Gaze ubijena su i trojica njegovih telohranitelja.

2005 – U akciji specijalne ruske policije na severu Kavkaza, u mestu Tolstoj-Jurt, ubijen je Aslan Mashadov, vođa čečenskih separatista, jedan od najozloglašenijih terorista na prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza.

2005 – Sirijske trupe počele su povlačenje iz Libana, nakon sirijsko-libanskog vojnog sporazuma čiji su detalji dogovoreni dan ranije, prilikom susreta u Damasku sirijskog predsednika Rašida el Asada sa svojim libanskim kolegom Emilom Lahudom.

2007 – Izraelski ministar zdravlja Jakob Ben-Jizri je potvrdio da smrtonosna bakterija hara bolnicama u Izraelu i da je ukupno izazvala smrt oko 200 ljudi – od početka godine. Veruje se da je u pitanju bakterija „Klebsiella pneumoniae“ jedna od najotpornijh na antibiotike, bezopasna za zdrave ljude ali fatalna za pacijente s oslabljenim imunitetom.

– Danas je međunarodni Dan žena. Druga međunarodna konferencija žena socijalista je 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu nemačke revolucionarke Klare Cetkin, ustanovila praznik u znak sećanja na demonstracije američkih žena u Čikagu 8. marta 1909. Prva proslava Dana žena u Srbiji je održana 1914.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 07, 03, 2012.