Na današnji dan 1850. godine rođen je čehoslovački državnik Tomaš Masarik, profesor Praškog univerziteta, filozof. Bio je prvi predsednik Čehoslovačke od 1918. do 1935.

Osnovao je 1900. Narodnu stranku, koja je 1905. preimenovana u Progresivnu partiju. Od 1907. bio je poslanik u skupštini (rajhsratu) Austrije, u kojem se borio protiv režima Habzburške monarhije i za autonomiju Čeha. Protivio se agresivnoj austrougarskoj politici na Balkanu i aneksiji Bosne i Hercegovine i veoma je uticao na srpsku (i jugoslovensku uopšte) nacionalističku omladinu uoči Prvog svetskog rata. Rat je proveo u emigraciji, nastojeći da dobije saglasnost saveznika za nezavisnost Čehoslovačke. Dela: „Socijalno pitanje – filozofske i sociološke osnove marksizma“ (marksizam je tretirao kao ekonomski materijalizam i jednostrani kolektivizam), „Samoubistvo kao socijalna masovna pojava moderne civilizacije“, „Principi morala Dejvida Hjuma“, „Osnove konkretne logike“, „Ideali humaniteta“, „Najnovija filozofija religije“.

Danas je sreda, 7. mart, 67. dan 2012. Do kraja godine ima 299 dana.

1573. – Potpisivanjem mira u Carigradu završen je rat Osmanskog carstva i Mletačke republike, kojoj su Turci 1571. preoteli Kipar.

1765. – Rođen je francuski hemičar Žozef Nisefor Nieps, pionir fotografije. Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820, prvi je u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori pomoću posrebrene bakarne ploče prekrivene osetljivim slojem asfaltnog laka.

1785. – Rođen je italijanski pisac Alesandro Manconi. Prvi je u italijanskoj književnosti seljacima dodelio ulogu literarnih junaka. Nastojao je da književni jezik bude sredstvo komunikacije ne samo za odabrane već da bude opšterazumljiv. Zalagao se za ujedinjenje Italije, podržavajući nacionalni pokret „Rizorđimento“ (preporod) četrdesetih godina 19. veka. Dela: roman „Verenici“, posmrtna oda Napoleonu I „Svete himne“, drame „Grof Karmanjola“, „Adelki“.

1793. – Revolucionarna Francuska objavila je rat Španiji.

1809. – Umro je francuski konstruktor Žan Pjer Fransoa Blanšar, koji je 1785. sa Džonom Džefrisom prvi preleteo Lamanš balonom. Takođe je konstruisao padobran.

1820. – Pod pritiskom ustanika, španski kralj Fernando VII morao je da vrati na snagu liberalni ustav iz 1812. i ukine inkviziciju.

1875. – Rođen je francuski kompozitor Žozef Moris Ravel, jedan od najistaknutijih predstavnika francuskog impresionizma. Oslanjao se na klasično francusko muzičko nasleđe, ali se inspirisao i španskom muzikom i džezom. Virtuozni pijanista i dirigent, održavao je koncerte širom Evrope i Amerike. Dela: opera „Sat Španije“, balet „Dafne i Kloe“, orkestarska kompozicija „Bolero“, klavirski ciklusi „Ogledala“, „Kuprenov grob“, „Sonatina“ za klavir, mnoštvo solo pesama, uglavnom na stihove francuskih simbolista.

1918. – Boljševička partija promenila je naziv u Ruska Komunistička partija.

1876. – Američkom pronalazaču Aleksanderu Grejemu Belu priznat je patent za pronalazak telefona.

1932. – Umro je francuski državnik Aristid Brijan, 11 puta predsednik vlade, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1926. U Prvom svetskom ratu zalagao se za formiranje Solunskog fronta, a posle rata za stvaranje Sjedinjenih Država Evrope i Društva naroda.

1935. – Povratkom Sarske oblasti u okrilje Nemačke počela je velika teritorijalna ekspanzija Trećeg rajha, okončana 1945. nemačkim porazom u Drugom svetskom ratu.

1936. – Okupacijom demilitarizovane Rajnske oblasti, Nemačka je demonstrativno prekršila Versajski mirovni ugovor.

