Na današnji dan 1945. godine umrla je srpska slikarka Milena Pavlović-Barili, umetnik rafinirane kulture. Slikala je u nadrealističkom maniru.

Završila je Umetničku školu u Beogradu, studirala u Minhenu, živela u Rimu i Parizu. U SAD je otišla 1939, gde je bila ilustrator modnog časopisa „Vog“ i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Od posledica pada s konja umrla je u Njujorku u 36. godini života.

Danas je utorak, 6. mart, 66. dan 2012. Do kraja godine ima 300 dana.

1475. – Rođen je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pisac Mikelanđelo Buonaroti, jedan od najvećih umetnika renesanse. U kamenu je klesao savršene proporcije ljudskog tela. U Sikstinskoj kapeli u Vatikanu oslikao je prizore iz Starog zaveta, uključujući ogromni „Strašni sud“. Sagradio je Lorencovu biblioteku u Firenci, u Rimu je projektovao trg Kampodiljo, dovršio je palatu Farneze i radio na crkvi Svetog Petra. Pisao je stihove („Soneti“, „Madrigali“). Skulpture: „David“, „Mojsije“, „Robovi“, „Jutro“, „Veče“, „Dan“, „Noć“, „Pijeta“.

1480. – U Toledu je potpisan sporazum kojim je Španija priznala portugalsko osvajanje Maroka, a Portugal se odrekao pretenzija prema Kanarskim ostrvima.

1619. – Rođen je francuski pisac Sirano de Beržerak, čija su dela kombinacija političke satire i fantazije. Teško je ranjen 1640. zbog čega je napustio vojsku, u kojoj se istakao kao izuzetan mačevalac. Veoma smeo i slobodan duh, bujne mašte, pisao je pesme, napisao je po jednu komediju i tragediju, ali je najpoznatiji po delu „Drugi svet“, gde je opisivao putovanje na Mesec i Sunce. Edmon Rostan ovekovečio ga je u herojskoj komediji „Sirano de Beržerak“, stvorivši od njega simbol retke duševnosti i neobičnog uma.

1836. – Trupe pod komandom predsednika Meksika generala Antonija Lopesa de Santa Ane zauzele su tvrđavu Alamo u Teksasu i pobile sve branioce, uključujući Dejvija Kroketa.

1874. – Rođen je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, mislilac hrišćanske inspiracije, jedna od najinteresantnijih intelektualnih pojava 20. veka. Postao je najpopularniji ruski filozof na Zapadu. U mladosti marksista, po dolasku boljševika nije se protivio novom sistemu, ali je svejedno sa grupom intelektualaca sličnih nazora proteran. Potom se vratio hrišćanstvu, mada su mnogi njegovi stavovi ostali potpuno neprihvatljivi za crkvene zvaničnike. Rusiju je krajnje nevoljno napustio 1922. Bio je veoma plodan autor, prošao je kroz različite faze, da bi u poslednjem periodu sebe smatrao „Hrišćanskim socijalistom“. Umro je 1948. u Francuskoj. Dela: „Hrišćanstvo i klasna borba“, „Smisao istorije“, „Filozofija slobode“, „Čovek i mašina“, „Izvori i smisao ruskog komunizma“, „O čovekovom ropstvu i slobodi“, „Novo srednjovekovlje“.

1882. – Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom i sebe kraljem. Knez je postao 1868. posle ubistva kneza Mihaila, a vlast je preuzeo od namesnika 1872. Kralj Milan ostaće upamćen kao prvi srpski kralj „posle Kosova“, kao i po uspešnim reformama koje će imati dugoročne posledice, poput vrlo uspešne reforme vojske, kao i opšte ubrzane evropeizacije Srbije.

1900. – Umro je nemački inženjer Gotlib Vilhelm Dajmler, koji je 1883. konstruisao prvi automobilski benzinski motor. Taj motor je omogućavao brzinu vozila od 18 kilometara na čas. Osnovao je 1890. kompaniju „Dajmler Motoren-Gezelšaft“, koja se 26 godina posle njegove smrti ujedinila s fabrikom Karla Benca u kompaniju „Dajmler-Benc“, proizvođača prestižnih automobila „mercedes“.

1926. – Rođen je poljski filmski režiser Andžej Vajda, utemeljitelj subjektivnog realizma. Glavni je predstavnik „crnog talasa“ poljskog filma pedesetih godina 20. veka. Filmovi: „Generacija“, „Kanal“, „Pepeo i dijamant“, „Lotna“, „Samson“, „Prah“, „Svadba“, „Obećana zemlja“, „Čovek od mramora“, „Gospođice iz Vilka“, „Dirigent“, „Čovek od gvožđa“, „Danton“, „Jedna nemačka ljubav“.

