Na današnji dan 1842. godine rođen je srpski filozof, pisac i političar Milan Kujundžić Aberdar, jedan od prvih profesora filozofije na beogradskoj Velikoj Školi, član Srpske kraljevske akademije, predsednik skupštine Srbije i ministar prosvete.

Studirao je u Beču, Minhenu i Parizu, diplomirao u Oksfordu. U mladosti je bio jedan od vođa Ujedinjene omladine srpske i urednik njenog glasila „Mlada Srbadija“. Stihovi tog izrazito romantičarskog pesnika pozivali su na borbu za oslobođenje i ujedinjenje porobljene braće. Dela: „Kratki pregled harmonije u svetu“, „Ide li svet na bolje ili na gore“, „Filozofija u Srba“, „Šta je i koliko u nas urađeno na lođici“, spev „Srpski patrijarh“, balada „Nevesta hajdukova“.

Danas je utorak, 28. februar, 59. dan 2012. Do kraja godine ima 307 dana.

1525. – Poslednjeg astečkog cara Kuautemoka posle mučenja je pogubio španski osvajač Ernan Kortes.

1533. – Rođen je francuski pisac i filozof Mišel de Montenj, obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodne misli u 17. i 18. veku. Smatrao je da je ljudski razum nemoćan u traženju istine i pravde, ali da je svaki čovek dužan da nađe izvesne norme u privatnom i javnom životu kako bi živeo razumno, svestan svojih opšteljudskih odgovornosti. Dela: „Eseji“, „Dnevnik putovanja“.

1825. – Potpisan je ugovor Rusije i Velike Britanije, kojim je određena granica između Aljaske i Kanade, tada teritorija pod kontrolom Moskve, odnosno Londona.

1832. – U Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije. Dimitrije Davidović tog dana prosledo je pismo Knjazu Milošu o ustrojstvu Biblioteke, novembra iste godine Knjaz Miloš odredio je da se po jedan obavezni primerak dostavlja novoosnovanoj biblioteci. Prva zgrada Narodne biblioteke nalazila se uz samu portu Saborne crkve, u tom zdanju bila je smeštena samo godinu dana 1832/33, zatim je preseljena u zgradu Državne tipografije nasuprot knjižare Gligorija Vozarovića. Izvesno vreme biblioteka je u sastavu Državne štamparije (Knjaževsko tipografijska biblioteka), zatim Ministarstva prosvete, a 1870. postala je samostalna ustanova. Za njenu organizaciju i napredovanje najzaslužniji su Đura Daničić, Janko Šafarik, Stojan Novaković, Jovan Tomić, Milorad Panić Surep. U nemačkom bombardovanju Beograda aprila 1941. potpuno je uništena zgrada Biblioteke na Kosančićevom vencu pri čemu je izgorelo oko 300.000 knjiga, od kojih su neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku kulturu. Tokom i posle rata obnavljani su fondovi i već 1958. imala je 335.000 knjiga. Narodna biblioteka Srbije od aprila 1973. nalazi se u namenski građenom zdanju na Svetosavskom platou u Beogradu.

1844. – Tokom prikazivanja nove fregate „Prinston“, koje je na reci Potomak priredila američka mornarica, na brodu je eksplodirao jedan od topova, usmrtivši državnog sekretara, zapovednika mornarice i još nekoliko funkcionera vlade SAD.

1862. – U Srbiji je zakonom uvedena advokatura, pošto je usvojen Zakon o javnim pravozastupnicima. Donošenjem Zakona pravna pomoć poverena je samo školovanim pravnicima, i bilo je neophodno da ih u ovo zvanje upiše Ministarstvo pravde. Ranije su stranke pred sudom zastupali pismeniji ljudi, mahom činovnici. Smatra se da je inicijator Zakona o javnim pravozastupnicima bio Ilija Garašanin, u vreme njegovog donošenja predsednik Saveta ministara (vlade) tadašnje Kneževine Srbije.