1945. – Američka armija je u Drugom svetskom ratu zauzela strateški važan most preko Rajne kod Remagena u Nemačkoj.

1945. – Potisnuvši japanske snage u Drugom svetskom ratu, britanska 14. armija ušla je u Mandalej, drugi najveći grad u Burmi.

1951. – Iranskog šefa vlade Alija Razmaru u jednoj teheranskoj džamiji ubio je islamski fanatik.

1983. – U eksploziji gasa u rudniku uglja blizu turskog grada Eregli poginulo je 96 rudara.

1989. – Kina je objavila vanredno stanje u Tibetu posle trodnevnih antikineskih nereda u toj kineskoj pokrajini.

1989. – Iran je prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom zbog objavljivanja knjige britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija „Satanski stihovi“ u kojoj je islam, prema iranskom tumačenju, izvrgnut poruzi.

1991. – Snage lojalne iračkom predsedniku Sadamu Huseinu su – prema zapadnim izvorima – u Basri i drugim gradovima na jugu Iraka pogubile najmanje 400 učesnika pobune protiv centralnih vlasti.

1995. – Nemački ratni veterani i njihovi američki ratni neprijatelji koji su ih porazili, zajednički su u Remagenu obeležili poluvekovni jubilej poraza nemačke vojske na Rajni, kojim je ubrzan slom Nemačke u Drugom svetskom ratu.

1996. – Trojica pripadnika američkih oružanih snaga osuđena su na zatvor od 6,5 do sedam godina, zbog toga što su 1995. silovala jednu dvanaestogodišnju devojčicu na Okinavi, što je izazvalo talas ogorčenih protesta i zahteva da američka vojska napusti taj japanski arhipelag.

1998. – Italijanski vojni sud je osudio bivšeg nemačkog Š kapetana Eriha Pribkea na doživotnu robiju, oglasivši ga krivim za najgore zverstvo tokom Drugog svetskog rata u Italiji, masakr u Adreatinskim pećinama u blizini Rima.

1999. – Umro je američki filmski režiser Stenli Kjubrik, jedna od najkontroverznijih ličnosti svetskog filma, osobenog stila. Namera mu je, po sopstevnim rečima, bilo stvaranje samo „konačnih dela“ – savršenih proizvoda. Filmovi: „2001: Odiseja u svemiru“, „Paklena pomorandža“, „Dr Strejndžlav“, „Spartak“, „Ubijanje“, „Uzaludna pljačka“, „Staze slave“, „Lolita“, „Beri Lindon“, „Isijavanje“, „Ful metal džekit“, „Široko zatvorenih očiju“.

2003. – Skupština Srbije i Crne Gore izabrala je potpredsednika crnogorske vladajuće Demokratske partije socijalista Svetozara Marovića za prvog predsednika Državne zajednice.

2004. – Prilikom potapanja feribota „Samson“ u blizini Madagaskara tokom ciklona „Gafilo“ poginulo je najmanje 115 ljudi.

2006. – Najmanje pola miliona ljudi je u gradovima širom Francuske protestovalo zbog plana vlade premijera Dominika de Vilpena za smanjenje nezaposlenosti kojim se predviđa i lakše otupštanje mladih radnika u nadi da će se poslodavci zbog toga lakše odlučivati da ih zaposle.

2007. – Avion tipa Boing 737-400 indonežanske nacionalne aviokompanije Garuda, sa 140 putnika i članova posade, izgoreo je po neuspešnom sletanju na aerodrom kulturne prestonice Indonezije, Džogdžakarte. Potvrđena je smrt 48 putnika u avionu i jedne osobe docnije u bolnici.

2010. – Umro je Mihajlo Mihajlov, jedan od ključnih disidenata socijalističke Jugoslavije, univerzitetski profesor, publicista, politički mislilac. Dela: „Ruske teme“, „Planetarna svest“, „Nenaučne misli“, „Povratak inkvizitora“, „Niče i ruski neoidealizam“.

2011. – Umrla je Milka Ivić, lingvista, profesor univerziteta, akademik. Redovni član SANU postala je 1983. Bila je članica i nekolicine stranih akademija (norveške, saksonske) i niza naučnih asocijacija. Kao naučnik uživala je veliki ugled i njena dela prevedena su na desetine jezika.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 06, 03, 2012.