1930. – Umro je nemački admiral Alfred fon Tirpic, koji je kao ministar mornarice od 1897. do 1916. odlučujuće doprineo izgradnji moćne ratne flote Nemačke. Ratnu mornaricu gradio je radi obračuna s Velikom Britanijom. Uz odlučnu podršku cara Vilhelma II u Prvom svetskom ratu izazvao je neograničeni podmornički rat, uključujući potapanje trgovačkih brodova. Napisao je memoare – „Sećanja“.

1941. – Krunski savet je, posle ogromnih pritisaka, odlučio da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, pod uslovom da joj Nemačka i Italija garantuju nepovredivost teritorije.

1944. – Poletevši iz vazduhoplovnih baza u Velikoj Britaniji, 658 američkih bombardera je u Drugom svetskom ratu započelo danonoćno bombardovanje Berlina.

1949. – Radio Beograd je prvi put emitovao humorističku emisiju „Veselo veče“, koja se pokazala kao retko dugovečna, emitovana je u kontinuitetu čak 60 godina.

1950. – Umro je francuski državnik Alber Lebren, predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, nakon što je nacistička Nemačka okupirala Francusku u Drugom svetskom ratu, primoran je da vlast preda vladi maršala Petena.

1953. – Georgij Maljenkov je posle smrti Staljina postao sovjetski predsednik vlade i prvi sekretar Komunističke partije.

1957. – Bivše britanske kolonije Zlatna Obala i Togoland (britanski deo negdašnjeg nemačkog Togoa) ujedinjene su, pod vođstvom Kvame Nkrumaha u državu pod nazivom Gana, koja je stekla nezavisnost u okviru Komonvelta, čime je počeo talas dekolonizacije u Africi.

1965. – Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je da će u Južni Vijetnam prebaciti 3.500 marinaca, čime je počelo otvoreno američko vojno angažovanje u toj zemlji.

1967. – Umro je mađarski kompozitor Zoltan Kodalj, uz Belu Bartoka najznačajniji mađarski muzički stvaralac 20. veka, u čijim delima je prepoznatljiva melodika i ritam narodne muzike. Napisao je studije o mađarskom muzičkom folkloru i izdao zbirke narodnih pesama. Dela: kantata „Psalmus hungaricus“, scenska muzika „Hari Janoš“, orkestarsko delo „Igre iz Galante“.

1970. – Iz Komunističke partije Čehoslovačke isključen je njen bivši lider Aleksander Dubček.

1973. – Umrla je američka književnica Perl Bak, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 1938. Autor je serije dela iz života Kine. Pisala je i knjige za decu kao i eseje. Kao ćerka misionara dugo je živela u Kini. Posle Drugog svetskog rata osnovala je fondaciju „Perl Bak“ za pomoć deci američkih vojnika koji su služili u Aziji. Fondaciji je 1967. zaveštala najveći deo prihoda od knjiga – više od sedam miliona dolara. Dela: romani „Dobra zemlja“, „Sinovi“, „Zmajevo seme“, „Rastureni dom“, „Majka“, „Izgnanstvo“, „To ponosno srce“, „Obećanje“, „Paviljon žena“, „Božur“, „Skriveni cvet“.

1980. – Francuska književnica belgijskog porekla Margerit Jursenar postala je prva žena član Francuske akademije.

1988. – Britanski komandosi, pripadnici elitne jedinice SAS, u Gibraltaru su ubili trojicu terorista Irske republikanske armije.

1994. – Umrla je grčka glumica Melina Merkuri, veoma angažovana šezdesetih godina 20. veka u borbi protiv vojne hunte, potom ministar kulture u vladi grčkih socijalista. Filmovi: „Stela“, „Onaj koji mora da umre“, „Ciganin i džentlmen“, „Nikad nedeljom“, „Fedra“, „Pobednici“, „Jednom nije dovoljno“, „Maja i Brenda“, „Lizistrata“, „Slatka ptica mladosti“, autobiografija „Ja sam rođena Grkinja“.

1996. – U sarajevsko predgrađe Hadžići, koje je prema Dejtonskom sporazumu pripalo muslimansko-hrvatskoj federaciji, slavljenički su ušli muslimani i Hrvati, pošto su ga prethodno napustili Srbi.