1869. – Umro je francuski pisac i diplomata Alfons de Lamartin, član Francuske akademije. Bio je aktivan u politici od 1834. do državnog udara Napoleona III 1851. Nakon Februarske revolucije 1848. postao je šef diplomatije. Potisnut iz političkog života, posvetio se književnosti. Slavu mu je donela već prva zbirka pesama „Pesničke meditacije“. Snažno je uticao na razvoj romantizma u Francuskoj. Ostala dela: zbirka pesama „Pesničke i religiozne harmonije“, poeme „Žoslen“, „Pad jednog anđela“ (s motivima srpskih narodnih pesama), prozna dela „Put na istok“ (u poglavlju „Beleške o Srbiji“ sa simpatijama je pisao o Srbiji, veličajući borbu Srba za slobodu), „Istorija žirondinaca“.

1890. – Rođen je ruski baletski igrač i koreograf Vladimir Fomič Nižinski, možda najveći u istoriji baleta, iako je njegova igračka karijera trajala samo četiri godine, jer je 1917. oboleo od neizlečive duševne bolesti. Njegove kreacije nisu nadmašene a skokovi u baletu „San o ruži“ su, zbog neuobičajene visine i lepote, ušli u legendu kao nedosegnut ideal.

1901. – Rođen je američki hemičar Linus Karl Pauling, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1954. i Nobelove nagrade za mir 1962. Prvu je dobio za primenu kvantne mehanike u istraživanju strukture molekula, a drugu za uporno nastojanje da se uspostavi međunarodna kontrola nuklearnog oružja kao i zabrana proba.

1909. – Rođen je engleski pisac Stiven Harold Spender. Počeo je da piše poeziju pod uticajem Španskog građanskog rata u kojem se borio na strani republikanaca. Docnije se odrekao ultralevih uverenja i priklonio se idejama liberalizma, a lirika mu je postala nežnija i romantičnija. Dela: zbirke pesama „Nepokretno središte“, „Ruševine i vizije“, „Rub bića“, „Plemeniti dani“, roman „Zaostali sin“, zbirka priča „Zapaljeni kaktus“, eseji „Razorni element“, „Stvaralački element“, „Borba modernih“, „Tridesete i posle“, autobiografski spis „Svet u svetu“.

1910. – Rođen je američki filmski režiser italijanskog porekla Vinsente Mineli, koji je 1958. dobio Oskara za film „Žiži“. Ostali filmovi: „Madam Bovari“, „Amerikanac u Parizu“, „Žeđ za životom“, „Čaj i simpatija“, „Kismet“, „Kuća na brdu“, „Zvona zvone“, „Grad iluzija“, „Neki su dotrčali“, „Diži zavesu“.

1916. – Umro je američki pisac Henri Džejms, tanan i prodoran psiholog, koji je u realističnom maniru precizno analizirao običaje, postupke i navike američkog i evropskog društva, uvek u potrazi za moralnim vrednostima. Brižljivo je gradio kompoziciju dela, težeći umetničkom savršenstvu. Pred kraj života 1915. postao je britanski državljanin. Dela: romani „Roderik Hadson“, „Amerikanac“, „Dejzi Miler“, „Portret jedne ledi“, „Tragična muza“, „Bostonci“, „Golubija krila“, „Ambasadori“, „Zlatna zdela“.

1921. – Počela je pobuna mornara ruske Baltičke flote i radnika u pomorskoj bazi u Kronštatu na ostrvu Kotlin u Finskom zalivu protiv boljševičke vlasti. Kronštatski mornari i radnici u bazi zapadno od Petrograda – koji su snažno podržali boljševike 1917. i bili jedan od oslonaca Oktobarske revolucije – tražili su ekonomske reforme i okončanje boljševičke političke dominacije, ali su boljševici 20 dana docnije vojskom krvavo ugušili pobunu u Kronštatu.

1922. – Velika Britanija je formalno proglasila nezavisnost Egipta, ali je zadržala kontrolu nad Sueckim kanalom i poslovima odbrane zemlje.

1933. – Dan pošto su nacisti zapalili u Berlinu zgradu Rajhstaga (skupština), optuživši za to komuniste, vođa nacista Adolf Hitler ubedio je ostarelog predsednika Nemačke Paula fon Hindenburga da potpiše dekrete o suspendovanju ličnih sloboda, slobode govora, slobode štampe i prava na okupljanje.

1939. – Izašao je prvi broj „Politikinog Zabavnika“. Ubrzo je doživeo veliku popularnost i postao je svojevrsna institucija srpske dečje štampe i to je ostao do danas. Bio je poznat po redovnoj produkciji vrhunskog stripa, i domaćeg i stranog. Prestao je da izlazi 1941. a obnovljen je 1952. Poput lista „Politika“ uz njega su odrasle brojne generacije srpske omladine.