1999. – Na severu Kambodže uz granicu s Tajlandom uhapšen je Ta Mok, poslednji od vođa maoističkog gerilskog pokreta „Crvenih Kmera“, koji su tokom četvorogodišnje strahovlade Kambodžom u drugoj polovini sedamdesetih godina 20. veka pobili između milion i dva miliona ljudi.

2000. – Vršilac dužnosti predsednika Rusije Vladimir Putin nije isključio mogućnost da Rusija jednog dana postane članica NATO, pod uslovom da se „na Rusiju gleda kao na ravnopravnog partnera“, naglasivši da za njegovu zemlju „izolacionizam nije opcija“.

2002. – Umrla je srpska slikarka Vera Božičković – Popović. Studirala je na beogradskoj Likovnoj akademiji u klasi Marka Čelebonovića, gde je diplomirala 1951. Sa grupom kolega sa Akademije bila je osnivač poznate neformalne „Zadarske grupe“ koja je odigrala prevratničku ulogu u modernom jugoslovenskom slikarstvu. Božičković-Popović je jedan od vodećih slikara enformela u srpskom slikarstvu i ostala mu je verna do kraja. Bavila se i scenografijom, tapiserijom i crtežom.

2003. – Avion tipa „Boing 737-200“ nacionalne alžirske aviokompanije „Er alžeri“ srušio se ubrzo po poletanju sa aerodroma Tamanraset, pri čemu je poginulo 102 putnika i člana posade.

2005. – Umro je američki naučnik Hans Bate, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku (1967) i jedan od tvoraca atomske bombe.

2006. – Počelo je suđenje Zakariji Musauiu (38), u okružnom sudu u Virdžiniji, jedinom čoveku koji je u SAD optužen za direktnu vezu sa terorističkim napadima na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine. U vreme napada bio je u zatvoru, ali je slagao inspektore i tako ih sprečio da na vreme otkriju zaveru. Musaui je šokirao porotu kad je 28. marta na suđenju rekao da je trebalo da upravlja petim avionom čija je meta bila Bela kuća.

2007. – Umro je srpski pisac i režiser Milan Vukotić, tvorac alternativnog „Teatra levo“. Pisac i režiser kultne predstave za mlade „Rastibuđilizovane klejbezable“. Vukotić je više godina vodio dečji zabavni kamp Apelhof u Austriji gde je i umro. Autor je desetak dečjih romana, koji su doživeli međunarodni uspeh, a na srpskom jeziku, u izdanju Kreativnog centra, objavljeni su „Zagonetni iksilon“ i „Trinaesti jezik“.

2007. – U dva snažna zemljotresa, koji su pogodili indonežansko ostrvo Sumatru, poginulo je najmanje 70 ljudi. Epicentar zemljotresa, koji se osetio i u Maleziji i Singapuru, bio je na oko 50 kilometara od grada Padanga na Sumatri.

2007. – Osamnaest ljudi izgubilo je život u sukobima između islamskih ekstremista i vladinih snaga na jugu Filipina. Gerilci „Islamskog fronta za oslobađanje Moroa“ i vladine snage sukobili su se u gradu Midsajap, oko 960 kilometara južno od Manile.

2007. – Najmanje 100 iračkih šiita hodočasnika je poginulo, a 160 ranjeno u dva samoubilačka napada eksplozivom u gradu Hila, oko 95 kilometara južno od Bagdada.

2007. – Umro je Žan Bodrijar, francuski filozof, postmodernist i poststrukturalist. Najpoznatiji je po stvaranju pojma „hiperstvarnost“. Posebno je bio kritičan prema potrošačkoj kulturi savremenih SAD. Pisao je o bombardovanju Srbije 1999. godine, kao o „dvoličnom ratu“. Najpoznatije njegovo delo je „Zaboraviti Fukoa“ objavljeno 1977. Poslednje od 20 dela koliko je napisao, jeste „Kul sećanja“, objavljeno 2005.

2007. – Iračka sunitska pobunjenička grupa „Islamska država u Iraku“, povezana sa Al Kaidom, izvela je akciju upada u zatvor Baduš, u blizini iračkog grada Mosula, odakle je oslobođeno 150 zatvorenika. Policija je uspela da pronađe i ponovo uhapsi 47 zatvorenika.

2008. – U dva bombaška napada u centru Bagdada, najmanje 55 ljudi je poginulo, a oko 130 je ranjeno. Nagazna mina eksplodirala je u trgovačkoj zoni u gradskom okrugu Karada, a ubrzo zatim, pošto su se iračke snage bezbednosti pojavile na mestu napada i okupili se prolaznici, bombaš samoubica digao se u vazduh.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 05, 03, 2012.