1943. – Na nemačkim postrojenjima za proizvodnju teške vode u blizini Rjukana, u okupiranoj Norveškoj u Drugom svetskom ratu, sabotažu je izvelo devet norveških komandosa.

1944. – Rođen je srpski književnik Moma Dimić. Rođen je u Beogradu, gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu. Imao je samo 22 godine kada je napisao roman o Tolu Manojloviću, koji je doživeo stotine izvođenja pa i TV adaptaciju. Autor je scenarija za film „Kako sam sistematski uništen od idiota“. Objavio je oko 40 knjiga, a sa švedskog je preveo desetak naslova. Prevodio je i sa engleskog. Bio je dugogodišnji umetnički direktor Beogradskih međunarodnih susreta pisaca.

1948. – Poslednje britanske vojne jedinice su napustile Indiju.

1953. – Potpisan je „Balkanski pakt“ u Ankari. Jugoslavija, Grčka i Turska potpisale su tada sporazum o političkoj, privrednoj i vojnoj saradnji.

1974. – SAD i Egipat su posle sedam godina prekida obnovili diplomatske odnose.

1975. – U najgoroj podzemnoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji, 42 putnika su poginula kad je voz u punoj brzini udario u odbojnike u stanici „Murgejt“ londonskog metroa.

1986. – Švedski državnik Ulof Palme ubijen je u Stokholmu prilikom povratka iz pozorišta. Ubica, uprkos obimne policijske istrage, nije otkriven. U politiku je ušao kao studentski vođa, a u 42. godini postao je šef stranke i predsednik vlade (od 1969. do 1976. i od 1982. do februara 1986, kada je ubijen). Odlučno se protivio vojnoj intervenciji SAD u Vijetnamu. Od 1980. vodio je nezavisnu međunarodnu komisiju za unapređenje procesa razoružanja. Kao lider Socijalističke internacionale više puta je rukovodio mirovnim misijama UN, poput rešenja sukoba Irana i Iraka, ili Radne grupe o Južnoj Africi.

1992. – Savet bezbednosti UN odobrio je upućivanje 22.000 „plavih šlemova“ u Kambodžu.

1995. – Raul Salinas, brat bivšeg predsednika Meksika Karlosa Salinasa, uhapšen je pod optužbom da je umešan u ubistvo predsedničkog kandidata vladajuće Revolucionarne institucionalne partije Luisa Donalda Kolosija na predizbornom mitingu u Tihuani u martu 1994.

1996. – Britanska princeza Dajana pristala je na razvod od princa prestolonaslednika Čarlsa.

1997. – U Iranu je zemljotres razorio više od 20 sela, usmrtivši oko 1.000 ljudi.

1998. – Teroristi takozvane OVK su na Kosovu i Metohiji u napadima iz zasede kod Glogovca i Srbice ubili četiri pripadnika MUP-a Srbije, a u odgovoru na napade policija je uhvatila devet i likvidirala 16 terorista.

2004. – Afrički lideri postigli su dogovor o formiranju afričkih višenacionalnih snaga, zaduženih za intervencije u Africi radi gušenja građanskih ratova i sprečavanja genocida.

2005. – U samoubilačkom bombaškom napadu u iračkom gradu Hili, ispred jedne bolnice, poginulo je 125 ljudi, a 200 je ranjeno.

2006. – Od eksplozije bombe, koju su maoistički pobunjenici postavili ispod kamiona u centralnoj saveznoj indijskoj državi Čatisgar, život je izgubilo 55 ljudi, a teško je povređeno 20.

2007. – Umro je Artur Šlezinger, američki istoričar i publicista. Dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade i dobitnik američke Nacionalne književne nagrade, imao je pristup dešavanjima u Beloj kući u vreme Kenedija, a proučavao je i zaostavštine – Frenklina Ruzvelta, Endrijua Džeksona, Džona i Roberta Kenedija. Za hroniku Kenedijeve administracije „Hiljadu dana: Džon F. Kenedi u Beloj kući“ dobio je Pulicerovu nagradu i Nacionalnu književnu nagradu 1966. Autor je više od 20 dela.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 27, 02, 2012.